Srbi u Sloveniji konačno uče srpski jezik u školama

Srbi u Sloveniji se ovih dana nalaze pod medijskom pažnjom zbog dogovora oko uspostavljanja dopunske nastave na srpskom jeziku. Naime, od školske 2020/2021. godine, učenici osnovnih škola u Sloveniji imaće mogućnost da pohađaju dopunsku nastavu srpskog jezika.

Savez Srba Slovenije je u kontaktu sa direktorima svih osnovnih škola u Sloveniji sproveo inicijativu, sa ciljem da se identifikuju osnovne škole u kojima će se od sledeće školske godine besplatno izvoditi dopunska nastava srpskog jezika. U okviru svake prijavljene škole biće formirane dve starosne grupe: prva grupa za učenike od prvog do petog razreda i druga grupa za učenike od šestog do devetog razreda. Nastava srpskog jezika biće izvođena u formi dvočasa (dva puta po 45 minuta) jednom sedmično, u toku radne sedmice.

Naknadno će biti utvrđeno kojim danima će se izvoditi nastava u pojedinačnim mestima/školama. Dopunska nastava srpskog jezika izvodiće se prema zvaničnom Programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu Ministarstva prosvete Republike Srbije, koji obuhvata sadržaje iz tri predmeta: srpski jezik, moja otadžbina Srbija i kultura srpskog naroda.

– Prepoznali smo da je u ovom trenutku ljudima najvažnije da svojoj deci omoguće učenje srpskog jezika i odmah smo stupili u akciju. Širom Slovenije smo napravili timove koji pomažu roditeljima i deci da popune neophodne obrasce i do sada smo prikupili preko 1.100 prijava. Do ove naše akcije, u poslednjih 25 godina, ukupno je samo dvadesetak dece pohađalo nastavu srpskog jezika u jednoj ili dve škole u Sloveniji, a od septembra 2020. broj dece biće 50 puta veći i nastava će biti organizovana u preko 50 škola – zadovoljan je do sada učinjenim predsednik Saveza Srba Marko Sladojević.

Srbi  u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine

Prema poslednjem zvaničnom popisu, koji je Republika Slovenija sprovela pre više od 15 godina, broj izjašnjenih Srba na području ove alpske države iznosio je oko 40.000. Sada je, tvrde predstavnici Saveza Srba Slovenije, taj broj nesumnjivo mnogo veći.

Iako Srbi u Sloveniji žive još od 15. veka, pre svega na području tzv. Bele Krajine, nemaju status nacionalne manjine. Taj status u Sloveniji imaju samo Italijani i Mađari, dok Romi imaju poseban status koji im omogućava više finansijskih sredstava za projekte. Ostali narodi imaju isti status kao i Srbi.

– Naš savez ne želi da nagađa ili da se bavi spekulacijama, već želimo da, u saradnji sa institucijama Republike Slovenije, dođemo do tačnih podataka. Međutim, stav našeg saveza je da ne kukamo, već da, dok taj status ne bude bio uređen na odgovarajući način, uradimo ono što je u našoj moći i što nam po zakonu pripada. Sve dosadašnje srpske organizacije i tzv. savezi su po Zakonu o osnovnim školama Republike Slovenije mogli, bez ikakvih problema i ograničenja, da organizuju nastavu srpskog jezika u Sloveniji, pa nisu. Za to nije bio potreban status nacionalne manjine, niti bilo šta drugo osim da se roditelji i učenici obaveste da im to pravo pripada po zakonu i da se organizuje prikupljanje prijava – pojašnjava za naš portal Sladojević probleme srpske zajednice u Sloveniji.

Bogata međusobna istorija Srba i Slovenaca

Istorija Srba u Sloveniji duga je oko 500 godina, jer toliko postoji srpska zajednica u Beloj Krajini. U tom smislu posebno je značajna srpska princeza Katarina Kantakuzina Branković koja, udajom za Ulriha Drugog, postaje celjska grofica. Tada sa sobom, osim sveštenika, dovodi 200 pravoslavnih porodica. Jedan od važnih projekata na kojem se radi je izgradnja muzeja u Beloj Krajini.

– Zbog tih istorijskih činjenica, stav našeg saveza je da pitanje statusa nacionalne manjine srpskog naroda treba rešavati odvojeno od drugih naroda, jer je istorija našeg naroda u Sloveniji drugačija. Međutim, postoji mnogo stvari koje možemo da uradimo bez bilo kakvog statusa i činjenica da nemamo status nacionalne manjine ne sme da nam, kao do sada, bude izgovor za sopstvenu lenjost i nesposobnost – ističe Marko Sladojević.

Srbija i Slovenija imaju dugu zajedničku istoriju koja je počela još daleko pre ulaska u zajedničku državu, odnosnu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine. Osim toga, postojala je i veoma vredna kulturna saradnja između ova dva južnoslovenska naroda. Ipak, odnosi su se zakomplikovali ratom devedesetih godina prošloga veka.

– Slovenija je divna zemlja divnih ljudi. Naša dva naroda su se kroz istoriju značajno pomagala, a događaji iz devedesetih godina prošlog veka su samo zrno peska u sveukupnom odnosu Srba i Slovenaca. Da nije bilo Jerneja Kopitara, pitanje je da li bi Vuk Karadžić uspeo da naš narodni jezik učini književnim. Da nije bilo Davorina Jenka, kompozitora „Bože pravde“, ne bi bilo ni naše divne himne. Da nije bilo Mihajla Pupina, danas Bled ne bi bio u Sloveniji. Da nije bilo Stevana Švabića, koji se rame uz rame borio sa Rudolfom Majsterom, granice Slovenije bi danas bile sigurno drugačije. Takvih primera je puno i mi samo treba da nastavimo da pomažemo jedni drugima i u budućnosti, vođeni svetlim primerima iz naše zajedničke istorije – priča Marko Sladojević o ispreplitanju ova dva naroda.

Savez objedinjuje rad srpskih društava

Savez Srba Slovenije nastao je u junu prošle godine s ciljem da objedini rad postojećih srpskih društava, ostvari preko potrebno jedinstvo te pokrene najvažnije projekte za srpsku zajednicu. Organizovan je kao savez srpskih društava, koja su takođe pravna lica za sebe, ali u svoj rad, na različite načine, uključuju i pojedince koji žele da doprinesu dobrobiti srpske zajednice u Sloveniji.

– U Sloveniji su postojali neki savezi, koji niti su bili aktivni niti su bili reprezentativni. Najveći deo naše zajednice se nalazio, a i dalje se nalazi, van kulturnih društava. Preko 90 odsto Srba nije uopšte ni upoznato da su u Sloveniji delovali neki savezi i društva. Pre osnivanja SSS-a, manje od 10 odsto Srba u Sloveniji bilo je organizovano po srpskim društvima, koja se uglavnom, ako ne i isključivo, bave folklorom. Ova kulturna društva zaista vredno rade i folklor jeste nesumnjivo važan za održavanje našeg kulturnog i nacionalnog identiteta, ali nije i jedini. Osim toga, folklor privlači jako mali broj ljudi, jer preko 90 odsto Srba u Sloveniji, na žalost, nije zainteresovano za tu aktivnost. Zato je najvažniji zadatak našeg saveza bio da pokrene projekte koji su od značaja za sve nas Srbe, koji živimo u Sloveniji – ističe Sladojević i pozviva sve koji žele da se uključe u rad ovog saveza, da se jave i da zajedno sa svim drugim narodima, na jedan moderan i pozitivan način, grade zajedničko slovenačko društvo, ne zaboravljajući svoje korene i tradiciju.

Portal Saveza Srba Slovenije je počeo sa radom krajem avgusta 2019. godine i već sada predstavlja jedinstvenu informativnu tačku o skoro svim događajima, koji se tiču srpske zajednice u Sloveniji. Kako kažu, trude se da budu ažurni i da prikupljaju podatke od srpskih društava iz Slovenije pre samih događaja, kao i da izveste kako su ti događaji prošli.

Preuzeto sa: SRBI.hr

 

Nema komentara

Napišite komentar