Престало је да куца велико срце билећког фудбала: Владимир Владо Кашиковић преселио се у вјечност
Билећа и херцеговачки спорт остали су без једне од својих највећих и најпрепознатљивијих фигура. У 76. години живота престало је да куца велико срце Владимира Влада Кашиковића, играчке и тренерске легенде ФК „Херцеговац“, човјека који није био само дио историје овог клуба, већ њен оличени симбол и духовни покретач.
Деценије живота уткао је Владо у писање билећке фудбалске приче — што са рукавицама на голу, што са пиштаљком поред аут-линије. Бранио је током каријере и за Јединство из Бихаћа, Сутјеску из Фоче, Славен из Груда и гатачку Младост, али се свом Херцеговцу увијек враћао, посветивши му највећи и најљепши дио свог живота.
Од голобрадог младића до историјских успјеха
Свој пут међу стативами почео је као талентовани седамнаестогодишњак када је 1968. године први пут застао на гол матичног клуба у пријатељском мечу против сарајевског Жељезничара. У тада изузетно јакој конкуренцији, борећи се раме уз раме са именима попут Кеме Чама, Веселина Климовића, Миланча Вучинића, Здравка Вујовића, Јова Џелетовића и Ђока Јововића, Владо се изборио за своје мјесто под пречком.
Памтиће се посебно чувена 1974. година i окршај против Локомотиве пред 2.500 гледалаца на Градском стадиону у Билећи. На том мечу Херцеговац је на терену изборио највећи успјех у istoriji билећког фудбала i пласман у Републичку лигу, који му је касније неправдно одузет за „зеленим столом“.
Колеге су га описивале кратко: радник и фанатик. Његова радна етика, дисциплина и непоколебљиви спортски дух били су пример свима. А када би се повукао са великих терена, Владо без фудбала није могао — био је дио селекције Билеће која је 1976. године у Trebinju освојила Херцеговачке спортске игре.
Трећи родитељ генерација Билећана
Након двије и по деценије богатог играчког стажа, Кашиковић се посветио тренерском позиву и раду са млађим селекцијама Херцеговца. То је постала његова мисија и дио живота по којем ће га заувијек памтити његов град.
Генерације и генерације младих Билећана прошле су кроз строг, али правичан дрил Влада Кашиковића. Методичан и посвећен, у сваком дјетету је видио потенцијал и настојао да га задржи у спорту. За многе послијератне генерације, управо су путовања са Владом од Приштине до Суботице била први излазак ван граница матичног града, а он им na тим путевима није био само тренер, већ и ослонац — трећи родитељ.
Као један од иницијатора традиционалног Видовданског турнира окупљао је младе из свих крајева, а пионирску генерацију Херцеговца је 1998. године довео до финала за титулу првака Републике Српске у Бањалуци против Борца, што до данас остаје највећи успјех у историји билећког омладинског фудбала.
Симбол спортског духа до посљедњег дана
И када је званично отишао у спортску пензију, Кашиковић није напустио стадион. Посматрао је утакмице, али и тренинге свих селекција. Уколико бисте испод Старог кина угледали усамљену силуету како пажљиво прати тренинг пјетлића, знали бисте да је то Владо.
За Билећане је био и својеврсни спортски феномен — човјек у седмој деценији који је са лакоћом изводио вежбе на рипстолима или се попут перцета penjao уз конопац до крова дворане.
Отишао је човјек који је оставио неизбрисив печат у спортском и друштвеном životu Билеће i читаве Херцеговине.
Комеморација поводом смрти Владимира Кашиковића, у организацији ФК „Херцеговац“ и КСЦ „Билећа“, одржаће се у уторак, 14. октобра, у 8.00 часова.
Посљедњи испраћај легенде билећког спорта обавиће се истог дана, 14. октобра у 15.00 часова, на Градском гробљу у Билећи.
Преузето са: Слободна Херцеговина