Промоција књиге др Милана Мицића: „Американци – српски добровољци из САД (1914-1918)“
У оквиру Међународног сајма књига који се одржава на Новосадском сајму од 5. до 11. марта, на манифестацији „Свесловенски дани културе“, 6. марта је одржано представљање књиге др Милана Мицића: „Американци – српски добровољци из САД (1914-1918)“. Поред представљања књиге одржано је и предавање на тему: „Српски ратни добровољци 1912-1918“. О књизи су говорили проф. Батрић Ћаловић, замјеник предсједника удружења „Обилић 1912-1918“, Дејан Сабадош, члан управног одбора Удружења и др Милан Мицић – аутор књиге, историчар и почасни предсједник Удружења.
Организатори представљања књиге и предавања били су Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада и Удружење Српско-руско-белоруског пријатељства едукативни културно просвјетни центар „Русофил“ из Новог Сада.
Књига Милана Мицића састоји се из два дијела. Први је историографски и говори о Србима печалбарима из Аустроугарске који су у Америци радили уочи Првог свјетског рата и који су се за вријеме рата отиснули у Краљевину Србију и Црну Гору да ратују на страни те двије српске државе, иако су били аустроугарски држављани и већина њих прије тога никада Србију није ни видјела. Књига говори о њиховом животу у Америци, одласку у добровољце, ратном путу, њиховим људским и војничким врлинама и односу према Србији.
Други дио књиге садржи 25 казивања о добровољцима које сам прикупио у добровољачким колонијама у Банату и ту су описани њихови животи од рођења па до смрти. Ту се говори о томе како обичан човјек, појединац, а у овом случају српски добровољац, на својим леђима носи то велико бреме историје и историјске одговорности и како он доживљава епоху у којој живи. Говори о томе шта их је навело да изађу из оквира једне државе, да пријеђу из једне униформе у другу са жељом да се створи српска национална држава – објашњава аутор књиге Милан Мицић.
До свједочења која су у књизи забиљежена Милан Мицић је долазио на различите начине и из различитих извора.
– Имамо неколико записа које су на основу њихових прича записали потомци добровољаца, али су углавном у питању свједочења прве генерације потомака који су рођени између двадесетих и четрдесетих година прошлог вијека. Све те приче прошле су кроз одређену дозу селективности и удаљености од времена, али у себи садрже довољно животне соли да би се из њих могле извући многе вриједне ствари и да би се обогатило историјско сазнање о њиховом карактеру, моралу, начину размишљања – истиче др Мицић.
Аутор се овом темом, између осталог, бави и из личних разлога, и сам је потомак добровољца Јована Мицића са Баније, касније насељеног у Банату, и сматрао је својом обавезом да те људе отргне од заборава.
Савршено познавање добровољачког питања, уз изузетан списатељски дар, учинили су да ова књига др Мицића представља штиво које се чита лако, готово у даху, а из кога се, опет, много тога може научити… – истакао је у својој рецензији др Милан Гулић.
У музичком дијелу програма наступила је мушка пјевачка група КУД-а „Никола Тесла“ из Бачког Брестовца. Специјални домаћини „Свесловенских дана културе“ била су Крајишка удружења.
СЊЕЖАНА СТАНИШИЋ
