Преживјеће православље и СПЦ упркос доношењу најсрамнијег закона у историји Црне Горе
Професор др Јован Јањић, биограф патријарха Павла и један од најтиражнијих српских аутора и Предраг Савић, адвокат, по општим процјенама једнан од најуспјешнијих адвоката пред Европским судом за људска права у Стразбуру, у емисији „Правац“ у продукцији ТВ Пинк, изнијели су правну, социолошку и историјску анализу Закона о слободи вјероисповјести. Они су до танчина демонтирали све спорне одребе из овог недемократског, незаконитог и неуставног закона.
Гледаности емисије допринијела је и водитељка Ивана Мајсторовић, која је била добро припремљена и то посебно за правну анализу спорних одредби.
У овој емисији која је на разним програмима Пинка репризирана већ више пута, др Јањић је појаснио, и на научан и стручан начин објаснио зашто Митрополија црногорско–приморска никада није била аутокефална. Констатовано је да на основу два или три спорадична помињања наводне аутокефалнсоти (у информативним, необавезним шематизмима православља и образложењу одлуке о формирању СПЦ, немају никакав правни и канонски значај. Не добија се аутокефалност без одговарајућег томоса (правне одлуке којом мајка црква другој додјељује аутокефалност) и одговарајуће црквене јерархије (постојање најмање четири епархије). Зато приче о аутокефалности Митрополије црногорско–приморске остају само пусте жеље.
Те своје ставове професор др Јован Јањић подупро је доказима о хиротинисању Светог Петра Цетињског и Петра Другог Петровића Његоша.
Професор др Јањић, који је члан Правног савјета ИН4С, објаснио је како је на силу уз хапшење посланика и уз пребијање владике Методија, на недемократски и нецивилизацијски начин усвојен Закон о слободи вјероиповјести. То је учињено, према његовим ријечима, супротно одредбама из члана 91 став 6 Устава Црне Горе, без квалификоване двотрећинске већине гласова посланика, јер је у питању имовина СПЦ која је у Црној Гори страно правно лице.
Адвокат Предраг Савић упозорио је на богату правну традицију Црне Горе, која је Европи и свијету подарила споменике права попут Законика царског и патријаршијског из 1482. године Ивана Црнојевића, Стеге Светог Петра Цетињског, Имовинског законика Валтазара Богичића… Истакао је да су ово били прави велики споменици слободи, а да ће најновији Закон о слободи вјероисповјести бити споменик неправди, бешћаћу и неморалу. Посебно је упозорио да се завршним одредбама овог закона омогућава прекњижавање имовине СПЦ под изговором да је у упитању опште културно добро.
Савић је још нагласио да је у Другом свјетском рату убијено преко седамдсет одсто православних свештеника у Црној Гори, да нису поштеђени ни ученици и студенти богослови, па ни црквењаци. Описао је и страдање свештеномученика владике Јоаникија Липовца и осталих свештеника у Великом збегу. Савић је на крају рекао да је православље и СПЦ у Црној Гори преживјело и тај погром, па ће сасвим сигурно преживјети и овај најновији терор проузрокован Законом о слободи вјероисповјести!
Петиција којом се тражи да Србија на основу члана 33 Европске конвенције покрене мећудржавни спор против Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру једино је дјелотворно правно средство и велика шанса да се легално изађе из ове кризне ситуације проузроковане ступањем на снагу Закона о слободи вјероисповјести.
Према анализама адвоката Савића, одредбе Закона о слободи вјероисповјести у супротности су са уставним начелима Црне Горе о својини, забрани дискриминације, идентитету, одвојености вјерских заједница од државе. Оне руше и правни поредак Црне Горе, јер директно су противне одредбама Европске конвенције која је са опште прихваћеним правилима мећународног права ратификована и саставни је дио унутрашњег правног система.
У овом случају прекршена су права на мирно уживање имовине, забрану дискриминације, слободе мисли, савјести и вјероисповјести и право на правично суђење који су загарантовани Европском конвенцијом и судском пракском Европског суда у Стразбуру.
Савић, иначе члан Правног савјета ИН4С, сматра да је покретање међудржавног спора пред Европским судом једино легално правно средство, дозвољено међународним правом, тако да свака чланица Савјета Европе може без бојазни да је неко оптужи за мијешање у унутрашње ствари друге државе да се користи оваквим тужбама. Одредбе из Европске конвенције имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују. Зато је право и обавеза држава да у случају крешења норми из Европске конвенције покрену поступак пред Европским судом у Стразбуру, који има улогу наддржавног уставног суда, против земље која крши норме европског права.
Много је цјелисходније користити ова овлашћена за покретање међудржавног спора и на тај начин спријечити ненадокнадиву штету него ли водити медијске и друге ратове, сматра адвокат Савић. Ово је прилика да се проблем ријеши мирним путем, судском одлуком која се не може третирати као реметилачки фактор у регионалној сарадњи и другим државним и међународним пословима.
Проф. Др Јањић и адвокат Савић подржавали су иницијатаиву Удружења за заштиту уставности и законитости са циљем да се прикупи 10.000 потписа како би се покренуо међудржавни спор у Стразбуру против Црне Горе и тако смањиле непотребе тензије, које пријете да прерасту и у отворено непријатељство!
Вест преузета са: in4s.net
