Потирање српских трагова у „мултиетничком“ Сарајеву; Опустoшено насеље Жуч као федерално правило, а не изузетак

Бесконачност као метафора борбе сарајевских Срба и њихових потомака за имовину и уставом, законима, конвенцијама, резолуцијама загарантована права.

Примјера је небројено. Као и начина, метода, смицалица и акробација, индивидуалних и институционалних, да се из Сарајева протјерани и расељени Срби и дефинитивно разбаштине.

И док из тог дијела БиХ, осокољено распредају бајке о хиљадугодишњој државотворности, о цивилизацијским тековинама које баштине, о „расцвјеталој“ равноправности и суживоту Срби, најчешће безуспјешно, покушавају да санирају разрушено и врате отето.

А рушење и отимање, унедоглед траје.

Имовина и гробови прадједова, куће које су муком градили и из њих протјерани, станови и по два пута плаћени. Опустошено српско насеље Жуч као правило, а не изузетак.

Опширније погледајте у видеу:

Преузето са: РТРС