Полагањем вијенаца и пригодним говорима, у Србу, 27. јула, обиљежен Дан устанка народа Хрватске

 

ДОК ЈЕДНИ ОБИЉЕЖАВАЈУ,
ДРУГИ ПРОТЕСТУЈУ

---

Све до 1990. године, и доласка на власт ХДЗ, комеморација у Србу је била средишње мјесто за обиљежавање устанка против фашизма, и републички празник на коме је на свечан начин прослављан Дан устанка. Ове, као и ранијих година, организатори народног збора, на коме се окупило око хиљаду људи, били су Српско народно вијеће и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске. Оспоравање и негативни коментари у Хрватској испратили су обиљежавање овог значајног датума, а као и низ година уназад, у томе су предњачили представници Аутохтоне ХСП-а, који су одржали контра митинг, на улазу у Срб. Тражили су да се овај скуп забрани, али захваљујући великом броју полицијских снага, све је прошао без инцидената.

Дио гостију и говорника на обиљежавању Дана устанка

 

НОВА ВЛАСТ УКИНУЛА ПРОСЛАВУ АНТИФАШИСТИЧКЕ БОРБЕ У СРБУ

---

Дан устанка је обиљежавао годишњицу оружане акције народа и личких герилских одреда на Срб, 27. јула 1941. године. Тог дана, заузета је усташко-жандармеријска станица у Србу, разрушена жељезничка пруга Книн-Дрвар, а уништен је одред усташа код Српског кланца. Послије ове акције устанак се проширио на читаву Лику и Кордун, а убрзо је захватио и друге крајеве Хрватске, као и велики дио српског дијела Босанске Крајине. У року од неколико дана, устаници су ослободили подручје од Дрвара, Гламоча, Босанског Грахова до Доњег Лапца и Срба.

Млади антишашисти из Пуле и Београде пјевали су партизанске пјесме

Одлуку о одређивању 27. јула за Дан устанка народа Хрватске, донијело је Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске, августа 1945. године. Овај празник прослављао се на читавој територији Хрватске, а посебно у устаничким крајевима – Лици, Банији и Кордуну. Послије распада СФРЈ, 1991. године, празник је укинут, а умјесто њега, у Хрватској се, 22. јуна прославља Дан антифашистичке борбе, у знак сјећања на 22. јун 1941. године, када је у околини Сиска формиран Сисачки партизански одред.

Конзул амбасаде Србије у Загребу Александар Стаматовић полаже вијенац

Церемонијални дио почео је револуциционарним партизанским пјесмама у извођењу младих антифашиста из Пуле и Београда. Након тога су многе организације положиле вијенце, у подножје споменика устанку, порушеног у Олуји 1995. године, а након 15 година поново обновљеног. Вијенце су положили  представници Српског народног вијећа, Амбасаде Републике Србије у Загребу, Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, Савеза антифашистичких бораца из Хрватске и многи други. Минутом ћутања одата је почаст свим невино страдалим жртвама.

Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Себије, пред подножјем споменика

 

РАЈКА РАЂЕНОВИЋ: БОРИЛИ СМО СЕ ПРОТИВ ИДЕОЛОГИЈЕ И НДХ

---

Више говорника обратило се присутнима окупљеним око споменика устанку, а Рајка Рађеновић, замјеница начелнице општине Грачац, поздравила је све присутне у име домаћина.

Рајка Рађеновић

„Нажалост, и данас су се овдје окупили усташки симпатизери, законом забрањеном иконографијом, покушавајући да нас омету да одамо почаст свим жртвама које су се бориле против идеологије зла, против Независне државе Хрватске. Они тврде да је устанак против Макса Лубурића и њихових јединица у Доњој Суваји, Осредцима, Бубњу, био четнички и да смо се ми борили против државе Хрватске. Ми ћемо, и данас, и сутра, да кажемо да смо се борили против идеологије и режима Независне државе Хрватске и са поносом ћемо рећи да смо ту борбу добили“, истакла је Рађеновић, тражећи од институција државе Хрватске, да народ на овим просторима заштите од авети усташтва, понора повјесног ревизионизма и мржње према другима и другачијима.

Готово хиљаду људи окупило се око споменика устанку

Рајка Рађеновић је затражила и да се сви крајеви у Хрватској третирају равноправно, да умјесто што се новац троши на јаке полицијске снаге које овдје треба да уредују, то чини за водовод, струју и другу инфраструктуру у овим крајевима. Да се ови људи залажу за државу у којима љекарски тимови неће бити луксуз и коју неће морати да напуштају и траже шансу у западним земљама гдје је држава посвећена бољој квалитети живота људи. На крају, Рађеновић је затражила, од државе Хрватске да свим својим грађанима пружи равноправну шансу за развој и пристојан живот.

У сличном тону, говорио је, у име Антифашистичке лиге, Зоран Пусић.

Зоран Пусић

Пусић је истакао да учесници устанка у Србу заслужују веће поштовање, али да се, нажалост, налазимо у временима ревизионизма и релативизације усташких злочина што добар дио политичара прећуткује, успркос чињеници да такве тенденције воде етничкој мржњи и међунационалној нетрепељивости.

 

ФРАЊО ХАБУЛИН: НЕ ЗАГОВАРАМО ЈЕДНОУМЉЕ, АЛИ НЕ ПРИХВАТАМО НИ БЕЗУМЉЕ

---

Фрањо Хабулин, предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, истакао је да је на овај дан устао народ Хрватске против оних који су облатили хрватско име.

Фрањо Хабулин

„Многи настоје, оне који су поражени у Другом свјетском рату, претворити у побједнике. Није свака Хрватска добро дошла. Једино је то демократска и антифашистичка Хрватска која је равноправна држава свих њених грађана. Не заговарамо једноумље, али не прихватамо безумље“, навео је, између осталог Хабулин, напомињући да устанак у Србу није био усмјерен против хрватске државе и да је вријеме да се престане с таквим лажима.

Представници општине Удбина на обиљежавању устанка

Предсједник СНВ-а и саборски заступник Борис Милошевић, поручио је онима који умањују значење овог окупљања и ометају га, „да се данас слави само устанак народа Хрватске, који је био заједнички устанак Хрвата и Срба, те да су злонамјерни они који га називају злочиначким и четничким скупом, усмјереним на рушење хрватске државе“.

Борис Милошевић

„Антифашизам и ЗАВНОХ уписани су у Устав РХ управо на темељу борбе устаника из 1941. године, но не треба тај устанак романтизирати, идеализирати јер је имао невине жртве и то треба јавно рећи,“ рекао је Милошевић, додавши, како оне не могу оспорити праведност и легитимитет устанка те праведност њихове борбе. Милошевић је подсјетио да је недуго након формирања НДХ, усташки режим, као и многи режими прије,  забранио ћирилицу и формирао концентрационе логоре.

И најастарији мјештани Лике стигли су на овај скуп из Коренице

„У првом броју часописа Српска ријеч, објављеном 1943. године, писало је: Ми смо Срби и боримо се за слободу Хрватске, јер у њој живимо и јер нема слободе Србима, док Хрвати не буду слободни. Борећи се за слободу Хрватске, боримо се за своју властиту слободу“,  навео је Милошевић, цитирајући први број Српске ријечи, из које је проистекао часописа Просвјета.

 

МАРТИНА КЕЛЕР: ОСЈЕЋАМ ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА ЖРТВАМА НАЦИСТИЧКОГ РЕЖИМА

---

Скупу се  обратила и Мартина Келер, чланица Бундестага, ријечима, да као потомак оних који су чинили злочине осјећа поштовање према жртвама нацистичког режима и партизанској борби.

Мартина Келер

Келер је истакла да цијени изградњу некадашње социјалистичке заједнице Југославије, али не на совјетском, него на властитом приципу, која је била у интересу свих њених народа и народности.

Скупу се затим обратио заступник у Сабору Хрватске Милорад Пуповац.

Милорад Пуповац

„Овдје је био оружани устанак и величанствена антифашистичка борба. Овај устанак је услиједио након првог масовног покоља Срба у Гудовцу, па у Вељуну, па у Глини, па логору Јадовно, након етничког чишћења у Плитвицама и убијања у Суваји и Доњем Лапцу. Усташе, са којима је био Макс Лубурић, хладним, а не ватреним оружјем, убиле су преко двије стотине Срба, ту надомак мјеста гдје се сад налазимо. Требало је устати против тога. Било је и ружних ствари у том устанку и стога ћемо се и ове године сјетити свих који су страдали и у Боричевцу и Бротњи и одаћемо почаст и недужним Хрватима који су страдали и убијени у том устанку“, рекао је Пуповац.

Упркос спарном времену, пажљиво се пратио програм

Завршни говорник на овом скупу био је некадашњи посљедњи предсједник СФРЈ Стипе Месић, чији се говор у многоме разликовао од онога у тим временима. Нажалост, Срби изгледа брзо заборављају и још брже праштају. Обичан народ не, јер је почетком његовог говора већи дио њих почео да напушта простор око споменика.

Његова прича да НДХ није била ни независна, ни држава, ни Хрватска, већ, квислиншка, је тачна, али нема тежину јер је изашла из његових уста. На турнеји по Аустралији, деведесетих, и наступима на предизборним скуповима, слушали смо сасвим друге приче и виђали га у друштву људи које, ни у ком случају, нисмо могли назвати антифашистима. Тако да ни његове ријечи: „Баук нацифашизма кружи Еуропом и у Хрватској је нашао своје мјесто“, колико год су тачне, губе тежину због човјека који их  изговара.

Александар Стаматовић и Миодраг Линта

Скупу је присуствовао и конзул Републике Србије у Загребу, Александар Стаматовић, као и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, али они нису били међу говорницима.  Касније, обраћајући се учесницима Личког вишебоја, којег је званично отворио, Линта је говорио о разлозима устанка, наводећи да је српски народ 27. јула 1941. године, организовано почео оружану борбу да се спасе од физичког уништења. У тој оружаној борби учестовала су оба антифашистичка покрета – рекао је, између осталог, Линта у свом говору.

Заједнички ручак

По завршетку свечаног дијела обиљежавања Дана устанка за све говорнике, извођаче и посјетиоце домаћини су обезбједили војнички пасуљ.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ