АКТУЕЛНО:

Порекло родитеља Николе Тесле: “Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“

Недавно је, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студија нам чини могућим да појмимо на који начин се појавио један од највећих генија у историји човечанства – Никола Тесла. Овај проналазач није се појавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла је био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац је био својеврсни геније: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, а изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и најближим рођацима, како по оцу тако и по мајци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико монаха и једног Епископа, рођеног ујака – Митрополита дабробосанског.

Презиме Тесла старо је више од два и по века. Пре тога презиме или породично име, било је Драганић. Име Тесла у чисто дословном значењу, занатлијско је име, као Ковачевић или Дрводељић. Постоји предање у породици Драганића да су члановима једне гране издели надимак ‘тесла’ због једне наследне особине са које су безмало сви имали врло широке, крупне и истурене предње зубе који су много личили на троугласто сечиво дрводељске секире“, записао је Џон О’Нил речи Николе Тесле, додајући још да породица Тесла води порекло из западног дела Србије и да је дала подједнаки број официра и свештеника. Теслина крсна слава је Свети Ђорђе.

Џон О’Нил нам је оставио податак да Драганићи (Тесле) потичу из западне Србије. Сам Никола Тесла је првих дана јуна 1892. године у Пешти, депутацији српске владе (од које је примио позив за посету Србији), изјавио: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…!“ Само ових пет речи пустила је цензорска рука у штампу, иза које следи десет празних редова испуњених тачкицама, које су штампане у забрањеном броју загребачког Србобрана.
Извештач Србобрана из Београда пише о предстојећој посети Николе Тесле главном граду Србије. Уредништво овог листа насловљава текст на својој другој страни уобичајеним насловом: „Србија: Београд: 20. маја: Допис“. Али се овај 41. број од 4. јуна (по нов. кал.) цензурише, тј. забрањује са образложењем и судском пресудом која је донета три дана касније, 7. јуна и објављена у званичним државним Народним новинама, тек 11. јула 1892. године, и гласи:

„У име Њег. ц. и кр. апоштолског Величанства! Кп. судбени стол у Загребу закључио је на предлог кр. државнога одвјетништва у Загребу, да тископис одтискан у повременом часопису Србобран од 4. липња 1892, број 41, под насловом: „Србија“ и то ставке наводног говора Николе Тесле од „……“ до „свога земљака“, твори учин злочинства сметања јавнога мира означена у §. 85. Стога се изриче забрана даљњега разпачавања реченога тискописа, заплиена се потврђује, заплиењени примјерци имаду се уништити, а пресуда ова има се прогласити на челу првог будућег броја часописа.

Разлози: читавим смјером и садржајем поменутог тискописа настоји се раздражити на мржњу и презирање проти начину владања и управи државној, што твори учин злочинства сметања јавнога мира, означен у §. 65. к. з.
Пресуда оснива се на §§. 6., 8. и 12. т. п. и §§. 32., 33. и 34. т. з. Кп. судбени стол.
У Загребу, 7. липња 1892.
В. Цуцулић.“

Никола Тесла је савршено добро знао одакле потиче и где су му корени када је егзактно и недвосмислено изјавио: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“, а за остале детаље јавност је остала ускраћена, осим ако се у бечким архивима не пронађе овај цензурисани део инкриминисаног текста од десетак новинских редова!

Срби крајишници граничари у Радучу

По попису из 1712. године у Радучу су живеле три породице Теслића. У првој кући су живели Станко, стар 35 година, и Божо, стар 50 година. У другој је био Милашин са својих 35 година, и у трећој Стоијак, стар 30. година.

„Овај свети храм сазда се лета 1725.“ бележи непознати летописац годину изградње цркве у Радучу посвећене Св. пророку Илији. Цркву Св. пророка Илије у Радучу су 1949. године минирале комунистичке власти, а обновљена је 1988. године. Данас припада Архијерејском намјесништву личком Православне Епархије горњокарловачке, баш као и остале цркве у местима која су везана за име Милутина Тесле, а то су Штикада, Сењ, Смиљан, Госпић и Грачац.
О свом деди, имењаку, унук Никола Тесла је записао да је био „официр који је служио у војсци великог Наполеона“. Џон О’Нил је само успутно поменуо да је Милутинов отац био официр: „Теслин отац је почео своју каријеру у војсци, избор који одговара официрском сину; али он оче- видно није наследио очеву љубав према војничком животу.“

Милутиновог оца Николу Теслу (деду научника Николе Те­сле) налазимо у групи личких граничара који су се, заједно са својим породицама и стоком, добровољно вратили у Лику из Срема свакако пре 25. јуна 1824. године, од када потиче „Допис славонске Генералне команде“.

Други драгоцени податак потиче из књиге: Франз де Паула Јулиус Фрас, Воллстäндиге Топограпхие дер Карлсстäдер Милитäргрензе мит бесондерер Рüцкистсхт ауф дие Бесцхреибунг дер Сцхлоссер, Руинен, Инсцриптионен унд андерн дер дерглецхен Üеберблебселн вон Антиqуитäтен нацх еигенер Аусцхаунг унд зур Фордерунг дер Ватерландслиебе / Еин Версуцх вон Франз Јулиус Фрас, к. у. к. Сцхулендиректор дер Калстадтер Милитäргрензе унд мехререн, „Госп. Никола Тесла, цестовни надзор­ник“, (Загреб) : Аграм /гедруцкт беи Франз Суппан, 1835, 273. Ова књига је у Хрватској позната под именом Фрањо Јулијус Фрас, Топографија карловачке војне крајине, тискано код Фрање Жупана.

Ха 273. страници, међу именима претплатника и предбиљежених, налази се и име: „Госп. Никола Тесла, цестовни надзорник.“

Милутинов отац Никола је имао рођеног брата, који се звао Раде Тесла, чији потомци су донедавно живели у Радучу, а има их и на много ширим просторима некадашње Југославије, као и још једног рођеног брата, а чије име није познато, а који је имао два сина Симу и Јову. Никола се оженио Аном Калинић, мештанком Радуча, која је потицала из познате породице пуковника Калинића, који се као капетан помиње 1754. године.

Са Аном је Никола изродио петоро деце: синове Јосифа и Милутина, рођеног 1819. године; кћерку Станку, удату за пуковника Данила (Дану) Бранковића у Раковац (Карловац), код којих је његов унук (будући проналазач) становао за време похађања реалне гимназије; кћерку Јању, удату за Стеву Дошена у Радучу и трећу кћерку чије име није познато.

Јосиф Тесла, брат Милутинов

„Отац (Николе Тесле – прим. М. М.) му премда свештеник, забављао се радо математиком, јер је као официрски син прије богословије скупа с братом Јосифом, учио кадетску школу те је ту донекле загледао у природне науке и математику, а брат му тај Јосиф, стриц Николин, који је војничке школе довршио и официр постао, написао је неке математичке књиге, у своје време јако хваљене тако, да су биле уведене као уџбеници у неким војничким заводима. Овај је умро у Митровици као ц. кр. мајор“ – пише Б. Будисављевић.

Јосифово име се може наћи у Војним новинама (Беч), из 1864. године у рубрици „именовања“ када је распоређен на нову војничку дужност у Петроварадину: Гренз-Јнф.-Рег. Јосеф Тесла, дес Петерwардеинер. Ха том месту је и пензионисан 1. новембра 1872. године: Нр. 79, алс ганзинвалид, Јосеф Тесла, дес Петерwардеинер Гренз-Јнф-Регт, како преноси бечка Штампа.

Јосиф Тесла, царско-краљевски сатник-капетан, био је претплатник на књигу Милоша Милисављевића Гусле Милошеве или Бој Срба у Ерцеговини 1861. која је објављена 1862. године у Панчеву.

Свештеник Милутин Тесла и његова супруга

Ха питање новинара К. Мофета, 1896. године, колико језика говори, Никола Тесла је одговорио: „Не баш много, шест или седам, или осам, али мој отац је био велики лингвиста. Он је говорио осамнаест језика. Осим тога, он је био изванредан математичар.“

„Милутин пак, који се никако није могао с оном прећераном стегом војничком спријатељити, остави кадетију па оде у богословију у Плашки.“ Џон О’Нил о Милутиновом преласку са војне академије на богословију пише: „Теслин отац је почео каријеру у војсци, избор који одговара официрском сину; али он очевидно није наследио очеву љубав према војничком животу.“ Сам Никола Тесла је кратко записао: „…Мој је отац био војнички васпитан попут свога брата, … , али зачудо, касније се приклонио свештеничком позиву и у том звању стекао висок углед.“

Завршивши богословију као најбољи ђак, 1845. године, Милутин Тесла је 1846. године рукоположен за ђакона од стране Владике карлштадског Евгенија Јовановића и послат у село Штикаду код Грачаца за капелана (свештеничког помоћника). Када је и како дошло до брака између Милутина Тесле и Георгине Мандић, није познато. Вероватно се тај догађај десио у другој половини 1845. или првој 1846. године.

Георгина Мандић, (1822 – 16. април 1892) коју су чешће називали Ђурђија, запамћена је по надимку Ђука, мајка Николе Тесле, рођена.је године 1822. у Горњем Грача(д)цу, од оца Николе Мандића (1801-1868), пароха горњограчачког и мајке Софије-Соке Будисављевић. Никола и Софија Мандић имали су осморо деце, а Георгина је била најстарија. Противречна су тврђења о њеној писмености. „Необично добро памћење послужило је овој жени уместо писмености“, објашњава Џон О’Нил, али и примећује да је то било мало необично за једну свештеничку породицу. Треба знати да су „најдоследнији борци за очување ћирилице били православни свештеници, посебно карловачки и пакрачки епископи Евгеније Јовановић и Стефан Крагујевић. Посебним окружним налозима сви свештеници су били обавезни да се служе ћирилицом. Штавише, да би се ћирилица сачувала и проширила и попадије су биле дужне да је науче и њоме се служе“, па је просто несхватљиво да Милутин Тесла као ревносни свештеник није испунио ову црквену заповест!

Преминула је на Велику суботу 1892. године у Госпићу. Вест о њеној смрти и извештаје са сахране објавиле су многе српске и хрватске новине. У Загребу су најпре Народне новине од 25. априла донеле напис:

„У Госпићу, 20. травња. (Допис) (М а ј к а Николе Тесле). Ха велику суботу у 1 сат из јутра преминула је овдје мати славног учењака електротехничара Ник. Тесле, а сестра уваженог Николе (Петра) Мандића прије проте, а сада архимандрита и народног заступника.

Позната су имена три Ђукине сестре које су такође биле удате за свештенике: Стака, удата Алагић, Марија удата Мајсторовић (са њеним сином Симом се Никола Тесла дописивао и преко њега слао новац мајци Ђуки), и треће Смиљана удата за Тому О6радовића (свештеник у Грачацу, 1887), и браће.

Тома Мандић (1827-1906), свештеник, рукоположен је за ђакона 1849; био војни свештеник у Котору (1861) и Дубровнику (1866), затим парох зрмањски (1862) и од 1868. парох горњограчачки; одликован је црвеним појасом а имао је кћерку Милку удату за Данета Зорића. Почетком 1891. године, добио је стипендију за Учитељску школу у Горњем Карловцу.

Паја Мандић, који је завршио Војну академију и службовао у Вараждину, а по пензионисању живео у Помазу код Сент Андреје. За њега се прича: „Лика је дала два највећа проналазача на два различита поља: Николу Теслу на пољу електрицитета и мајора Пају Мандића, који је пронашао најбогатију српску миражџику Паулу, кћерку мађарског спахије Петра Лупе, кроз чије имање у Помазу, близу Пеште, је воз ишао два сата.“ Никола Тесла није наследио практичан пословни таленат Мандића.

Петар Мандић, трећи и најугледнији ујак Николе Тесле, који се замонашио под именом Николај, рођен је 1840, а преминуо 1907. године у Опатији, као Митрополит дабробосански. Богословију у Плашком завршио је с одличним успехом, а београдски Митрополит Петар Јовановић га је 15. децембра 1863. рукоположио за ђакона, а три дана касније и за презвитера и поставио га за капелана горњокарловачком пароху Филипу Добрићу. Године 1883. преминула му је јединица кћерка Марија у деветнаестој години живота. У монашки чин је ступио у манастиру Гомирју 13. маја 1891. године.

Заједно са сестрићем Николом Теслом, који је након пет година проведених у Америци дошао по први пут у Европу и родни крај, посетио је Светску изложбу у Паризу октобра-новембра 1889. године.

Помињемо још једног ујака Николе Тесле, Трифуна Мандића. Овај је био хотелијер и поседник у Грачацу. Преминуо пре 1928. године.

Извор: Милан Матић; Часопис Православље, број 1165, стр. 22-25.

Преузето са: Банија онлајн

 

Нема коментара

Напишите коментар