Savez Srba iz Crne Gore – Apel patrijarhu, Svetom arhijerejskom saboru SPC, svim državnim organima Srbije, i svim ambasadama pravoslavnih zemalja u Srbiji

Savez Srba iz Crne Gore, udruženje koja okuplja građane u Srbiji poreklom iz Crne Gore, ali i poreklom iz cele stare Hercegovine, kao i mnoge građane širom Srbije, upućuje apel crkvenim velikodostojnicima i državnim rukovodiocima da posebno i na vreme obrate pažnju na mogući veoma opasni scenario koji se priprema u Crnoj Gori, jer ukoliko se isti desi a ne budemo pripremljeni, može doći do nesagledivih posledica za srpski narod, Srpsku Pravoslavnu Crkvu i državu Srbiju u celini.

Neprijatelji srpskog naroda, preko centara moći u senci, u dešavanjima u Crnoj Gori vide veliku priliku da ostvare svoje interese, ne obazirući se na strašne krvave posledice do kojih može doći, ako im namere uspeju. Svima je jasno da crnogorski režim, otuđen od Boga i ljudi, nije sam u aktivnostima koje čini protiv srpskog naroda, i da on neće stati u svom naumu, već će ići do kraja. Postavlja se pitanje šta je krajnji cilj i do čega će on dovesti? Centri anglosaksonske duboke države, neoliberalnog i vatikansko-masonskog lobija sa NATO-m i obaveštajnim službama na terenu kao izvođačima radova, mogu pokušati u narednom periodu da naprave opšti haos u Crnoj Gori, stvarajući povod ( bilo sukobima dve strane oko paljenja badnjaka za Božić, bilo isceniranim događajima tokom protestnih šetnji i okupljanja podrške), koji, nakon prvih žrtava, može dovesti do bratoubilačkog rata.

Onima koji su danas opušteni u reakcijama na ovakva ”crna predviđanja” i misle da smo mi iz Saveza Srba iz Crne Gore neozbiljni sa izjavama o opasnim događajima, poručujemo da smo jako zabrinuti za sudbinu našeg naroda i da se ovde ne radi ni o kakavoj ”teoriji zavere” već na žalost o mogućem scenariju na terenu. Ko ne veruje, neka se seti događaja na kijevskom trgu i rata koji već godinama besni baš među pravoslavnom braćom i rođacima u Donbasu, odnoseći hiljade žrtava. A kada padne krv i ta ista krv navre na oči onima koji su izgubili najmilije, onda je već kasno i teško je zaustaviti nasilje, jer nasilje stvara nasilje! Nema većeg uspeha za unijate, liberale i atlantiste nego kad se Srbi pobiju između sebe. Zato, upozoravamo unapred, i njih i javnost, da znamo njihove gnusne namere i da im to kao srpski narod nećemo dozvoliti!

Šta bi naši neprijatelji uradili? Iskoristili bi opšti metež i sukobe na terenu u Crnoj Gori da Malteški red otme desnicu Jovana Krstitelja kojom je Hristos kršten i deo časnog krsta na kome je Bogočovek za nas postradao, da ih odnesu i zaključaju u svoje riznice. Podelili bi braću muslimane koji su se pokazali većinom kao kohezivni faktor u Crnoj Gori jer su verujući narod i ne daju na svetinje poštujući svoju sabraću Srbe (dajući im bilo javno bilo tajno podršku u odbrani) jer znaju da ni Srbi ne bi dali na njihove svetinje. Podelili bi ih tako što bi se pojavio ”novi lider” u ime muslimana iza koga bi stala vladajuća kamarila i atlantisti i pozvao ih da i oni budu protiv Srba. Albanci u Crnoj Gori, čvrsto povezani i homogeni u delovima države na koje pretenduju, u opštem haosu koji bi nastao, bi brzo zaboravili partnertvo sa vlastima u raspodeli plena, i pripremili se da traže da taj deo Crne Gore postane deo Velike Albanije. Tako bi Milov najverniji saveznik na terenu koji je samo bio pritajen u velikoalbanskim aspiracijama, krenuo u svoj dugo čekani projekat. Hrvati bi se u Crnoj Gori latinski lukavo držali sa strane, čekajući da se kriza iz Crne Gore prenese na Srbiju i Republiku Srpsku, i da matica Hrvatska ( deo NATO-a) preseče sa svojom vojskom koridor, podeli Republiku Srpsku na dva dela, i trajno je odvoji od Srbije. A šta bi radili Srbi i Montenegrini ( i jedni i drugi vernici SPC)? Borili bi se jedni protiv drugih u službi neprijatelja i jednih i drugih – neprijatelja Pravoslavlja i Svetosavlja! Braćo naša u Hristu, nismo valjada toliko glupi kao narod da im to dozvolimo, i sami uništimo sebe!?

Jasno je svima, ne daj Bože, da do ovakvih događaja dođe, da bi pritisak na Srbiju bio ogroman, i da bi se sigurno otvorile ”žarišne tačke” – od pokušaja mogućeg pogroma stanovništva na KiM južno od Ibra, preko nemira u Bujanovcu u Preševu, do problema u Raškoj oblasti. U tom slučaju, pritisak naroda na srpsku vlast da pokrene sve resurse da zaštiti svoj narod na KiM, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Srbiji bi doveo do unapred pripremljenog izlazaka NATO snaga na granicu Crne Gore sa Srbijom, ali i izlaska na reku Drinu, sve zarad ”operacije mira u terenu” koje bi sprovele snage zadužene za BiH, odnosno zarad solidarnosti sa članicama NATO-a po ”članu 5”, kad su Crna Gora i Hrvatska u pitanju.

Posledice za srpski narod bi bile katastrofalne, od gubitka ljudskih života, teritorija, najvećih relikvija i svetinja SPC, sve do trajnog narušavnja srpskog nacionalnog pitanja i promene pozicije srpskog korpusa u celom regionu. Bez obzira što smo logično najzainteresovaniji za sudbinu sopstvenog naroda, u pitanju je daleko širi i opasniji projekat, jer se ovde radi o napadu na Pravoslavlje u celini. Zbog toga se obraćamo i ambasadama svih pravoslavnih država da apeluju na svoje vlasti da nam pomognu jer pomažući srpskom narodu oni pomažu sebi, zaštiti Pravoslavlja, i zaštiti sopstvenog nacionalnog identiteta. Srpski narod je ponovo napadnut jer se nalazi i što vekovima odoleva na Istočnoj granici Pravoslavlja, i zato jer im se ponovo našao na putu u konačnoj bitci protiv Pravoslavlja i pohodu na Istok! Ovo je samo nastavak pažljivo smišljenih napada na Pravoslavlje devedesetih godina u Hrvatskoj, BiH i KiM, koji se nastavio u Ukrajini i Severnoj Makedoniji, a danas je aktuelan u Crnoj Gori.

Izuzetno dobro razumemo osetljivi trenutak u kome se naš narod, crkva i država nalaze, i nikoga ne želimo da plašimo. Jasno je da nam je više nego ikad potrebna sabornost, jedinstvo, mir i stabilnost, i da danas moramo biti više nego mudri. Ali, to nije dovoljan faktor odvraćanja i spasa od onih koji imaju opasne namere, sredstva, resurse, pomagače i izvršioce, da svoje monstruozne ciljeve ostvare. Zato je neophodna mobilizacija svih državnih resursa, jedinstvo crkve i države, stalna i zajednička 24-časovna aktivnost vlade i Sabora, kao i svih nadležnih organa, saardnje sa saveznicima, obaveštavanje javnosti i priprema naroda za moguće događaje. ( ne zaboravimo da najvažnija bezbednosna komponenata nije ni vojska, ni policija ni bezbednosne službe već sabran i odlučan narod da svoje do kraja brani). Sve navedeno može pomoći, da uz molitvu i pomoć Boga spasimo naš narod, i učinimo zajednički sve što možemo, da iz ove krize izađemo jači nego ikad.

Potrebno je Svete relikvije preneti u Beograd na sigurno, a ako i tu ne bude dovoljno sigurno, privremeno ih izmestiti u Rusiju u ”treći Rim”, odakle su iste i došle i gde se danas u ”centrali” brani Pravoslavlje u celini. Potrebno je javno tražiti zaštitu ruske strane, kroz verski aspekt odbrane vere i saveznički aspekt – odbrane bratskog naroda i države, i zahtevati da se oni aktivno a ne samo deklarativno uključe u procese. Potrebno je pokrenuti pred UN i Savetom bezbednosti pitanje SPC, verskih prava, otimanje svetinja i diskriminatorski zakon u Crnoj Gori ( ali preventivno i zbog onih zakona koji se spremaju od strane tzv. ”kosovskih vlasti”, i tzv. hrvatske pravoslavne crkve i otimanja srpskih svetinja u Krajinama), jer je uvek bolje sprečiti nego lečiti.

Savez Srba iz Crne Gore predstavlja oko 250.000 građana Srbije rođenih u Crnoj Gori i još oko 1.500.000 građana Srbije koji su direktnim poreklom iz Crne Gore i ne vode ga pojedinci koji pišu iz svojih udobnih fotelja već ga čine odgovorni verujući ljudi koji vole i poštuju svoju državu Srbiju. Savez Srba iz Crne Gore aktivno radi na terenu tamo gde je najpotrebniji, i on je uvek zajedno sa svojom braćom u Crnoj Gori, Hercegovini i celoj Republici Srpskoj i Srbiji, nastavljajući konkretno da pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija i da okuplja verni narod na skupovima podrške svojoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i svom narodu koji je danas ugrožen u Crnoj Gori.

Pozivamo sve aktere na pomirenje, jedinstvo, mudrost i strpljenje, ali isto tako, pred veliki praznik ljubavi Hristove, apelujemo na svest i budnost naroda, na rukovodioce i organe Crkve i države, na saveznike srpskog naroda i svu pravoslavnu braću da budu spremni za nemile događaje i da preventivno i odlučno deluju.

Mir Božiji – Hristos se rodi!

U ime Saveza Srba iz Crne Gore

U Beogradu, 1. januara 2020.

Željko Čurović, predsednik

 

Nema komentara

Napišite komentar