АКТУЕЛНО:

Срби у Словенији коначно уче српски језик у школама

Срби у Словенији се ових дана налазе под медијском пажњом због договора око успостављања допунске наставе на српском језику. Наиме, од школске 2020/2021. године, ученици основних школа у Словенији имаће могућност да похађају допунску наставу српског језика.

Савез Срба Словеније је у контакту са директорима свих основних школа у Словенији спровео иницијативу, са циљем да се идентификују основне школе у којима ће се од следеће школске године бесплатно изводити допунска настава српског језика. У оквиру сваке пријављене школе биће формиране две старосне групе: прва група за ученике од првог до петог разреда и друга група за ученике од шестог до деветог разреда. Настава српског језика биће извођена у форми двочаса (два пута по 45 минута) једном седмично, у току радне седмице.

Накнадно ће бити утврђено којим данима ће се изводити настава у појединачним местима/школама. Допунска настава српског језика изводиће се према званичном Програму основног образовања и васпитања у иностранству Министарства просвете Републике Србије, који обухвата садржаје из три предмета: српски језик, моја отаџбина Србија и култура српског народа.

– Препознали смо да је у овом тренутку људима најважније да својој деци омогуће учење српског језика и одмах смо ступили у акцију. Широм Словеније смо направили тимове који помажу родитељима и деци да попуне неопходне обрасце и до сада смо прикупили преко 1.100 пријава. До ове наше акције, у последњих 25 година, укупно је само двадесетак деце похађало наставу српског језика у једној или две школе у Словенији, а од септембра 2020. број деце биће 50 пута већи и настава ће бити организована у преко 50 школа – задовољан је до сада учињеним председник Савеза Срба Марко Сладојевић.

Срби  у Словенији немају статус националне мањине

Према последњем званичном попису, који је Република Словенија спровела пре више од 15 година, број изјашњених Срба на подручју ове алпске државе износио је око 40.000. Сада је, тврде представници Савеза Срба Словеније, тај број несумњиво много већи.

Иако Срби у Словенији живе још од 15. века, пре свега на подручју тзв. Беле Крајине, немају статус националне мањине. Тај статус у Словенији имају само Италијани и Мађари, док Роми имају посебан статус који им омогућава више финансијских средстава за пројекте. Остали народи имају исти статус као и Срби.

– Наш савез не жели да нагађа или да се бави спекулацијама, већ желимо да, у сарадњи са институцијама Републике Словеније, дођемо до тачних података. Међутим, став нашег савеза је да не кукамо, већ да, док тај статус не буде био уређен на одговарајући начин, урадимо оно што је у нашој моћи и што нам по закону припада. Све досадашње српске организације и тзв. савези су по Закону о основним школама Републике Словеније могли, без икаквих проблема и ограничења, да организују наставу српског језика у Словенији, па нису. За то није био потребан статус националне мањине, нити било шта друго осим да се родитељи и ученици обавесте да им то право припада по закону и да се организује прикупљање пријава – појашњава за наш портал Сладојевић проблеме српске заједнице у Словенији.

Богата међусобна историја Срба и Словенаца

Историја Срба у Словенији дуга је око 500 година, јер толико постоји српска заједница у Белој Крајини. У том смислу посебно је значајна српска принцеза Катарина Кантакузина Бранковић која, удајом за Улриха Другог, постаје цељска грофица. Тада са собом, осим свештеника, доводи 200 православних породица. Један од важних пројеката на којем се ради је изградња музеја у Белој Крајини.

– Због тих историјских чињеница, став нашег савеза је да питање статуса националне мањине српског народа треба решавати одвојено од других народа, јер је историја нашег народа у Словенији другачија. Међутим, постоји много ствари које можемо да урадимо без било каквог статуса и чињеница да немамо статус националне мањине не сме да нам, као до сада, буде изговор за сопствену лењост и неспособност – истиче Марко Сладојевић.

Србија и Словенија имају дугу заједничку историју која је почела још далеко пре уласка у заједничку државу, односну Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године. Осим тога, постојала је и веома вредна културна сарадња између ова два јужнословенска народа. Ипак, односи су се закомпликовали ратом деведесетих година прошлога века.

– Словенија је дивна земља дивних људи. Наша два народа су се кроз историју значајно помагала, а догађаји из деведесетих година прошлог века су само зрно песка у свеукупном односу Срба и Словенаца. Да није било Јернеја Копитара, питање је да ли би Вук Караџић успео да наш народни језик учини књижевним. Да није било Даворина Јенка, композитора „Боже правде“, не би било ни наше дивне химне. Да није било Михајла Пупина, данас Блед не би био у Словенији. Да није било Стевана Швабића, који се раме уз раме борио са Рудолфом Мајстером, границе Словеније би данас биле сигурно другачије. Таквих примера је пуно и ми само треба да наставимо да помажемо једни другима и у будућности, вођени светлим примерима из наше заједничке историје – прича Марко Сладојевић о испреплитању ова два народа.

Савез обједињује рад српских друштава

Савез Срба Словеније настао је у јуну прошле године с циљем да обједини рад постојећих српских друштава, оствари преко потребно јединство те покрене најважније пројекте за српску заједницу. Организован је као савез српских друштава, која су такође правна лица за себе, али у свој рад, на различите начине, укључују и појединце који желе да допринесу добробити српске заједнице у Словенији.

– У Словенији су постојали неки савези, који нити су били активни нити су били репрезентативни. Највећи део наше заједнице се налазио, а и даље се налази, ван културних друштава. Преко 90 одсто Срба није уопште ни упознато да су у Словенији деловали неки савези и друштва. Пре оснивања ССС-а, мање од 10 одсто Срба у Словенији било је организовано по српским друштвима, која се углавном, ако не и искључиво, баве фолклором. Ова културна друштва заиста вредно раде и фолклор јесте несумњиво важан за одржавање нашег културног и националног идентитета, али није и једини. Осим тога, фолклор привлачи јако мали број људи, јер преко 90 одсто Срба у Словенији, на жалост, није заинтересовано за ту активност. Зато је најважнији задатак нашег савеза био да покрене пројекте који су од значаја за све нас Србе, који живимо у Словенији – истиче Сладојевић и позвива све који желе да се укључе у рад овог савеза, да се јаве и да заједно са свим другим народима, на један модеран и позитиван начин, граде заједничко словеначко друштво, не заборављајући своје корене и традицију.

Портал Савеза Срба Словеније је почео са радом крајем августа 2019. године и већ сада представља јединствену информативну тачку о скоро свим догађајима, који се тичу српске заједнице у Словенији. Како кажу, труде се да буду ажурни и да прикупљају податке од српских друштава из Словеније пре самих догађаја, као и да известе како су ти догађаји прошли.

Преузето са: СРБИ.hr

 

Нема коментара

Напишите коментар