Представљена књига Миле Боснића Обичаји, вјеровања и свакодневни живот Срба на Кордуну

Миле Боснић са великим узбуђењем и радошћу својим пријатељима и земљацима је представио књигу Обичаји, вјеровања и свакодневни живот Срба на Кордуну у Сали ГО Нови Београд, 7.6.2019. године.

Новинар Данко Перић је рекао да књига плијени, да је изузетно озбиљан рад и да ју је аутор пријавио на некој од катедри Филолошког факултета ова књига би била добро одбрањена докторска дисертација.

Милојко Будимир се осврнуо на важност чувања традиције и духовности.

– Трудимо се да пишући сачувамо и сјетимо се завичаја. У ових 20 година рада у оквиру нашег Удружења оно што остаје, то је писана ријеч.

Будимир је нагласио да не би требало да буде кордунашке куће која неће имати ову књигу.

– Свако од вас који узме ову књигу, видјеће све. Видјеће и шта је Кордун, одакле је добио име, ко су Кордунаши и ко су Крајишници. Видјеће нашу бурну и трагичну историју и све оно што нам се дешавало у 19. и у 20. вијеку. Видјеће једну богату традицију и духовност, оно што нас је одржало и сачувало и то баш ове године када обиљежавамо 8 вјекова од проглашења аутокефалности СПЦ – рекао је Будимир.

– Миле је уложио велики труд да сачува све оно што би требало да буде сачувано. И нека ова књига буде подстријек за генерације које долазе да наставе да његују културу сјећања – закључио је Будимир.

Миле Боснић са великим узбуђењем се обратио присутнима, у овој књизи је обједињено оно што је слушао и биљежио двије деценије. Прије свега од чланова своје породице, али и од других сународника.

– Сплетом околности јер ми је отац био полицајац, одрастао сам у Сопјанској греди, у Славонији. У том мјесту су живјели Срби, солунски добровољци поријеклом из Лике и Херцеговине. Било је Крајишника из свих дијелова Крајине и ту се јавила љубав према завичају – навео је Боснић.

– Након факултета сам се вратио на Кордун са замисли да запишем обичаје и магистрирам на тему Усташки геноцид над Србима са Кордуна 1941–1945. Све то је стало због рата – рекао је Боснић и додао да је био најсрећнији човјек на свијету када се вратио на Кордун, и да се вратио на наљепше мјесто на свијету – Боснића брдо.

Са стрицем је почео да сакупља приче са Кордуна.

– Ходао сам по селима и писао. Упознао сам доста наших старих дивних и паметних људи. Ту сам упознао Ћаницу и Пепу Зинајића.

Аутор је рекао да је у тим својим истраживањима схватио кордунашки менталитет, када се испред појединачног ставља опште.

– Ти наши партизани су били невјероватни људи, пролазили су поред лешева својих жена дјеце, браће, родитеља и онда су долазили у цијело хрватско село и ниједаног случаја освете није било – рекао је Боснић.

– Кренуо сам од славе, то је нешто што је најбитније што нас сакупља. Настојао сам да у те црквене обичаје убацим оно што је наш народ носио са собом, паганске обичаје. Писао сам о играма код блага, играма на прелу, пјесмама, свадбама и сахранама, па тако све до кордунашке куће и ношње, јела и алата.

Аутор је поручио присутнима да очекује када прочитају књигу да је допуне и поправе како би је заједно наставили.

Миле Боснић је током промоције испричао много анегдота и подсјетио своје пријатеље на нека прошла времена, на угледне људе Кордуна. Било је и смијеха, аплауза и пјесме у извођењу ПГ Петрова гора – Кордун.

Текст и фото: Драгана Бокун