Постављање купола на цркву Благе Марије на Банстолу

Стjециште Срба Крајишника на капији Свете Фрушке горе


На Банстолу, општина Сремски Карловци 22.12.2018. подигнуте су куполе на цркву Благе Марије. Овом свечаном чину су присуствовали владика сремски Василије са многобројним свештенством и монасима, народни посланик и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону, Миодраг Линта, предсједник општине Инђија Владимир Гак, Ненад Миленковић предсједник општине Сремски Карловци, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић и становници Банстола и околних мјеста.

 

Српска црква у руском стилу


Црква се градила годину и по дана. Грађена је у руском стилу јер су послије Октобарске револуције бројни Руси дошли у Сремске Карловце гдје је и било сједиште руске заграничне цркве.

– Управо смо жељели на овом мјесту да буде једна светиња, једна богомоља за добробит српског народа. С обзиром да је прије 100 година у несрећи руског народа, маса њих дошла у Сремске Карловце на просторе епархије сремске, ми смо саградили нашу српску православну цркву у руском стилу која ће красити улазак у Свету Фрушку гору – рекао је владика сремски Василије.

Црква на Банстолу је не само прва црква у руском стилу коју Срби подижу, него прва црква посвећена жртвама Олује коју од данашњег дана красе и велелепне куполе.

– Куполе смо радили два мjeсеца од специјалног прохрома. Прво су направљени шаблони, затим метална конструкција, и онда су се дијелови склапали – рекао је за Српско коло Украјинац, Богдан Супрун који је са својим радницима из Доњецка, даноноћно радио на куполама.

 

Зид плача за жртве Олује


Идеја за изградњу цркве постоји од 2015. године, када ју је Бранко Симоновић предложио својим комшијама на Банстолу који су је прихватили и основали Удружење Клуб свих генерација. Првобитна идеја је била да се сагради мала црква, али је она прерасла у нешто много веће.

– Ово је мјесто гдје ће бити уписане жртве Олује, у виду зида плача. Када би успјели да саградимо Меморијални центар, то би било мјесто гдје би могла да долазе и дјеца из дијаспоре, да уче српски језик, да обилазе српске манастире – рекао је Бранко Симоновић, предсједник Удружења Клуб свих генерација и додао да је црква првобитно требалo да се зове Оптужница за све злочине у Олуји над српским народом за које нико није одговарао. Неки је називају и Путинова црква, а званичан назив је црква Благе Марије.

 

Линта: Историјски дан за Банстол


У посљедње вријеме често се код Крајишника спомиње култура сјећања, али врло мало се чини да сачувамо успомене, документе, да саградимо и запишемо.

– Данас је историјски дан за Банстол, за Чортановце, за општину Инђија, за читаву Србију. Ми смо у историји често склони да заборављамо своје жртве, ово је потпуно супротан, односно позитиван примјер гдје имамо мјесто које је посвећено не само жртвама Олује, него свим српским жртвама, свим Србима који су страдали у несретном рату – рекао је народни посланик Миодраг Линта и подсјетио присутне на двоструке стандарде западних сила, по којима су сви други жртве само Срби агресори.

– Важно је да у нашем народу ширимо свијест о поштовању наших жртава. Да се окупљамо на једном мјесту. Надам се да ћемо уз помоћ нашег драгог владике Василија у наредном периоду сваког 4.августа окупљати се на Банстолу, да сваки Србин зна гдје треба доћи на тај дан, да ода помен жртвама егзодуса. Свако појединачно има дужност да дође, поведе супругу, дјецу, унучад, да тим бројем ми свједочимо – рекао је Миодраг Линта и додао да ће Одбор за дијаспору и Србе у региону увијек бити на располагању, и помагаће да ово буде мјесто саборовања и окупљања српског народа, а посебно прекодринских Срба.

Преко високих дипломатских представника Русије, Владимиру Путину је са Банстола упућен позив да посјети Фрушку гору и храм српско-руског пријатељства.

 

Храм Благе Марије – кућа свих нас


За старјешину храма владика Василије је одредио протонамјесника Синишу Хрвачевића, који је оставио парохију у Кливледну (САД) и дошао да са породицом, супругом Јованом и два сина, живи на Банстолу. Иако за многе данашње младе људе жеља је да што прије напусте Србију он је увидио колико је заправо важно да му дјеца одрастају међу својим народом, традиционално у здравој средини. Отац Синиша је прикупљао средства у својој америчкој парохији за изградњу црке Благе Марије у Банстолу. На хуманитарним вечерима прикупљено је преко 20 хиљада долара које је отац Синиша донио у епархију, а велики донатори и учесници су естрадни умјетник Веселин Тале Живак и народни гуслар Милош Шегрт.

– Желио бих да се захвалим становницима Банстола и да поручим свима овдје и у расејању, да је ово храм и кућа свих нас. Он је никао на бесмртним жртвама наших предака, а они су својом мученичком жртвом за род свој и отаџбину, подигли мост ка Царству Небеском за све нас њихове насљеднике. Ако останемо глуви и слијепи на њихов дар нама, тиме заборављамо оно што су учинили и њихова жртва је била узалудна – рекао је за Српско коло протонамјесник Синиша Хрвачевић и додао да свако ко жели и може да помогне храм, иконом, крстом, кандилом, да се могу јавити на мејл blagamarijabanstol@gmail.com.

 

Велики дипринос Тромеђе


Свој велики допринос у изградњи храма Блага Марија су дали и чланови најстарије крајишке групе Тромеђа ( Рајко Радан, Јовица Пуповац и најновији члан Ђорђе Станић звани Чађо) чији је хит Нема раја без роднога краја снимљен још давне 1986. године.

– Подизање ове цркве је заслуга не само народа одавде, већ наших Срба Крајишника широм свијета из Канаде, Америке , Аустралије. Желимо да ово буде стјециште свог нашег народа – рекао је Рајко Радан.

– Колика је заинтересованост наших људи из дијаспоре говори сама чињеница да је прије него што смо ударили саме темеље, мој велики пријатељ Петар Драгичевић из Сиднеја послао 8.100 евра за звона, прикупили су још 10.000 евра и послали на Eпархију сремску и сада поново раде донаторске вечери и прикупљају средства – рекао је Рајко Радан из Тромеђе и набројао нам имена донатора – Петар Драгичевић, Пеко Лежајић и проф Мишо Давидовић. Тројица ових великих људи ће доћи специјално из Аустралије када се буду постављала звона на цркву, што се очекује на прољеће сљедеће године чим се заврши улаз у цркву.

На спомен имена донатора, Миодраг Линта је напоменуо да такви примјери доброчинства требало би да имају медијски простор, јер код Срба је обично обичај да спомињемо када нешто није добро.

– Апелујемо на све наше политичаре да се ово земљиште око цркве откупи од три приватна власника који су вољни да га продају, има 5 хектара земље у комаду. Да ово буде централно мјесто саборовања 4. августа – Дана сјећања на жртве егзодуса Срба из Хрватске. Имамо и споменик, можемо га измјестити и да направимо један меморијални центар.

 

Организовано Бадње вече на Банстолу


– За Бадње вече у 18.30 часова овдје припремамо паљење бадњака. Ту ће бити и наш владика сремски Василије, Тромеђа ће увеличати то вече, биће и наше колеге из Изворне групе Ликоси, биће куване ракије, вина и рибе. Надам се да ће то весеље да прерасте у традицију уз помоћ наших предсједника општина, Инђије и Сремских Карловаца, нашег предсједника Одбора за дијаспору Миодрага Линте и свих наших људи. Суштина ове цркве је сјећање на наше коријене – рекао је Рајко Радан.

Драгана Бокун

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк