Помоћ за три породице са КиМ; Линта помогао избјегличкој породици Кошевић за документа

Потресна судбина косметских породица дотакла и мотивисала срца наших људи који живе у иностранству. Радмила Савић из Беча олакшала живот Кошевићима, о којима су писале „Новости“.

ПОСЛЕ готово три деценије током којих је била суочена с недаћама и губитком својих чланова, нада у боље дане се напокон уселила у избеглички дом породице Кошевић. Тешка судбина бака Косе (85) и њених синова Златка (35) и Слободана (47), избеглих из Бенковца у Хрватској у околину Зубиног Потока, исписана на страницама нашег листа, дотакла је хумане људе у дијаспори. Захваљујући хуманитарној акцији коју је покренула Радмила Савић из Беча, Кошевићи су добили нов намештај, а ускоро ће бити замењен и кров на њиховој избегличкој бараци који прокишњава.

– Желели смо да бака Коси и њеним синовима помогнемо да од сада живе бар у пристојнијим условима. Зато сам са својим тимом организовала донаторску акцију у оквиру које су прикупљена средства за куповину ствари које су им неопходне – каже, за „Новости“, Радмила Савић, која је хуманитарну акцију наменила и за још две косметске породице. Од средстава која су прокупљена током акције „Хуманост на делу“, бака Коса и њени синови добили су нове кревете, плакаре, комоде, постељину и основне животне намирнице.

– Хвала Ради и свим људима који су мислили на нас. Јер иако нам је избеглиштво много тога одузело, сада се, захваљујући хуманим људима, осећамо достојним живота – уз плач је говорила бака Коса када им је помоћ, обезбеђењу захваљујући средствима прикупљеним у Бечу, допремила Љиљана Перовић, хуманитарац из Зубиног Потока. Иако ће сада лакше и удобније спавати, бака Коса каже да ни на трен не заборваља чланове породице које је изгубила. Прво су јој војници Кфора јуна 1999. године убили сина Душка (42), а потом је од туге за братом умрла и њена ћерка Милка (45). Ни бакин супруг Јован није издржао, од туге је преминуо пре четири године.

ПОМОЋ

КАДА сам и сама избегла из свог града Загреба, схватила сам колико се у трену живот може драстично променити. Зато ме је дотакла судбина Кошевића, који су, притом, преживели прави пакао – јавила нам је Радмила Савић из Беча, која је са својим сарадницима организовала хуманитарну акцију у којој је прикупљено око 2.500 евра за помоћ трима породицама.
– Најтеже ми је због синова, који су без посла и било какве радости. Старији Слободан психички је оболео, а Златко повремено ради за надницу како бисмо преживели – прича, кроз сузе, бака, захвална свима који су јој помогли, а највише Љиљани Перовић, која је предочила њихову тешку судбину.

Није лако ни Џаврићима из Брестовика код Пећи. У повратничкој кући коју им је саградило косовско Министарство за повратак, Драшко (44), са супругом Дијаном (34) из Албаније, негује осмогодишњег Јована и петогодишњег Александра, оболелог дечака за чије лечење немају довољно новца, чак не знају ни праву дијагнозу његове болести.

– Супруга ми је на дијализи већ шест година јер су јој отказала оба бубрега. Срећом, у болници у Пећи имају разумевања и одвозе је на терапије. Међутим, колико бринем због њене болести, толико сам забринут и због млађег Александра, који је ометен у развоју – прича Драшко, захвалан на новчаној помоћи коју су добили из Беча, а о чијим је недаћама репортажу снимио Радио Гораждевац.

Бака Коса захвална свима који су учествоцали у хуманитарној акцији

И самохрана мајка Маргарита Томашевић (45), такође из Албаније, удата у Сувом Грлу у општини Србица, којој је супруг преминуо пре три године, брине о седмогодишњем Јовану и годину дана старијој Јелени. У кући са девером Иваном, који је старатељ деци, живела је без основног покућства, које им је сада купљено захваљујући помоћи хуманих људи из Беча.

– Сада имамо нови сто и столице, кухињу, плакаре, радни сто – радосно је набрајао добијени намештај мали Јован, весели дечак који одраста са болесном мајком и сестрицом, без очеве заштите.

 

ЛИНТА ПОМОГАО ЗА ДОКУМЕНТА

ЗАХВАЉУЈУЋИ ангажовању Миодрага Линте, представника Срба из Хрватске, бака Коса Кошевићи и њени синови су коначно добили српска документа.

– Од избеглиштва 1991. године до сада, што због недаћа које су нас сналазиле, што због новца и остале папирологије, нисмо могли да набавимо српска документа – говоре Кошевићи, који су истовремено добили и ново покућство. Иако живе у туђој викендици, надају се да ће с временом и њихов статус бити решен и да ће добити свој дом.

 

Преузето са: www.novosti.rs

Нема коментара

Напишите коментар