Poreklo roditelja Nikole Tesle: ”Kolijevka mojih djedova, Kraljevina Srbija…”

Nedavno je, u izdanju manastira Studenica, izašla knjiga autora Milovana Matića Srpski prota Milutin Tesla (1819-1879), otac Nikole Tesle. Ova studija nam čini mogućim da pojmimo na koji način se pojavio jedan od najvećih genija u istoriji čovečanstva – Nikola Tesla. Ovaj pronalazač nije se pojavio iznenada niti neznano otkuda. Nikola Tesla je bio izdanak duboko usađenog i kvalitetnog korena. Njegov otac je bio svojevrsni genije: pesnik, humanista i prosvetitelj, diplomata, intelektualac, poliglota, ljubitelj prirodnih nauka, srpski nacionalni radnik, a iznad svega molitvenik – pravoslavni sveštenik. Među precima i najbližim rođacima, kako po ocu tako i po majci, veliki Nikola Tesla ima nekoliko desetina pravoslavnih sveštenika, nekoliko monaha i jednog Episkopa, rođenog ujaka – Mitropolita dabrobosanskog.

Prezime Tesla staro je više od dva i po veka. Pre toga prezime ili porodično ime, bilo je Draganić. Ime Tesla u čisto doslovnom značenju, zanatlijsko je ime, kao Kovačević ili Drvodeljić. Postoji predanje u porodici Draganića da su članovima jedne grane izdeli nadimak ‘tesla’ zbog jedne nasledne osobine sa koje su bezmalo svi imali vrlo široke, krupne i isturene prednje zube koji su mnogo ličili na trouglasto sečivo drvodeljske sekire“, zapisao je Džon O’Nil reči Nikole Tesle, dodajući još da porodica Tesla vodi poreklo iz zapadnog dela Srbije i da je dala podjednaki broj oficira i sveštenika. Teslina krsna slava je Sveti Đorđe.

Džon O’Nil nam je ostavio podatak da Draganići (Tesle) potiču iz zapadne Srbije. Sam Nikola Tesla je prvih dana juna 1892. godine u Pešti, deputaciji srpske vlade (od koje je primio poziv za posetu Srbiji), izjavio: „Kolijevka mojih djedova, Kraljevina Srbija…!“ Samo ovih pet reči pustila je cenzorska ruka u štampu, iza koje sledi deset praznih redova ispunjenih tačkicama, koje su štampane u zabranjenom broju zagrebačkog Srbobrana.
Izveštač Srbobrana iz Beograda piše o predstojećoj poseti Nikole Tesle glavnom gradu Srbije. Uredništvo ovog lista naslovljava tekst na svojoj drugoj strani uobičajenim naslovom: „Srbija: Beograd: 20. maja: Dopis“. Ali se ovaj 41. broj od 4. juna (po nov. kal.) cenzuriše, tj. zabranjuje sa obrazloženjem i sudskom presudom koja je doneta tri dana kasnije, 7. juna i objavljena u zvaničnim državnim Narodnim novinama, tek 11. jula 1892. godine, i glasi:

„U ime Njeg. c. i kr. apoštolskog Veličanstva! Kp. sudbeni stol u Zagrebu zaključio je na predlog kr. državnoga odvjetništva u Zagrebu, da tiskopis odtiskan u povremenom časopisu Srbobran od 4. lipnja 1892, broj 41, pod naslovom: „Srbija“ i to stavke navodnog govora Nikole Tesle od „……“ do „svoga zemljaka“, tvori učin zločinstva smetanja javnoga mira označena u §. 85. Stoga se izriče zabrana daljnjega razpačavanja rečenoga tiskopisa, zapliena se potvrđuje, zaplienjeni primjerci imadu se uništiti, a presuda ova ima se proglasiti na čelu prvog budućeg broja časopisa.

Razlozi: čitavim smjerom i sadržajem pomenutog tiskopisa nastoji se razdražiti na mržnju i preziranje proti načinu vladanja i upravi državnoj, što tvori učin zločinstva smetanja javnoga mira, označen u §. 65. k. z.
Presuda osniva se na §§. 6., 8. i 12. t. p. i §§. 32., 33. i 34. t. z. Kp. sudbeni stol.
U Zagrebu, 7. lipnja 1892.
V. Cuculić.”

Nikola Tesla je savršeno dobro znao odakle potiče i gde su mu koreni kada je egzaktno i nedvosmisleno izjavio: „Kolijevka mojih djedova, Kraljevina Srbija…“, a za ostale detalje javnost je ostala uskraćena, osim ako se u bečkim arhivima ne pronađe ovaj cenzurisani deo inkriminisanog teksta od desetak novinskih redova!

Srbi krajišnici graničari u Raduču

Po popisu iz 1712. godine u Raduču su živele tri porodice Teslića. U prvoj kući su živeli Stanko, star 35 godina, i Božo, star 50 godina. U drugoj je bio Milašin sa svojih 35 godina, i u trećoj Stoijak, star 30. godina.

„Ovaj sveti hram sazda se leta 1725.“ beleži nepoznati letopisac godinu izgradnje crkve u Raduču posvećene Sv. proroku Iliji. Crkvu Sv. proroka Ilije u Raduču su 1949. godine minirale komunističke vlasti, a obnovljena je 1988. godine. Danas pripada Arhijerejskom namjesništvu ličkom Pravoslavne Eparhije gornjokarlovačke, baš kao i ostale crkve u mestima koja su vezana za ime Milutina Tesle, a to su Štikada, Senj, Smiljan, Gospić i Gračac.
O svom dedi, imenjaku, unuk Nikola Tesla je zapisao da je bio „oficir koji je služio u vojsci velikog Napoleona“. Džon O’Nil je samo usputno pomenuo da je Milutinov otac bio oficir: „Teslin otac je počeo svoju karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on oče- vidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu.“

Milutinovog oca Nikolu Teslu (dedu naučnika Nikole Te­sle) nalazimo u grupi ličkih graničara koji su se, zajedno sa svojim porodicama i stokom, dobrovoljno vratili u Liku iz Srema svakako pre 25. juna 1824. godine, od kada potiče „Dopis slavonske Generalne komande”.

Drugi dragoceni podatak potiče iz knjige: Franz de Paula Julius Fras, Vollständige Topographie der Karlsstäder Militärgrenze mit besonderer Rückistsht auf die Beschreibung der Schlosser, Ruinen, Inscriptionen und andern der derglechen Üeberblebseln von Antiquitäten nach eigener Auschaung und zur Forderung der Vaterlandsliebe / Ein Versuch von Franz Julius Fras, k. u. k. Schulendirektor der Kalstadter Militärgrenze und mehreren, „Gosp. Nikola Tesla, cestovni nadzor­nik”, (Zagreb) : Agram /gedruckt bei Franz Suppan, 1835, 273. Ova knjiga je u Hrvatskoj poznata pod imenom Franjo Julijus Fras, Topografija karlovačke vojne krajine, tiskano kod Franje Župana.

Ha 273. stranici, među imenima pretplatnika i predbilježenih, nalazi se i ime: „Gosp. Nikola Tesla, cestovni nadzornik.”

Milutinov otac Nikola je imao rođenog brata, koji se zvao Rade Tesla, čiji potomci su donedavno živeli u Raduču, a ima ih i na mnogo širim prostorima nekadašnje Jugoslavije, kao i još jednog rođenog brata, a čije ime nije poznato, a koji je imao dva sina Simu i Jovu. Nikola se oženio Anom Kalinić, meštankom Raduča, koja je poticala iz poznate porodice pukovnika Kalinića, koji se kao kapetan pominje 1754. godine.

Sa Anom je Nikola izrodio petoro dece: sinove Josifa i Milutina, rođenog 1819. godine; kćerku Stanku, udatu za pukovnika Danila (Danu) Brankovića u Rakovac (Karlovac), kod kojih je njegov unuk (budući pronalazač) stanovao za vreme pohađanja realne gimnazije; kćerku Janju, udatu za Stevu Došena u Raduču i treću kćerku čije ime nije poznato.

Josif Tesla, brat Milutinov

„Otac (Nikole Tesle – prim. M. M.) mu premda sveštenik, zabavljao se rado matematikom, jer je kao oficirski sin prije bogoslovije skupa s bratom Josifom, učio kadetsku školu te je tu donekle zagledao u prirodne nauke i matematiku, a brat mu taj Josif, stric Nikolin, koji je vojničke škole dovršio i oficir postao, napisao je neke matematičke knjige, u svoje vreme jako hvaljene tako, da su bile uvedene kao udžbenici u nekim vojničkim zavodima. Ovaj je umro u Mitrovici kao c. kr. major“ – piše B. Budisavljević.

Josifovo ime se može naći u Vojnim novinama (Beč), iz 1864. godine u rubrici „imenovanja” kada je raspoređen na novu vojničku dužnost u Petrovaradinu: Grenz-Jnf.-Reg. Josef Tesla, des Peterwardeiner. Ha tom mestu je i penzionisan 1. novembra 1872. godine: Nr. 79, als ganzinvalid, Josef Tesla, des Peterwardeiner Grenz-Jnf-Regt, kako prenosi bečka Štampa.

Josif Tesla, carsko-kraljevski satnik-kapetan, bio je pretplatnik na knjigu Miloša Milisavljevića Gusle Miloševe ili Boj Srba u Ercegovini 1861. koja je objavljena 1862. godine u Pančevu.

Sveštenik Milutin Tesla i njegova supruga

Ha pitanje novinara K. Mofeta, 1896. godine, koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: „Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika. Osim toga, on je bio izvanredan matematičar.”

„Milutin pak, koji se nikako nije mogao s onom prećeranom stegom vojničkom sprijateljiti, ostavi kadetiju pa ode u bogosloviju u Plaški.” Džon O’Nil o Milutinovom prelasku sa vojne akademije na bogosloviju piše: „Teslin otac je počeo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on očevidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu.“ Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: „…Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata, … , ali začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled.”

Završivši bogosloviju kao najbolji đak, 1845. godine, Milutin Tesla je 1846. godine rukopoložen za đakona od strane Vladike karlštadskog Evgenija Jovanovića i poslat u selo Štikadu kod Gračaca za kapelana (svešteničkog pomoćnika). Kada je i kako došlo do braka između Milutina Tesle i Georgine Mandić, nije poznato. Verovatno se taj događaj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj 1846. godine.

Georgina Mandić, (1822 – 16. april 1892) koju su češće nazivali Đurđija, zapamćena je po nadimku Đuka, majka Nikole Tesle, rođena.je godine 1822. u Gornjem Grača(d)cu, od oca Nikole Mandića (1801-1868), paroha gornjogračačkog i majke Sofije-Soke Budisavljević. Nikola i Sofija Mandić imali su osmoro dece, a Georgina je bila najstarija. Protivrečna su tvrđenja o njenoj pismenosti. „Neobično dobro pamćenje poslužilo je ovoj ženi umesto pismenosti”, objašnjava Džon O’Nil, ali i primećuje da je to bilo malo neobično za jednu svešteničku porodicu. Treba znati da su „najdosledniji borci za očuvanje ćirilice bili pravoslavni sveštenici, posebno karlovački i pakrački episkopi Evgenije Jovanović i Stefan Kragujević. Posebnim okružnim nalozima svi sveštenici su bili obavezni da se služe ćirilicom. Štaviše, da bi se ćirilica sačuvala i proširila i popadije su bile dužne da je nauče i njome se služe“, pa je prosto neshvatljivo da Milutin Tesla kao revnosni sveštenik nije ispunio ovu crkvenu zapovest!

Preminula je na Veliku subotu 1892. godine u Gospiću. Vest o njenoj smrti i izveštaje sa sahrane objavile su mnoge srpske i hrvatske novine. U Zagrebu su najpre Narodne novine od 25. aprila donele napis:

„U Gospiću, 20. travnja. (Dopis) (M a j k a Nikole Tesle). Ha veliku subotu u 1 sat iz jutra preminula je ovdje mati slavnog učenjaka elektrotehničara Nik. Tesle, a sestra uvaženog Nikole (Petra) Mandića prije prote, a sada arhimandrita i narodnog zastupnika.

Poznata su imena tri Đukine sestre koje su takođe bile udate za sveštenike: Staka, udata Alagić, Marija udata Majstorović (sa njenim sinom Simom se Nikola Tesla dopisivao i preko njega slao novac majci Đuki), i treće Smiljana udata za Tomu O6radovića (sveštenik u Gračacu, 1887), i braće.

Toma Mandić (1827-1906), sveštenik, rukopoložen je za đakona 1849; bio vojni sveštenik u Kotoru (1861) i Dubrovniku (1866), zatim paroh zrmanjski (1862) i od 1868. paroh gornjogračački; odlikovan je crvenim pojasom a imao je kćerku Milku udatu za Daneta Zorića. Početkom 1891. godine, dobio je stipendiju za Učiteljsku školu u Gornjem Karlovcu.

Paja Mandić, koji je završio Vojnu akademiju i službovao u Varaždinu, a po penzionisanju živeo u Pomazu kod Sent Andreje. Za njega se priča: „Lika je dala dva najveća pronalazača na dva različita polja: Nikolu Teslu na polju elektriciteta i majora Paju Mandića, koji je pronašao najbogatiju srpsku miraždžiku Paulu, kćerku mađarskog spahije Petra Lupe, kroz čije imanje u Pomazu, blizu Pešte, je voz išao dva sata.“ Nikola Tesla nije nasledio praktičan poslovni talenat Mandića.

Petar Mandić, treći i najugledniji ujak Nikole Tesle, koji se zamonašio pod imenom Nikolaj, rođen je 1840, a preminuo 1907. godine u Opatiji, kao Mitropolit dabrobosanski. Bogosloviju u Plaškom završio je s odličnim uspehom, a beogradski Mitropolit Petar Jovanović ga je 15. decembra 1863. rukopoložio za đakona, a tri dana kasnije i za prezvitera i postavio ga za kapelana gornjokarlovačkom parohu Filipu Dobriću. Godine 1883. preminula mu je jedinica kćerka Marija u devetnaestoj godini života. U monaški čin je stupio u manastiru Gomirju 13. maja 1891. godine.

Zajedno sa sestrićem Nikolom Teslom, koji je nakon pet godina provedenih u Americi došao po prvi put u Evropu i rodni kraj, posetio je Svetsku izložbu u Parizu oktobra-novembra 1889. godine.

Pominjemo još jednog ujaka Nikole Tesle, Trifuna Mandića. Ovaj je bio hotelijer i posednik u Gračacu. Preminuo pre 1928. godine.

Izvor: Milan Matić; Časopis Pravoslavlje, broj 1165, str. 22-25.

Preuzeto sa: Banija onlajn

 

Nema komentara

Napišite komentar