Пут без повратка: „Зло прољеће `92“ сурова судбина „Никшићко-шавничке и барске групе“ болна прича коју друштво не смије да прећуткује

У Никшићком позоришту приказан је документарни филм „Зло прољеће `92“ који је резултат деветомјесечног рада Радио телевизије Никшић о суровом страдању никшићко – шавничке и барске групе у злогласном сплитком логору „Лора“ и „Дувну“, у априлу и мају 1992. године.

Директор Радио Телевизије Никшић Никола Марковић је истакао у уводном говору да се ради о болној причи коју је важно да друштво не потискује и не прећуткује.

– Ова болна, истинита и слојевита прича је прича о жртвама, али и о једном тешком и смутном времену, а свака прича о жртвама испричана професионално и поштено, у суштини је антиратна прича. Да је случај страдалника из „Лоре“ испричан раније, а не тек данас послије 30 година, можда се неке сличне приче и судбине не би ни догодиле. Зато је важно да нешто што наше друштво мучи деценијама не потискујемо и не прећуткујемо, већ да то изнесемо у јавност. Зато је Радио-телевизија Никшић и отворила ово питање – каже Марковић.

Он је истакао улогу и значај двојице људи који су ризиковали животе како би се уопште сазнало за случај „Лора“. Први је Марио Баришић, некадашњи заповједник Војне полиције Хрватске војске у Сплиту, који је открио случај „Лора“ и свједочио о ужасним мучењима која су се тамо догодила, а други је Тончи Мајић, такође Сплићанин, предсједник Далматинског комитета за људска права који је читав случај објелоданио и процесуирао.

О страдању никшићко – шавничке и барске групе у злогласном сплитком логору „Лора“ и „Дувну“, у априлу и мају 1992. године у Црној Гори писао је „Дан“.

Исјечци ових новинских написа из „Дана“ уткани су и у филм.

Предсједник Удружења бораца ратова од 1990. године Радан Николић је истакао да је филм од јавног интереса и корак ка правди за жртве ратног злочина.

– Овим филмом, који је свакако од јавног интереса, а чија снага и ефекти ће се тек спознати, учињен је велики корак ка правди за жртве ратног злочина, јер је филм у цјелини, потресно и упозоравајуће свједочење о злочину без казне, о чему тешко да ће моћи више да ћуте Влада и Скупштина Црне Горе, а нарочито не Врховно и Специјално државно тужилаштво – истакао је Николић.

Новинарка Соња Вујадиновић је у изјави за „Дан“ навела да је током рада на документарном филму „Зло прољеће `92“ имала прилику да чује разноврсне приче о овој теми. Позивала је грађане да јавно проговоре о свему што су знали и чули на ову тему. Међутим, безуспјешно… Зато је овај филм опомена.

– На серијалу се радило девет мјесеци, а током овог периода имала сам прилику да позовем грађане да кажу јавно своја сазнања. Испоставило се да ништа од тога није тачно, да чак не постоје људи које они наводе и то су за мене најстрашније ствари. Овај серијал јесте опомена, сви ратови су страшни и то су углавном фразе…али је грађански рат је најстрашнији. Имамо ситуације и у сопственој земљи и у окружењу… Ако нас овакве ствари не могу опоменути, шта онда може – запитала је Вујадиновић.

Новинарка је навела да кључ проблема јесте што наша држава није тражила пресуде за починиоце ратног злочина у „Лори“.

– Хрватско судство је након подигнутих оптужница изрекло осуђујуће пресуде. Шта се дешава са нашом земљом, па то није тражено, у томе и јесте кључ проблема… Овај филм је можда требало да се прикаже прије 30 година и данас би вјероватно другачије говорили о људима – истакла је Вујадиновић.

Документарни истраживачки серијал припремили су Соња Вујадиновић, Александар Маројевић, Предраг Кецојевић, Радојица Станковић, Александар Ђурђић и Немања Поповић, екипа Радио Телевизије Никшић.

Извор: ИН4С

Нема коментара

Напишите коментар