Ђорђе Пражић: Вапај за слободом у дворани Лисински

Само присутни у дворани Лисински у Загребу на трећој Великој скупштини Српског народног вијећа, могли су уочити страх, зебњу, неизвесност и лош економски положај присутних Срба, који су дошли на тај скуп из свих крајева Хрватске.

Заједнички улазак у председника Александра Вучића и председнице Колинде Грабар-Китаровић, донио им је неку почетну наду, која се могла осјетити у снажном аплаузу. Уз достојанствени поздрав хрватској химни, у овој акустичној дворани чуло се бојажљиво певање српске химне уз притајени понос присутних. Вјероватно ју је већина Срба први пут слободно слушала у животу и имала прилику да је слободно пјева.

Говори Милорада Пупавца, Милана Бандића, митрополита Порфирија, Александра Вучића и Колинде Грабар-Китаровић су били лишени дипломатске углађености и протоколарне формалности. Код говорника се осећала искреност да се на том можда историјском скупу, сагледају проблеми који оптерећују свакодневни живот преосталих Срба у Хрватској. У мору нерјешених проблема истиче се основни и темељни проблем, који проузрокује све остале. Срби у Хрватској нису слободни људи. Они у ово доба у земљи чланици Европске уније вапе за слободом. То се чуло у говорима свих а најбоље се видјело на лицима присутних Срба. Чини се да су бар на тренутак осјетили дух слободе и поштовања, осокољени доминантном појавом и иступом предсједника Србије и дамском појавом и искреношћу председнице Хрватске.

Мора се признати да је Колинда Грабар – Китаровић направила храбар историјски потез позивањем предсједника Србије. Њој је требало више храбрости да позове Вучића, него њему да тамо оде уз све претње које су му упућене. У времену у којем још хрватске масе живе у бесмисленој сатанизацији свега што је српско, усудила се позвати предсједника државе, која је „дежурни кривац“ за све што се свакодневно деси просечном Хрвату.

Српска јавност пословично није довољно упозната са проблемом српско-хрватских односа на простору Хрватске. Зато је била изненађена исказаном мржњом већине хрватских званичника из извршне власти и бранитељских организација на помало смјешним антисрпским милитантним домољубним перфомансима на тргу Бана Јелачића.

За све оно што су Хрвати учинили Србима на простору Хрватске у двадесетом вијеку, они увек оптужују Србе. За злочине према Србима или Хрватима, увијек су криви Срби и Србија.

Осим извршеног геноцида, етничког чишћења и малтретирања садшњег српског становништва углавном старије доби, хрватска јавност ужива у изругивању и понижавању српског народа и Србије. Изостанак извињења председника Србије је разочарао размажене домољубе. Нема тог председника Србије којег ће Хрвати поштовати и нема тог извињења које ће они прихватити у овом тренутку. То зна Александар Вучић али и Колинда Грабар-Китаровић. Зато њима и нису важне рјечи већ, дјела која ће осетити Хрвати у Србији и Срби у Хрватској.

Парадоксално звучи, али из дворане Лисински делегација избјеглих Срба из Хрватске се удаљавајући од својих завичаја у Србију вратила срећна и озарена лица. Присутни Срби из Хрватске су се својим кућама вратили забринутих лица, од којих су неки до касно у ноћ својим укућанима, уз петролејку шапутајући препричавали историјски догађај у Лисинском.

Ђорђе Пражић

Нема коментара

Напишите коментар