Положени венци на споменик страдалим добровољцима од 1912–1918. у Владимировцу

Не заборавимо страдања солунских добровољаца

Удружење потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912–1918. Владимировац у општини Алибунар организовало је 24.3.2019. полагање венаца на споменик посвећен страдалим борцима, а послије посјете споменику дружење је настављено у ресторану Плава дама. Парастос су служили свештеници Мирослав Томић и Милан Стефановић.

Иницијативни одбор Удружења упознао је госте са својим плановима и циљевима у наредном периоду.

Главни циљеви су окупљање потомака и поштовалаца доборовољаца на простору Владимировца, општине Алибунар и Републике Србије ради његовања, чувања и заштите славних слободарских традиција, духовних и културно-историјских вриједности.

Оснивачи Удружења су Зоран Максимовић, Сава Лукић, Ранко Прибић и Душан Боројевић.

Зоран Максимовић: Крв проливена за спас Србије

Предсједник Удружења Зоран Максимoвић изразио је задовољство што је његова идеја о оснивању Удружења ипак спроведена у дјело, иако се на то чекало 8 година.

– Данас са поносом можемо рећи да је ово наше присуство доказ да смо на добром путу. Крв која је проливeна за спас Србије дуж Солунског фронта још тече у нама потомцима, њихова страдања никада не смијемо да заборавимо – рекао је Зоран Максимовић и додао како је жеља свих из Удружења да ово окупљање прерасте у традицију, да њихов пројекат уђе у општински календар обиљежавања историјских догађаја.

Душан Дакић: Рачунајте на помоћ локалне самоуправе

Предсједник општине Алибунар Душан Дакић је рекао да је и сам потомак добровољаца, и подсјетио на велики значај бораца.

– Нажалост новије генерације мало знају о борцима из 1912–1918, али ко не гледа уназад, не види ни напријед. Локална самоуправа ће свим ресурсима помагати ово Удружење – рекао је Душан Дакић.

Миодраг Линта: Прекодрински Срби поднијели велике жртве за ослобођење

Домаћини су изразили велику захвалност народном посланику Миодрагу Линти на доласку који је у свом обраћању рекао да је српски народ у периоду балканских ратова и Првог свјетског рата поднио велике жртве за ослобођење српских крајева и уједињење и стварање заједничке државе .

– Посебан допринос, који претходних година није довољно истицан, дали су Срби са простора Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Барање, Босанске Крајине, Херцеговине, Подриња, Посавине…, као и Срби који су отишли трбухом за крухом у Америку и европске земље. Морамо да се сјећамо наших предака, да сви заједно будемо поносни на њих – рекао је Миодраг Линта. Он је истакао како су прекодриски Срби својим добровољним одласком у српску војску показали велику љубав према Србији и висок степен националне свијести. Линта је апеловао на присутне становнике Владимировца да чувају сјећања и успомене на своје славне претке и да их преносе на своју дјецу и унучад.

др Милан Мицић: Чувати своје вриједности, без обзира на времена која су се мијењала

Да данашња јавност зна много више о српском добровољачком питању и међуратној колонизацији Баната, Бачке и Срема свакако је заслужан помоћник секретара покрајинског секретаријата за културно наслијеђе др Милан Мицић који се овом тематиком бави дуги низ година, а и сам је потомак добровољца са Баније.

– Добровољци су били Срби који су се у великом рату опредијелили да се боре на страни Краљевине Србије, иако ту отаџбину никада прије нису видјели. У политичком смислу су изражавали жељу крајева из којих су потицали, да се њихови крајеви уједине у један државни оквир са Краљевином Србијом, а у војном погледу то су били људи који су посљедњи напустили Београд приликом одбране Београда – рекао је др Милан Мицић и додао да је сваки четврти или пети војник који је пробијао солунски фронт био српски добровољац.

Милан Мицић је навео како добровољци нису били само људи који су били ратници, него који су створили нови живот, подигли колоније, подигли куће, кренули од ничега и формирали насеље. Таквих насеља као што је Владимировац било је 201 у Краљевини Југославији. Ти људи су цијели живот чували своје вриједности, без обзира на времена која су се мијењала.

Предсједник Удружења добровољаца 1912–1918. Обилић из Новог Сада Батрић Ћаловић је рекао да су сви у обавези да дјела славних предака никада не забораве, да се сјећањем на њих и сами спашавамо од заборава и корачамо ка бољем свијету вјечних људских вриједности.

Члан Удружења Сава Лукић вриједно ради на прикупљању архивске материје, па је и овом приликом апеловао на потомке да му доставе фотографије и документе како би их уврстили у монографију Удружења.

Јован Драгаш: Био је то тежак живот

Јован Драгаш, син Илије Драгаша солунског добровољца, говорио је за Српско коло о свом оцу који је дошао из Америке у Банат 1921. године.

– Мој отац се пред рат вратио из Америке у родну Лику, гдје га је мобилисала аустроугарска војска и послали су га на источни фронт. Он и његови саборци Срби чим су дошли на фронт у Русију предали су се Русима, и наставили борбу на руској страни. Отац је преко Добруђе дошао на Солунски фронт – рекао нам је Илија и додао да када је одрастао и купио кола, са оцем је обишао ту маршуту.

Илијин отац је у Владимировце дошао са женом која му је родила шесторо дјеце.

– Прво је постојала зграда општине и велика згарада гдје су се општински бикови гајили, гдје се сада налази дом здравља. У ту зграду су смјестили све дошљаке и један по једна је зидао кућу и одлазио из зграде. Био је то тежак живот – рекао нам је Илија.

Најстарији потомак солунца Ђорђе Бајалица од 86 година је најмлађе дијете Јове Бајалице од њих 12. Јово је са женом дошао из Босне у Владимировац 1923. године.

Први потомци бораца

Поред Јована Драгаша и Ђорђа Бајалице, у Владимировцу има још првих потомака солунаца, а то су Марко Пантелић, Беба Кукрика, Мика Драгаш, Олга Вуковић, Зорица Зец, Јово Стојсављевић и Мица Митровић Јелић.

Домаћини су се захавалили и замјенику предсједника општине Милану Ћурувији, Ђорђу Стојсављевићу предсједнику Удружења Еко Чуваркућа Велика Попина, др Милану Морачи историчару и директору националне службе за запошљавање из Панчева Ђорђу Лукачу.