Радост васкрсења у Далмацији

Српска православна црква и верници широм Далмације, са радошћу су прославили највећи хришћански празник, Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.

Празник Васкрсења Господа Исуса Христа молитвено и саборно прослављен је под сводовима свих православних храмова широм епархије Далматинске. Припреми за долазак великог празника претходио је вишенедељни пост, али и дан који се у хришћанском свету сматра најтужнијим и најтрагичнијим даном у години – Велики петак.

Током Великог петка симболично су фарбана црвена васкршња јаја, уз вечерње читање статија и изношење плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа. У српству је некад био обичај да „Христов гроб“ целе ноћи чувају, за ту прилику нарочито обучени младићи који су одслужили војску. Тај обичај, у Далмацији, донекле је сачуван само у Врличком крају. Предвече је служено мало повечерје, на коме се пева канон, у народу познатији као „Плач Мајке Божје“. Ово је уједно био и дан најстрожијег поста.

На Велику суботу, Свету архијерејску Литургију у храму Светог Спаса, у Шибенику, служио је Његово преосвештенство епископ далматински Никодим у присуству великог броја православних верника из Шибеника и околине.

Након Литургије епископ Никодим обратио се сабраном народу.

– Код наше браће Грка ова Литургија коју смо сада служили зове се прва Пасха и са њом смо већ почели да прослављамо Празник над празницима. Бог је тако заволео овај свет да је и сина свога јединороднога дао да свако ко верује у њега не погине, него да има живот вечни. Због тога ми, као хришћани, треба да се радујемо и да у потпуности живимо ту радост васкрсења. Желим да вас позовем, након овог данашњег празника и сутрашње Литургије када дочекамо Васкрс, да се и ви радујете заједно са свима својима и да сви ми заједно дочекамо Други долазак Христов са речима које се спомињу у Библији: Да, дођи Господе!“ – рекао је епископ Никодим и пожелео свима срећан и Богом благословен празник.

 

Из Батајнице у Врлику стигли Чувари Христовог гроба


Сам дан Васкрса почео је јутрењем,  док су у наставку служене Васкршње литургије током којих су верници, окупљени у заједници, приступали светој тајни Причешћа. Прочитана је Васкршња посланица патријарха српског г. Иринеја, а потом су освештана Васкршња јаја и подељена верном народу. Радост Васкрсења преносила се честитањем најрадоснијим хришћанским поздравом Христос Воскресе-Ваистину Воскресе!

И ове године посебно свечано било је у Врлици, градићу у Цетинској крајини, у којем су се верници сабрали око православног храма, посвећеног преносу моштију Светог оца Николаја саграђеном давне 1618. године.

Врлички крај познат је по традицији чувара Христовог гроба који, осим у Врлици, постоји још само у светом граду Јерусалиму. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година.

Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донешен у Врлику из самог Јерусалима.

Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у свету плаштаницу.

– И ове године, иако у мањем саставу, дошли смо на сам извор наше традиције Чувара Гроба Христовог, у Врлику и наш крај одакле смо силом прилика морали отићи.  Са нама су Чувари који су овде рођени, али и неки који су преко својих предака везани за овај крај. Сви смо обучени у традиционалне ношње од којих су неке старе готово стотину година. Како се радило некада, тако настојимо радити и данас. Скоро је педесет година прошло од када сам први пут обукао ову ношњу и нашао се у почасној улози Чувара Христовог Гроба. Прошле године прославили смо четири стотине година постојања нашег православног храма Светог Николаја, а сматра се да и традиција коју негујемо постоји исто толико. Постоји веровање да је неко од наших Врличана, боравивши у Јерусалиму, овде донео обичај, док је друго веровање да су, за време Турака, овдашњи становници под оружјем, налик овом које ми данас носимо, чували свој храм и народ од упада Турака и да је обичај тако настао. Одласком из ових крајева, ми смо свој обичај пренели у Батајницу, у Србији, где се истовремено негује као и овде у Врлици – рекао нам је и овогодишњи харамбаша међу Чуварима Драган Павловић.

Међу Чуварима ове године био је и Александар Милаш. Иако је његов деда одавно отишао из Далмације, а отац му као и он рођен у Србији, жеља га је, каже, вукла да на Васкрс обуче традиционалну ношњу баш тамо одакле су његови корени.

– Моји су пореклом из Цетине. Моја жеља је била да се, заједно са свим овим људима, на наш најрадоснији хришћански празник Васкрс, нађем баш на овом месту одакле потичу моји преци. Највећи број ових људи живи у Србији, неки су тамо рођени баш као и ја, али гледамо да искористимо време празника или одмора да обиђемо свој крај, своје цркве и своју дедовину. Обичај је, некада, био углавном везан за младе момке али нас је, нажалост, данас јако мало па се тако не гледа на године. Раније нисам осећао неку претерану повезаност са свим овим, али када сам први пут обукао ношњу коју су носили моји преци, у мени се пробудио понос али и жеља да што боље упознам ове крајеве, своју прадедовину. Служимо својој цркви православној и част нам је што негујемо своје обичаје и традицију – каже Милаш.

 

Празник окупио и садашње и бивше Врличане


У лепоти и раскоши народних ношњи и обичаја, али пре свега због радости празника који је на једном месту окупио велики број људи, једнако су уживали Врлични али и они који након рата више не живе у овим крајевима. Након „одмеравање снага“ у куцању шареним Васкршњим јајима, послане су и најлепше Васкршње жеље.

– Радост је и весеље на овај дан бити на овом месту. Заједно са породицом дошла сам из Београда да обиђемо гробове наших предака, да се видимо и окупимо са пријатељима и родбином који су остали да живе овде – радосно али и сетно прича Аница Црепуља која је из Србије, за празник, дошла у свој родни крај.

Њена некадашња сумештанка Анђа Бабић није скривала радост и усхићење како због Васкрса у Врлици, тако и због великог броја људи који су тим поводом дошли са свих страна.

– Желим да нам сваки наредни дан доносе што и овај, пуно здравља, мира, слоге и благостања. Да се радујемо као што је моја душа, данас, пуна радости и среће што нас се окупило оволико. Нека нам свима Васкрсли Господ да све најљепше у животу – од срца је Анђа пожелела свима.

Поред Врлике, свечано и уз богате трпезе, у кругу породице и пријатеља , Васкрсење Христово прослављено је у сваком селу, храму и дому од Задра, Обровца, Книна, Кистања, Сплита, свуда где још и једног православног Србина има.

Преузето са: srbi.hr

Нема коментара

Напишите коментар