Служен молитвени помен и сјећање на пострадале Србе Банијског трокута

У Цркви Св.Николе у Г.Мемимској служен је молитвени помен и сјећање на пострадале Србе Банијског Трокута који су пострадали у злочиначкој акцији Јасеновачких усташа 06.10.1944.г. У присуству бројних вјерника родбине пострадалих, пријатеља из околних села, Сиска, Костајнице, Београда и др., и чланова Вијећа Српске националне мањине Општина Хрв.Дубица и Суња молитвени помен је служио Госп. Славиша Симаковић, протојереј Костајничко-Дубичке парохије. Након молитве присутнима се обратио Госп. Симаковић који је говорио о страдалаштву Банијског народа у току другог св.рата и о догађају коме је била посвећена молитва. Госп. Симаковић нагласио да нитко нема права да некоме одузима живот. Православна црква не толерише ни самоубиства.

У наставку молитвеног дјела вјерници су саслушали молитву и присуствовали освештању Крста у порти Цркве Св. Оца Николе који је подигнут поводом 75 годишњице страдања Срба Банијског Трокута, заборављеног геноцида. Госп. Симаковић захвалио се свима који су учествовали у уређењу порте цркве,и радова око Крста и другим активностима.

Након молитвеног дјела присутнима се обратио Предсједник ВСНМ Општине Хрв. Дубица Милинко Симић, поздравио присутне, захвалио оцу Славиши на молитви и рекао да је за пострадале важнији духовни дио да ће он говорити о неким хисториским чињеницама и догађајима. Сутра се навршава 75 година од злочиначке акције која је започела 06.10.1944. Тог дана су усташке моторизоване постројбе „Брзи склоп“ из Јасеновца потпомогнут локалним усташама и усташама са Дубичких Кечана опколиле Трокут Дубица-Костајница-Суња-Дубица и напале 17 трокучанских Српских села: Живаја, Шаш,Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Миминске, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дјелове села: Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци. Акција је дуго планирана од локлних власти, власти НДХ и Стожера Лубурића. У тој акцији, убијено је, похватано и отпремљено у логоре Јасеновац, Дубичке Кречане, Стазу и др. мјеста преко 1200 Срба. Након покоља опљачкана је и уништена имовина. Спаљено је око 1500 кућа и нешто више помоћних објеката. Уништено је 6 школа, 3 трговине две цркве. Након одвоза покретне имовине приступиле су две екипе усташа, једна је полијевала бензином куће и остале објекта, за њима је ишла друге екипа усташа која је палила. Крајем септембра 1944. Г. Јасеновачке усташе су у „Акцији Црвени Бок“ напале Црквени Бок, Стрмен и Ивањски Бок и побили 200 становника а остале одвели у Јасеновачки логор гдје су побијени. Главни мотив напада је пљачка имовине, уз изговор да из тих мјеста пријети опасност за напад на Јасеновачки логор.

Симић је говорио о политици истребљења Срба. По оснивању НДХ приступило се јединственој политичкој кампањи која је замишљена много раније у граду Сијени у Италији, због тога што се у НДХ 1941 налазило око 1.925.000 Срба (податак МВП Њемачке). НДХ власти, настојале су смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први формално правни темељ „ казненом законодавсту“ била је „Законска одредба за одбрану народа и државе“ донета 17.04.1941.

– На Банији читавог рата било је насиља и убијање Срба. Запажа се да је највише убијених и одведених у логоре било 1942 и 1944. Козарачка трагедија нашег народа била је велика. Етничко чишћење Срба са Баније било је у функцији стварања животног простора за хрвате и насељавање словенаца у пасивније крајеве Баније. План са словенцима није ни заживео, али било је насељавање у мањем дјелу Трокута муслиманима и касније херцеговцима из Херцеговине

Геноцид над Србима у Трокуту плански је изведен тако да Срба не буде на територији од Уне до Саве и са друге стране правац Костајница-Суња. Подручје Трокута је значајно јер је Славонија близу других дијелова Баније и Босне и то је био најкраћи пут који је служио за снабдијевање партизана. Ту су и важне жељезничке пруге. Из окружења Трокута 06.10.1944. успјело је да избјегне око 7.000 Банијаца на слободну територију. Банијци Трокутчани су спашени благодарећи брзој интервенцији партизана у пробоју обруча код Горњег Храстовца. Најжешћи сукоб између партизана и усташа био је код села Кострићи.

Многи који су нашли спас на слободној територији касније су се разбољели од тифуса, то је било масовно умирање. Избјегли народ се вратио у Трокут тек у мају 1945 по завршетку рата на своја згаришта. На њивама су затекли необрани кукуруз и то је била једина храна.
Повратници су почели са градњом малих кућица за смјештај које су називане Бајте. Толико да се глава склони.
Овом приликом, а то сам прије говорио, Симић је рекао и нешто о ЗЛУ.

Зло црпи снагу из човјекове слабости и немоћи да му се одупре. Чијеница да извјесни појединци који су починили недјела немају осјећај одговорности, осјећај кривице и грижу савјести, тражи одговарајуће објашњење. Питање је да ли сви могу осјетити грижу савјести.
У злочину над Банијцима у овом случају у Трокуту учествовало је много усташа. Гледајући њихов породични профил, долазимо до сазнања да су многи били ожењени и породични људи, многи су имали и дјецу. Били вјерници, католици и т.д.

Они су убијање људи, свјесно прихватили и извршавали као свети задатак. Многе усташе су на почетку ангажовања и давања заклетве провеле неколико дана на „тренинзима“ код језуита. С обзиром на размјере зла које је почињено према Банијцима у Трокуту у ком је само у акцији почетком октобра 1944 убијено и одведено у логоре много људи, овај злочин је геноцид. Организовање злочина преузела је локална и највиша власт у НДХ у сарадњи са штабом Лубурића. Круг одговорних је широк јер не обухвата само његове творце и извшиоце злочина, већ и оне који су прећутно давали подршку и нису се супростављали злочину. Након злочина приграбљена је имовина Срба у корист појединаца и НДХ. Убијањем дјеце бржије се долази до имовине.

Јасперсово (Карл) разматрање о кривици Нијемаца које је написао у вријеме Нирнбершког процеса, гласи да је сваки нијемац на неки начин одговоран за злочине које је починио Трећи Рајх. Та анализа би се могла примијенити и у односу на НДХ и Павелићев режим. У том смислу Јасперс износи четири различита типа кривице: конкретна кривица за злочине који су објективно доказиви и могу се санкционисати, друго, политичка кривица заснована на одговорности за избор државне власти под чијим окриљем је извршен злочин. Треће , човјек је морално крив за лоше поступке које је починио, потчињавајући се и слијепо извршавајући наредбе које су долазиле са више командне инстанце. Четврти тип кривице везан је за постојање зла у свијету. Тај метафизички аспект кривице наглашава, човјекову одговорност за злочине који други чине.

Подсјетио бих вас на данашњу ситуацију односно новије догађаје у нашим животима. Рат 1991 године, грађански рат испровоцирала је тадашња хрватска власт. Она је заратила против својих грађана српске националности . Протјерано је преко 200 хиљада Срба само 1995. Ово би се доказало озбиљном анализом. Мрачна хисторија се понавља а то је последица неадекватног кажњавања хрвата. Рат се водио као и у стара времена, водио се због територија и отимачине имовине. То је био начин привређивања. Прогоном Срба из хрватске особођено је преко 200 хиљада радних мјеста. Легализована је пљачка српске имовине, отето преко 70 хиљада станова. Неисплаћене пензије за преко 40 хиљада пензионера. и т.д.

Данас се слави злочин над Србима. То је пагански образац који допушта да се због остварене користи и учињено зло може прогласити добрим. Олуја се слави као митска побједа над Србима. Порушено је око 3 хиљаде споменика ЖФТ и НОБ, спаљено преко 20 хиљада кућа. То су ревизионисти урадили јер нису сигурни да је жртва убијена. Варају се они који мисле да ће се уклањањем трагова споменика и гробница заборавити злочин. Трагедија Срба у Хрватској је дубоко урезана у меморију Срба.

Данас смо се овдје окупили као остатак закланог народа да присуствујемо молитвеном помену на пострадале Србе 1944. Године у Трокуту и освештању крста који ће нас подсјећати на догађај из другог св.рата.Поставит ћемо и натпис. И убудуће ћемо одржавати молитвене помене у сарадњи са Српском православном црквом.

Идеја потомака пострадалих је да се подигне и прикладни споменик. Те идеје ћемо у наредном периоду размотрити и провести. Због недостатка података о размјерама злочина, потребно је истражити овај догађај и остварити увид у расположиву документацији да би се бар приближно евидентирали пострадали.

Сутра је 75 година од злочина у Банијском трокуту. Наша је морална људска и хришћанска обавеза да поштујемо наше жртве. Обавезни смо да одржавано културу сјећања. Наше људско достојанство нас на то обавезује.

ВСНМ Општине Хрв.Дубице и ВСНМ Општине Суња позивају све Банијце да обнове порушене споменике. Обновимо гробнице наших предака. Одржавајмо гробове. – рекао је Симић.

Симић се захвалио присутнима на данашњем присуству молитвеном помену. Посебно је захвалио Предсједнику ВСНМ Опћине Суња Госп. Пери Кузмановићу који је лично финансирао израду крста и остале радове. Крст ће нас подсјећати да је постављен поводом 75 годишњице трагедије Срба из Банијског Трокута.

И закључно, Симић се захвалио Госп. Милану Раку из Словинаца који је марљиво радио на прикупљању података о страдњу Српског народа и који је у име групе потомака пострадалих покренуо иницијативу за обиљежавање овог догађаја.

Завршни коментари:

Вијећа СНМ Хрватске Дубице и Суње са жалењем констатују да и поред више покушаја да у ову комеморацију укључи и ВСНМ Мајур то није успјело. За очекивати је да ће се наредне године укључити. Разлози непознати.

Молитвеном дијелу присуствовао и замјеник жупана СМЖ Госп. Др. Душан Бјелајац.

Присутни се задржали у дружењу и разговору.

Члан одбора за обнову спомника ЖФТ у Словинцима Ст.Црљеница упознао Симића са одлуком Министарства култре РХ, Управа за заштиту културне баштине из Сиска да споменик задовољава критерије за упис у регистар добара локалног значаја. Одбор прикупља средства и планира ревитализацију оштећеног споменика у 1995 год. За сваку похвалу.

Текст преузет са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар