Споменик у част 330 година од досељавања првих мештана у Плисково
У засеоку Плисково, општина Бискупија, откривен је споменик постављен као симбол значајног јубилеја 330 година од досељавања првих мештана у овај засеок.
Споменик који сведочи о једном времену, људима који су први населили овај рурални крај Бискупије открили су начелник општине Бискупија, Милан Ђурђевић и истакнути уметник пореклом из овог малог места Шпиро Дмитровић. Иницијатива за симболично обележавање овог јубилеја потекла је од самог аутора овог ремек-дела, док је до реализације дошло захваљујући разумевању и помоћи локалних власти из Бискупије.
– Пре неких годину дана господин Дмитровић дошао је код нас у Општину и изложио нам своју идеју о постављању споменика и начин како да то заједно изведемо. Сам повод за овако нешто је свакако значајан, а то је више од три века како је народ овог засеока населио ово место. За нас је то, уједно, и врло необично и несвакидашње јер ови наши сеоски крајеви нису навикнути на оваква дешавања. Најчешће су то отварања неке комуналне врсте; пут, јавна расвета, водовод и слично, па нам је још драже што се дешавају и овако неуобичајене ствари. Наш допринос мора се огледати и у томе да оставимо некакав траг у времену у којем живимо, а ово је свакако један од њих. Ми смо, пре два месеца прославили четири века цркве у селу Врбник, које такође припада нашој општини, што значи да су поједина подручја Бискупије насељена и знатно пре него ово место. Овај споменик ће и нас надживети и биће сведок постојања и нас и наших предака за нека будућа времена – рекао је начелник Бискупије Милан Ђурђевић.
Споменик постављен у Плискову израђен је од камена, а у облику жира који такође носи посебну симболику. Жир је плод храста који, када падне са стабла које симболизује дуговечност, у земљи пушта клице и поново рађа нову стабљику. Све то, нимало случајно, била је замисао Шпире Дмитровића који је рођен у овом селу, али је већи део живота проживео у Загребу, пише портал „Срби.хр“.
– Сама идеја се рађала дуго, а све што радим, у свом ликовном изражају, везано је за ово поднебље и цео овај крај, почевши од Динаре, Крчића, преко Бискупије и Шарених Језера, Книна. Када сам, пре пар година, заједно са братом и комшијом направио један камени сто на месту где су људи некада играли карте, било је свакаквих коментара, али тај столић је остао и сада се људи најчешће окупљају око њега. Потом сам уређивао књигу „Искре у камену“ аутора Мирка Сладића, где се описује историја доласка наших предака који су овде доселили, и када сам схватио да је ово три стотине и тридесета година од њиховог досељавања, пожелио сам да оставим неки траг у спомен томе – објашњава Дмитровић.
Уметника оптимизам не напушта
И саму идеју за споменик, и свој уметнички пут и изражај, Дмитровић константно повезује са крајем из којег је потекао. Иако је већину живота провео живећи и радећи у Загребу, спона са родним крајем никада није прекинута, напротив, она је увек била инспирација и мотив. Иако велики део Општине Бискупија има своју богату прошлост, сам засеок Плисково није био један од примамљивијих места за живот у то време.
– Наши преци који су први овде доселили, првобитно су хтели ићи ближе пољу, тамо где је било више воде и земље него овде. Али у то време тамо је била бара и људима који су се бавили сточарством тај терен није био приступачан. Зато су, њих око 34 породице, остали управо овде где није било ничега. Сваки камен су морали превалити преко руку како би ослободили парче земље за башту. Воду су вукли километрима на леђима, чак из Крчића. Тај период било је изразито тежак, али народ је опстао. Сам облик споменика није нимало случајан. Жир је симболика поновног рађања, неког новог живота, а сам храст је симбол дуговечности. Уверен сам да ће се то поново десити, без обзира на ово што је данас и што многи мисле другачије – каже Дмитровић.
Споменик је израђен од камена, већином оног који су његови преци вадили из земље, љуска жира направљена је од камена из Крчића, одакле су доносили воду, док је лист храста урађен као мозаик и представља живот и умирање. Све заједно је и порука аутора да се ни једног камена не треба одрећи, да се куће не продају и да ништа материјално није вредно уништавања сећања на претке и стазе које су они, жуљевитим рукама крчили.
Поред домаћих становника Плискова откривању споменика присуствовали су и заменица жупана Шибенско-книнске жупанија, Ања Шимпрага, представници општине Бискупија и гости из околних места.
Текст преузет са: banija.rs
