САБОРОВАЊЕ У КИСТАЊАМА: Традиција, младост и дух Буковице за Преображење

Средином августа, Кистање је још једном постало средиште сусрета, заједништва и очувања богате традиције кроз манифестацију „Буковачко културно љето – Преображењски сабор 2026“. Током вишедневног програма, од 14. до 20. августа, мјештани и њихови гости имали су прилику да уживају у разноврсном спортском, културном и забавном садржају који је оживио улице и просторе овог буковачког мјеста.

Преображењски сабор и ове године окупио је различите генерације – од најмлађих који су тек направили прве кораке, до старијих мјештана и гостију који су у Кистањама чували успомене на своје дјетињство и завичај. Кроз спорт, игру, књижевност, умјетност, музику и дружење, Буковица је још једном показала да традиција живи онда када се преноси са једне генерације на другу.

Најмлађи отворили празновање

Свечани почетак сабора 14. августа 2026. године био је посвећен онима на којима остаје будућност – дјеци. На простору иза старе школе, у организацији Удружења „Душа Буковице“ и уз подршку донатора (група момака која организује и турнир), одржане су традиционалне 3. Преображењске дјечје игре.

Програм је започео најслађом дисциплином – трком у пузању беба, да би се потом наставио кроз „Полигон за маће“, гдје су најмлађи савладавали препреке уз авлијске реквизите попут сићева, каривола, лоза… Посебну пажњу привукао је „Буковачки триатлон“, али и витешко бацање камена с рамена за нешто старије дјечаке и дјевојчице.

Лијепа и необична појединост биле су мајице такмичара, на чијим су леђима, поред бројева, биле исписане старе буковачке ријечи, подсјећајући на завичајни говор и локални идентитет.

Вриједне даме из Душе Буковице Наташа Булатовић, Мајда Траживук и Мирела Штрбац показале су како традиција може кроз игру да се приближи дјеци, што доказује њихов одзив у великом броју, било је око 100 дјеце.

– Посебно нам је драго што нам се велики број тинејџера одазвао за бацање камена с рамена, а њих је увијек тешко анимирати. Чак су се и тинејџерке пријавиле. Трке беба и буковачки триатлон су први пут организовани у Далмацији и то са предмети са којима смо се ми играли као мали – рекла је Булатовићева и најавила за сљедећу годину још садржаја.

За веселу атмосферу и ритам био је задужен Милан Штрбац (DJ Штрби), док је кроз програм сигурно водио Илија Крнета. Незаборавни моменти забиљежени су захваљујући објективу фотографкиње Ање Безбрадице, док је бројна екипа волонтера обезбиједила техничку подршку, храну и освјежење за све учеснике.

Међу најуспјешнијим учесницима биле су и дјевојчице из породице Стегњаић. Како нам је испричала њихова мама Сандра, која је родом из Кистања, породица свако љето проводи у свом завичају, па су и овогодишње игре биле прилика да дјеца буду дио саборовања, дружења и такмичења.

Невена је освојила златну медаљу, док су Маша и Мила освојиле сребрне медаље у укупном пласману дјечјих игара. Невена је остварила и посебан резултат у дисциплини бацање камена с рамена, гдје је освојила сребрну медаљу у категорији од 12 до 16 година, иако има свега 11 година.

Тако су дјевојчице Стегњаић уз осталу дјецу показале да се љубав према завичају и традиционалним играма може његовати и кроз игру и спорт, а њихово учешће било је још један примјер да најмлађи све више постају важан дио саборских окупљања.

Спортски дух и надметање за све генерације

Након најмлађих, терен иза старе школе преузели су нешто искуснији спортисти. На Традиционалном преображењском турниру екипе су одмјериле снаге у малом фудбалу, баскету 3×3, као и у неизбјежним балотама – спортско-друштвеној дисциплини која је заштитни знак овог краја.

Организатори турнира су обезбиједили и пљескавице за све присутне и пиће за све учеснике. Такође Јовица Ћосић који на Златибору има велику пршутану, донио је пршут и начео га, као и прешку (традиционални домаћи хлеб)

До касних вечерњих сати трајала је спортска борба, пропраћена гласним навијањем са трибина, али и дружењем учесника и публике.

У балотама је најуспјешнија била екипа Стегњаић, коју су чинили Горан и Зоран Стегњаић и Љубиша Мацура, побиједили су екипу из Ђеврсака, а такмичиле су се 22 екипе.

Зоран Стегњаић је проглашен и играчем турнира.

Тако се спортски успјех породице Стегњаић није завршио само на терену за балоте. Док су Горан и Зоран са Љубишом стигли до првог мјеста у својој дисциплини, најмлађе чланице породице учествовале су у програму дјечјих игара и освојиле више медаља.

У традиционалном турниру у фудбалу прво мјесто су освојиле Мацуре, друге мјесто Безбрадице и треће мјесто припало је екипи Штрпци.

У баскету 3х3 су Мокропољци однијели прво мјесто.

Култура, умјетност и ријечи које спајају

Културни дио манифестације обиљежила је Ликовна колонија, током које су умјетници стварали дјела инспирисана мотивима Буковице и манастира Крка, као и богато књижевно вече одржано у Дому културе „Симо Матавуљ“.

На књижевној вечери представљена су дјела која чувају културу сјећања и завичајну ријеч, укључујући збирке „Ожиљци и пупољци“ Милене Мркеле и „Приче уз ватру“ Александра Тутуша.

Књижевни и умјетнички садржаји тако су били прилика да се о Буковици говори и кроз ријеч и слику, али и да се подсјети на значај чувања завичајних тема, локалних прича и успомена.

„Ја волим Буковицу“ – знање као начин чувања завичаја

Посебно мјесто у програму заузео је Паб квиз „Ја волим Буковицу“, који је након три издања у Биовичином Селу ове године стигао у Кистање. Квиз је 17. августа одржан у Кушаоници, у оквиру обиљежавања Преображења, а окупио је девет екипа: Уљези, Баларин, Евала, Буковачке ластавице, ГСК (Гуслари с Карина), Бедреница, Виноградић, Ђедо није отрован и Квартир.

Кроз пет области – општу културу, историју, „Гаудеамус ин Буковица“, спорт и завршни круг опште културе – такмичари су провјеравали знање о Буковици, њеним људима, историји, природи, култури и локалном говору. Међу питањима су се нашле и старе буковачке ријечи попут манистра, пиљак, пињур, јамчарица, когуле и калци, као и теме из историје, музике и спорта.

Музика је била саставни дио сваке области, а додатни поени могли су се освојити и пјевањем. Квиз је протекао у атмосфери пјесме, смијеха и навијања, уз учешће различитих генерација. Посебну занимљивост представљало је то што су међу учесницима били савременици и познаваоци догађаја и личности о којима су се постављала питања, као и искусни квизаши који су учествовали и побјеђивали на телевизијским квизовима у Србији и Хрватској.

На крају, треће мјесто освојила је екипа „Бедреница“, друга је била „Буковачке ластавице“, док је прво мјесто припало екипи „Квартир“.

Кистањско издање потврдило је да „Ја волим Буковицу“ кроз спој знања, забаве и завичајних тема може да окупи различите генерације и настави путовање кроз Буковицу.

Празник који окупља и спаја

Централни дио сабора традиционално је заокружен уочи и на сам празник Преображења Господњег, уз културно-умјетнички програм и народно саборовање.

Дани у Кистањама показали су да празнична окупљања имају значај који превазилази сам програм. На истом мјесту нашли су се дјеца, млади, родитељи, старији мјештани, повратници и гости који у Буковицу долазе из различитих крајева. Неко је учествовао у спортском надметању, неко у дјечјим играма, неко у квизу, неко представио књигу или своје умјетничко дјело, а многи су дошли једноставно да се сретну са људима које можда не виђају током цијеле године.

Управо у томе и јесте посебност Преображењског сабора – што кроз различите садржаје повезује генерације и подсјећа да се завичај не чува само ријечима, већ и присуством, учешћем и преношењем онога што је вриједно на најмлађе.

Новинарка Српског кола
Драгана Бокун