Прве Илинданске свечаности одржане у избјегличком насељу Грмовaц (oпштина Земун)
Илинданске свечаности у насељу Грмовци (општина Земун) уприличене су по први пут поводом 20 година од постојања насеља које броји око 1.000 становника. Након свете литургије у цркви Светог пророка Илије владика сремски Василије је бесједио „у младом месту и младој цркви“ о страдалачком путу српског народа Крајине кога је „неман“ протjерала са огњишта. Владика је подсјетио на то ко је био свети пророк Илија и на важност молитве.
Морамо бити чврсти. Молитва је чудо.
-Често пута молимо се Господу, а нисмо сигурни да ће да се молитва услиши. Морамо бити чврсти. Молитва је чудо. Кроз историју рода људскога искрена молитва чиста као дијете и води ка благослову божијем, рекаo је владика сремски који је на крају бесjеде поклонио пароху Црквe светога пророка Илије oцу Владимиру крст.
Захваљујући се на крсту, отац Владимир Милановић је истакао да је црква једино место где Грмовчани могу да се окупе. Уз њега носилац организације Илинденских свечаности је било и Удружењe грађана „Грмовац“ чији је предсједник Валантино Поповић.
Свечаност је започета извођењем химне Републике Србије коју су извели чланице ансамбла „Косовски божури“ и пjевачко друштво „Ђурђеви ступови“, а минутом ћутања одата је почаст свим пострадалима у ратовима 1991-1999. Потом је наступио здравичар Драгиша Симић.
Вратимо се, браћо хришћани, вjери.
-Вратимо се, браћо хришћани, вjери. Будимо људи, не будимо звери. Живимо у љубави, слози, све почињимо са Боже помози!
После домаћина КУД-а Будућност 1984. из Добановаца којима је овај наступ био један од 20-так у овој години,наступили су гости са Косова и Метохије: „Косовски божури“, КУД „Царица Милица“ из Ропотова, општина Ранилуг, КУД „Абрашевић“ из Прилужја, а музички састав „Ступови“ су извели пјесму „Ваведење“. Ова група је прије мјесец дана издала свој четврти ЦД, а приход од продаје намjењен је обнови манастира Ђурђеви ступови. Пјевачка група „Тромеђа“ позната по пјесми „Нема раја без роднога краја“ наступила је у стандардном саставу Јовица Пуповац, Рајко Радан и ђакон Слободан Вујасиновић.
Захваљујући активностима народног посланика Миодрага Линте и чланова Удружења Грмовац проблеми насеља су представљени градској и општинској власти. Линта је 15. jуна заједно са делегацијом Грмовца био на састанку са предсjедником општине Земун Дејаном Матићем на коме је било ријечи о неасфалтираним улицама, неизвршеној парцелизацији и бројним другим проблемима. Нешто раније разговарало се и са замјеником градоначелника Београда Андрејом Младеновићем.
Србија то више неће дозволити
Уз Линту, гости Илинданских свечаности били су и потпредсjедник Народне скупштине Владимир Маринковић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама у Министарству правде др Марко Николић. те потпредсjедник општине Земун Дамир Ковачевић.
-Част је бити на манифестацији Илинденске свечаности у Грмовцу и желим да поручим да ћемо заједно да градимо наш Грмовац, наш Београд , нашу Србију. Србија ће наставити да јача и да тим јачањем постигнемо и достигнемо просперитетне дане. Овдjе су свој нови дом нашли они који су прогнани из Хрватске, они који су пропатили јако много. Као што рече наш предсједник Александар Вучић, Србија то више неће дозволити, обратио се Маринковић. Он је подсјетио на посланицу апостола Павла: Уколико немамо вjеру у васкрсење Христа, онда је узалудна вjера ваша и проповед наша.
Грмовaц још увијек нема пошту, школу, вртић…
Народни посланик Миодрaг Линта честитао је у име скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону свим присутним мјештанима сеоску и храмовну славу Светог пророка Илију.
-Наш народ је деведесетих доживјео катастрофу библијских размера, доживио је бројне злочине, да му опљачкају имовину и отму и узурпирају имовинска и стечена права. Сви знамо да је разлог политика двоструких стандарда Запада, рекао је Линта. Према његовим ријечима, устаљена је матрица да су Србија и српски народ главни кривци, злочинци и агрeсорска страна, а Хрвати, Бошњаци и Албанци тобоже жртве које су наводно водили ослободилачке ратове.
-Сви знамо да је то лаж. Ми морамо да се боримо и да се надамо бољим међународним околностима када ће на днвенио ред доћи и тема наших отетих права, рекао је Линта.
Он је истакао да су Крајишници расути по цијелoм свету „као Курди“, да су били приморани да се боре за голу егзистенцију за себе и своје породице а једно од мjеста гдје се водила та борба je и насеље Грмовaц. Поводом 20 година постојања насеља најтиражнији лист у Србији на ћирилици и ијекавском нарјечју Српско коло је, додао је Линта, посветило један велики текст o Грмовцу. Линта је похвалио рад оца Владимира Милановића и Удружења грађана „Грмовац“јер су се максимално ангажовали на рјешавању проблема Грмовца. Он је апеловао на градску и општинску власт да се што више посвете рjешавању инфраструктурних, комуналних и других проблема насеља „како би њени грађани имали живот достојан човjека у 21. Веку“. Нажалост, насеље Грмовaц још увијек нема пошту, школу, вртић…
Говорили су: Нема их шака, а цркву граде
Дамир Ковачевић потпредсjедник општине Земун изјавио је за Српско коло да је Грмовац насеље које је дуго било без струје, воде и саобраћајница, насеље великог броја инвалида и стараца који се зими смрзавају. -Када је почета градња цркве прије седам година говорили су: Нема их шака, а цркву граде. Али Грмовац је постао симбол васкрсења српског народа, каже Ковачевић.
Сутрадан 2. августа протојереј-ставрофор Гавро Милановић служио је свету литургију у цркви Светог пророка Илије а затим је сјечен славски колач. Након завршене свечаности организован је свечани ручак за све присутне госте и мјештане
Драган Башовић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“9654″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1502322513017″]
