Прва генерација Гимназије Грачац (Лика), уписана школске 1965/66. године, прославила 50 година матуре
ГЕНЕРАЦИЈА ЗА ПОНОС
У ресторану „ Узелац“ у Београду, тридесеторо матураната грачачке гимназије, обиљежило је, 18. маја, педесетогодишњицу завршетка средње школе. Овој годишњици, ријетко виђеној, бар када се оваквим поводом окупљају прекодрински Срби, од 107 некад уписаних, а 77 свршених матураната, присуствовао је завидан број, чак њих тридесеторо. Нису изостали ни професори. И овог пута, уз своје ученике били су Јасминка Мандић и Драгица и Милан-Мићо Кесић. Вриједном јубилеју, уз слављенике који живе на простору Србије, одазвало се неколико њих чије је тренутно пребивалиште на простору бивших југословенских република, док је Стеван Мунижаба на окупљање дошао из Њемачке, а Милан Ђукић чак из далеке Аустралије.
Зграда некадашње Гимназије данас
Идеја да се грачачки матуранти поново окупе, рођена је прије пет година, сасвим спонтано, на мјесту гдје би мало ко очекивао.
ЕКСПРЕСНО ОД ИДЕЈЕ ДО НОВОГ СУСРЕТА
Илија Маричић, један од најзаслужнијих за поновни сусрет, прича за „Српско коло“, да се стицајем околности на једној сахрани нашло седам матураната Гимназије у Грачацу (завршне школске 1968/69. године) и да је, иако на мало неуобичајеном мјесту, зачета идеја о поновом окупљању. Даница Поповић, Милан Поповић, Нешо Стојсављевић, Бато Стојсављевић, Вељко Јапунџић, Славко Совиљ и наш саговорник, у каснијем разговору, договорили су се да већ те 2014. године обиљеже 45 година матуре. Од идеје до њеног остварења није прошло много и већ у мају мјесецу обновљена је традиција окупљања њихове генерације прекинута ратним догађањима на просторима бивше Југославије.
Илија Маричић, Ђурђица Остојић и проф. Ђуро Гаћеша на пет година матуре
„Ми смо се и раније окупљали, како бисмо обиљежевали годишњицу матуре, први пут након пет година у мотелу Церовачке пећине у Грачацу, гдје смо се окупили и десет година касније на петнаестогодишњици матуре. У међувремену, за десет година скуп правимо у мотелу „ Борје“ у Кореници, а јубиларних 20 година обиљежавамо у чувеном хотелу „Језеро“ на Плитвичким Језерима. Нажалост, ратна и поратна дешавања су нас спречила да обиљежимо 25, 30, 35 i 40 година матуре. Уз помоћ Николе Миловановића, затим Данице Поповић, а потом и неких других колега укључених у организацију, успјели смо доћи до многих адреса школских дургара и 9. маја 2014. године, у ресторану „Холивуд“ у Београду, нас 26 ученика и два професора, обиљежили смо 45 година матуре. Поред условно речено „Београђана“, највише некадашњих матураната живи у Новом Саду и околини. Тако смо нашли компромисно рјешење, да се у мају годишњица матуре обиљежава у Београду, а почетак рада Гимназије, чија смо ми прва генерација, у септембру, у главном граду Војводине, гдје највећи терет организације преузимају Никола Петровић и Мане Гаћеша. Већ наредне 2015. године, тамо смо обиљежили и 50 година од оснивања наше школе“, прича нам Илија Маричић, некадашњи инжењер саобраћаја на жељезничкој станици у Грачацу, педантни статистичар и човјек познат да сваки релевантан податак, било да се ради о матури или неком другом важном догађају, уредно заведе у свој „тефтер“ и обавезно иза тога остави писано објашњење.
С једног од ранијих окупљања
НАДОКНАДИЋЕМО ПРОПУШТЕНА ДРУЖЕЊА
Гимназија у Грачацу почела је са радом 05.09.1965. године, када је у три одјељења укупно уписано 107 ученика. Прије тога, у Грачацу је радила Средња економска школа од 1960. године, а школске 1965/66. године, уписан је један разред с тридесетак ученика. Недостатак професорског кадра, због повећања ученика, рјешен је тако што је поред професора економске школе, дио њих дошао у Грачац по расписаном конкурсу и то углавном из других дијелова СРХ, а неколико предмета држали су професори и наставници из тамошње Основне школе „Никола Тесла“. Наставу су похађали ученици углавном из општине Грачац, али и из општина Обровац, Бенковац, Госпић, Доњи Лапац…
1 ц разред с професоркама Драгицом Кесић и Винком Бан
„Наша гимназијска генерација је по много чему специфична. Кренемо ли од тога што смо прва, али и да смо дали изузетно велики број оних који су завршили више и високе школе. Неки од њих су магистрирали и докторирали, што у ондашње вријеме није било нимало лако. Имали смо и јако добар фудбалски тим, тако да је наш 1а разред, на популарном терену за мали фудбал у непосредној близини базена, убједљиво освојио школско такмичење, иако смо били најмлађи“, прича Илија, и показује слику тог тима непосредно по поласку на утакмицу.
Прваци школе у фудбалу 1 а разред
„Специфични смо и по томе што смо хтјели да „надокнадимо“ све оне годишњице када нисмо били у могућности да се виђамо, тако да смо од 2014. године, заједничке сусрете организовали сваке године. Почетком септембра, у Новом Саду, ћемо обиљежити и 54 године од почетка рада наше школе, а врло се често виђамо и око Нове године како бисмо резимирали претходну, пожељели једни другима добро здравље и прекратили вријеме између два скупа, септембарског и мајског. Ове године, било нас је тридесет, од 56 колико нас има. Била су присутна и три професора Јасминка Мандић и Драгица и Милан Кесић. Један слављеник Стеван Мунижаба је дошао из Њемачке, а Милан Ђукић чак из Аустралије. Њих 26 из разноразних разлога није присуствовало овом дружењу (болест, пословна или нека друга спреченост), али стално наглашавамо да је за све њих остао отворен позив већ за наредни сусрет у септембру, у Новом Саду“, закључује Илија Маричић.
1 а разред са професором Миланом Познићем
ДА НЕ БИСМО НЕКОГА ЗАБОРАВИЛИ
Овогодишњи скуп је почео минутом ћутања за све оне који нису међу живима, нажалост, тај број се попео на 21, а једна делегација је отишла у Цркву Светог Ђорђа на Чукарици да запали свијеће за покој њихових душа.
Највише је било приче о неким ранијим временима, али и свакодневним активностима, породици, унуцима…
Велимир Јапунџић Гркан (чучи) са вршњацима и професорима
Један од најмлађих у генерацији, Велимир Јапунџић Гркан прича за „Српско коло“ да је сусрет добро организован, да је увијек лијепо видјети се са својим вршњацима, као и професорима. Прича нам да је Душанка Даутовић дошла из Грачаца и из родне Подкокирне донијела своју домаћу дренову ракију. Сјетили се и бивших професора Радојке и Франца Собола, Ђуре Гаћеше, Младена Бублића, Милана Бјелобабе, Милана Познића, Винке Бан, Јелене Егеље, Едварда Бајла, Ђуја и Мате Томљеновића, професора и тадашњег директора Николе Петровића, истиче Велимир, плашећи се да не испусти нечије име и унапред се извињавајући ако је то учинио.
Дио професора на екскурзији у Венецији 60-их година
Похвално о овој генерацији су говорили и њихови професори, а Јапунџић нам је пренио ријечи Милана Кесића, професора физичког, а касније и дугогодишњег директора Средњошколског центра у Грачацу, да је по њему ово најбоља генерација грачачких гимназијалаца.
Професор Милан Кесић (посљедњи у горњем реду) са 1 б разредом
На крају, Велимир Јапунџић нас је замолио да истакнемо све оне друге који су присуствовали овом скупу, осим њега, и већ раније у тексту наведених Илије Маричића, Николе Миловановића, Данице Поповић, Стевана Мунижабе, Милана Ђукића, Мане Гаћеше и Николе Петровића.
Детаљ са прославе 50 година матуре
Педесет година матуре обиљежили су и Михајло Гаћеша, Бошко Дукић, Радослав Стојсављевић Бато, Никола Ковачевић, Милан Поповић, Владе Јакшић, Гордана Ђекић, Ђуро Кошутић, Стојанка Совиљ, Милена Покрајац, Сека Витас, Милица Грачанић, Зора Цвјетковић, Даница Поповић, Милка Агбаба, Вида Поповић, Жељко Миловановић, Миле Новаковић, Миленко Крњаја, Ђурђица Остојић, Јовица Обрадовић и Драгољуб Вукчевић.
Слика са екзкурзије у Венецији
Нови сусрет прве генерације грачачких гимназијалаца заказан је за 7. септембра у Новом Саду, на прослави 54 године постојања њихове школе.
Забиљежио: Жељко ЂЕКИЋ
ФОТО: Н. Миловановић, Б. Ћук и архива И. Маричић
