ПРОЧКА (Беле покладе) у Кучевишту (Република Северна Македонија)

У Кучевушту, поводом празника Беле покладе, у народу из региона Скопске Црне Горе познатијег као „Прочка”, сваке године се организује традиционални маскенбал познатији и као „Сурети“. У организацији Омладине Кучевишта, тако је било и ове 2019 године, 10. марта.

Маскирање у Кучевишту на дан празника Беле покладе представља вишевековну традицију, а иста традиција постоји и у непосредном окружењу у Љубанцу, на источним обронцима Скопске Црне Горе (Р. Северна Македонија), као и у Штрпцу, на обронцима Шарпланине у Сириничкој жупи (на подручју А. П. Косова и Метохије у Р. Србији).

Врло занимљиво напоменути за ова три места је то што је локални аутохтони назив за маскиране особе „Сурети”, а сама традиција се већ вековима преноси млађим нараштајима.

На овај дан се људи ослободе и препусте својој машти, да се обуку (маскирају) у најразличитије костиме, тако прерушени, под велом маске коју носе искористе неписано правило, тзв. „загарантовано право”: да кроз пародијског наступа изразе своје виђење целокупне друштвено-социјалне, политичке и привредне ситуације у њиховом непосредном окружењу. Овог дана, као што традиција и обичаји налажу, треба дати опроштај свима. Па тако у целом региону Скопске Црне Горе млади посећују старију родбину и траже опроштај за неко сагрешење, вољно или невољно, које су починили у периоду протекле године. Вишевековне архаичне речи (где се и данс сачувала најјужнија говорна варијанта призренско-тимочког наречја тј. призренско-скопскоцрногорско-јужноморавског веома архаичног старо српског језичког ареала), којима се тражи и даје опроштај сачувале су се до дан-данас и понављају се три пута. Особа која тражи опроштај каже: „Опрости ми ако сам ти грешил/ла.“ А особа која даје опроштај узвраћа са: „Нек’ ти је просто и благословљено од Бога и од мене!“.

Веома је значајно напоменути да је у прошлости Кучевиште било село са највише воденица у целом скопском крају, имала их је скоро свака кућа. Нажалост, данас је слика сасвим другачија, воденице које су у функционалном стању се могу избројати на прсте.

Највећи део региона Скопске Црне Горе припада општини Чучер-Сандево, са тренутним административним центром у Кучевишту. Поред Кучевишта, српски живаљ је присутан још и у Побужју, Бањану, Чучеру, Горњану, Сандеву, Мирковцу, Глуву, Кучевачкој бари… Кучевиште заузима централно место и представља највеће насеље у општини Чучер-Сандево. Према задњем попису Државног завода за статистику Северне Македоније у Кучевишту је регистровано 3167. становника, у највећем делу припадају српском етничком корпусу.

Кучевиште, као и скоро сва остала насеља спадају у ред најстаријих насеља скопске котлине, а највећи број ових села помињу се у даровницама и повељама српског краља Милутина Немањића у раздобљу од 1300-1308. године. Краљ Милутин био је ктитор познатог манастира Светог Никите, близу села Горњана, у региону Скопске Црне Горе. У селу Кучевишту је црква Св. Спас, настала од 1321-1331. године у време краља Стефана Дечанског, до средине XV века познатија по имену као Ваведење пресвете Богородице; затим манастир Св. Архангела у Кучевишту који датира из времена цара Душана Немањића, а предпоставља се да је подизан од 1331-1355. године. На фрескама у скоро свим поменутим црквама и манастирима приметни су ликови Св. Симеона и Св. Саве српског. Битно је нагласити да прва школа у овом крају датира још из 1780. године у кучевачком манастиру Св. Архангела, а затим 1813. године пренета је и отворена школа у самом селу у конацима цркве Светог Спаса. Тако је у Кучевишту постојала школа када је нису имала ни многа градска насеља у овом делу Балкана.

У већини случајева будући свештеници и учитељи из предела региона Скопске Црне Горе образовали су се у Призренској богословији. Па је као резултат свега тога Призрен био веома значајна духовна и културно-образовна жила куцавица, врло важна за целокупно српско становништво овог краја. Као у прошлости, тако и данас Кучевиште заузима врло важно место и центарални је ослонац окупљања и битисања целокупног српског живља региона Скопске Црне Горе, а и шире у Северној Македонији својим постојањем и опстојањем делује стимулирајуће код осталих Срба, да не заборове себе и своје корене, да припадају српском етничком корпусу.

Приредио: Б. Нинић

Нема коментара

Напишите коментар