Промовисана књига Мирка Радаковића „Геноцид на Вељуну и околини“
На 67. Међународном београдском сајму књига 22. октобра 2024. у сали Васко Попа представљена је књига Мирка Радаковића Геноцид на Вељуну и околини у организацији Удружења за одбрану ћирилице Добрица Ерић и Крајишког културно-историјског центра. Такође, промовисана је и књига, која је већ предствљена јавности Трбуом за крувом, аутора Николе Радића, реднице Татјане самарџија, у издању Удружења Крајишки привредник.
Књига садржи фактографски и историјски запис о геноциду над српским православним народом који је у двадесетом вијеку два пута починила хрватска држава. Ово је књига о Крајишницима са Кордуна, животу, борби за опстанак и страдању.
Говорили су предсједник Удружења за одбрану ћирилице Миодраг Којић, проф. др Илија Кајтез и аутор Мирко Радаковић.
Миодраг Којић наводи да већ једну деценију сарађује са Радаковићем и да њихова два удружења могу послужити за примјер како два братска, српска друштва треба да сарађују.
– Заједнички можемо приближити и теме које су нам биле удаљене. Са наше стране да приближимо питање опстанка српске ћирилице, а ми да сазнамо која је права истина о страдању народа у Републици Српској Крајини. Тада можемо посвједочити о томе како би били достојни оних који су страдали, како за српску ћирилицу, тако и за слободу народа у Републици Српској Крајини.
Проф. др Илији Кајтезу била је част да буде рецензент Радаковићеве књиге.
– Наша дјеца нису ни за шта крива, за све су криви учитељи, родитељи, а могао бих додати и владари. У том смислу свака књига је прилог изградњи онога што треба да буде духовна и душевна вертикала нашег народа и у том смислу је ова књига јако важна. Мирко је урадио много, толико је много имена, трагао је за људима који су погинули, нестали, убијени. Сви ти људи имају потомке који ће у овој књизи прочитати шта се догодило са њиховим прецима. Ова књига је добра књига, права патриотска српска књига и позива на мудрост.
Ова сазнања су важна, по ријечима Кајтеза како опет не бисмо дочекали неспремни ново страдање.
– Континуитет усташких злочина је настављен у Туђмановој Хрватској. Сада нас ова књига опомиње, посебно оне који причају о југословенству и да су Срби за све криви. С тога Срби у памет, држите се свога, будите спремни и коначно морамо бити духовно зрела нација.
Аутор Мирко Радаковић објашњава зашто су корице књиге у црној и црвеној боји.
– Срби, Кордунаши су страдали и од црне и од црвене коалиције. Чак бих могао да кажем да је етнички више Срба очишћено од 1945. до 1995. године, него за вријеме клања од стране усташа од 1941. до 1945. за вријеме поглавника Анте Павелића. Надам се да ће омладина да буде паметнија од мене и моје генерације, а ми ћемо допринијети овим књигама.
У књизи се Радаковић, како каже дотакао свих рана које крваре код свих Срба, али је тежиште на Кордунашима, односно на Вељуну и околини.
– Вељун је био у саставу Бихаћке републике, која је проглашена, а Вељун проглашен као котар. Њене границе су мијењане сходно биткама које су водили партизани. Котар Вељун је проглашен јер Комунистичка партија хрватске није имала неку базу, ослонац, него Србе Кордунаше. Слуњ је био усташки гарнизон, утемељен на тешкој усташкој идеологији.
Радаковић је описао Вељун кроз вијекове од Управне опћине до Мјесног одбора, затим Ђурђев данак крвави устанак – усташка звјерства, покољ у Хрватском Благају, описао је Рат за опстанак и трајање покоља од шуме Авез 19. јула 1941. до Загреба 8. маја 1945; Колонизација, миграције и други узроци нестајања Срба из Хрватске до коначног рјешења.
– Писао сам и о периоду у којем сам био свједок и нека врста учесника, сматрам да имам право да о том периоду износим своје ставове и мишљење. Сматрам да је погром или прогон Србоцид од 1991. до 1995. И ја тај период називам наставак рата 1941–1945. То је борба српског народа за опстанак.
У књизи се може наћи и мноштво фотографија, изјава свједока очевидаца Срба и Хрвата, статистички подаци и два прилога Опис самоубиства пуковника ЈНА Тодора Косановића Тоше и Радаковићева Изјава у циљу одбране мога команданта са Вељуна Миљана Струњаша који је добронамјерно отишао у Хрватску гдје је ухапшен и малтретиран и провео је 6 година у Лепоглави.
Овом приликом је још једном промовисана књига Николе Радића Трбуом за крувом, а о књизи је говорила уредница другог издања Татјана Самарџија. Прво издање је издато прије 42 године.
Мирко Радаковић је навео да је за њега ова књига најбоља послије приповијетке Пилипенде Симе Матавуља, која говори Србима из Далмације.
– Кроз четири приповијетке Николе Радића може се упознати менталитет тог народа, њихов православни дух, чврсти породични темељи и њихови међусобни односи. Бриге и борба за живот, шта све пролазе идући трбуом за крувом.
Татјана Самарџија је књигу обогатила са 1.430 фуснота и додала рјечник са око хиљаду одредница, које укључују не само дијалектизме, него и топониме (имена села), као и културеме попут „Привредникових” стипендиста, Поклада, Штајнбазове пруге… Поред тога што је жељела да књига буде нека врста упсомене и сјећања, исто тако би требала да послужи и као научни материјал за нека даља истраживања.
Текст и фото: Драгана Бокун
