Роман ,,Пљешивица” проф.др Војислава Кецмана промовисан на Београдском сајму књига

На Међународном сајму књига у Београду 24. oктобра представљен је роман проф. др Војислава Кецмана, светски познатог стручњака из подручја машинског учења и вештачке интелигенције под називом „Пљешивица“- прича о нашој судбини у зла времена, која носи назив по планини Пљешивици, природној граници БиХ и Хрватске и повезници Лике, Далмације, Кордуна, Баније и Поуња.

Са промоције је поручено да је ово ,,књига о љубави и мржњи, на нашем тлу, у зла времена, с пар капи истине о тим временима и свему ономе што су донела” и да је аутор причу романа започео писати у Америци, а завршио у месту својих предака, Дринићу, у Републици Српској.

Аутор је објаснио да је у позадини његове љубавне приче „биографија“ Срба из стотина хиљада фамилија из ових крајева и мален део њиховог страдање на стратишту у Гаравицама ( у подножју Пљешивице) где је, у време Другог Св. рата, у пар дана, страдало 15 хиљада људи од усташке и ханџарлијске руке.

,,Речено другачије, „Пљешивица“ је прича о судбини српског народа у зла времена у, и после Другог светског рата, на Балкану. Превише се тога крило и ја сам осећао дуг према прецима да ову књигу напишем. То је била једносмерна мржња према Србима коју смо видели и у задњем нападу на српски православни народ, а коју пратимо преко медија и данас. Био је то зверски напад присталица нациста и фашиста из дела нашег католичког и муслиманског народа. Кроз књигу се читалац упознаје са два, наизглед неповезана, тока те једносмерне мржње, у оквиру које се одвија једна притајена љубавна прича. Надам се лепа и узбудљива вама читаоцима”, казао је проф. др. Кецман којем је ово први роман.

,,Ја сам 50 година радио као професор на универзитетима у Европи, Америци и Новом Зеланду и пуно сам писао. На српском, немачком и енглеском језику сам објавио пет књига, више научних извештаја и око 150 радова у научним часописима и на конгресима, а развио сам и више програма на подручју машинског учења и вештачке интелигенције”, испричао је Кецман поменувши његову светски најпознатију књигу „Учење и меко рачунањеˮ, у оригиналу „Learning and Soft Computingˮ, која се користи(ла) на скоро 100 универзитета широм света од чега на 20 универзитета у САД.

На промоцији је осим аутора, о његовом роману првенцу говорио и проф. др Мило Ломпар, историчар књижевности.

Књижевник са богатим универзитетским искуством проф. др Мило Ломпар оценио је да роман ,,Пљешивица” има две напоредне димензије и да њима одговарају два типа мотивације.

,,У реалистичкој димензији приповедања налази се љубавна прича о двоје младих људи, које ветар времена провлачи кроз идеолошке, ратне, политичке, обичајне, породичне контроверзе. Њихова међусобна приврженост издржава искушења која се пред њу постављају, да би упркос ожиљцима испунила хуманистички патос романа. У митској позадини ове реалистичке димензије налази се посредна, али снажна евокација патријархалног света, људи који су уклопљени у природу, који имају танани однос са живим светом, и биљним и животињским. Ту се стварају посредна значења која дају дубину догађајима о којима се приповеда. Распад односа између двојице јунака, као садржај реалистичке димензије, има свој корелат у распаду колектива коме они припадају: премда је тај колектив идеолошки, он се у дубинама времена открива као народносни. Реалистичка димензија је експлицитно присутна, док је митско-колективна димензија имплицитно присутна у приповедању. Ликови су рељефно обликовани, пролазе различите психолошке стадијуме, догађаји су интригантно повезани, некад по личним а некад по колективним деоницама. Извесна идеализација јунакиње има своју везу са представом о колективу из ког она долази, са његовим обичајима и моралом. Радња је занимљива, епизоде су драматичне, климакс је трагичан, али је расплет везан за чврсту укорењеност у опстанак: и појединца, и народа”, објаснио је проф. Ломпар додајући да књига има и политичку димензију приповедања што значи да је основни смисаони нагласак постављен на разорно дејство комунистичке идеологије, са посебним обзиром на крајишке Србе, како у Хрватској, тако и у Босни.

,,Уверљиво је приказано двојство комунистичке праксе у односу на српски народ, са прецизно обликованим политичким алузијама, којима није одвише тешко пронаћи историјске прототипове. У том погледу, ,,Пљешивица” има отрежњујући значај и катарзично дејство: она суочава српски колектив са распонима самозаваравања у дугом трајању. Постоји подударност између политичке и карактеризацијске мотивације, па ликови уверљиво допуњују приповедне делове који су испуњени експлицитним политичким проценама. Дакле, није реч о приповедању са тезом, већ о приповедању које настоји да уклопи политичку димензију у сложени сплет мотивацијских веза: као односа између ликова, ситуација, идеологија”, казао је професор Ломпар нагласивши да је основно значење Пљешивице исказано у садејству противхуманистичких (убилачких, мрзитељских) и хуманистичких (љубав, пријатељство, оданост) садржаја.

,,То би значило да се допуњују меланхолија и ведрина, да творе необичан склоп ведре меланхолије као основни тон приповедања. Када се роман прочита, не остаје у читаоцу само туга него и нека ведрина у доживљају постојања. Та амбиваленција значења испуњава основни приповедни тон ,,Пљешивице”, закључио је Ломпар.
Промоцији је присуствовао и народни посланик и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Програм је водила је глумица Александра Шаљић која је прочитала пар песама Војислава Кецмана и одломак из његовог романа.

новинарка ,,Српског кола”
Весна Пешић