Српски ђаци из Белог Манастира на излету у престоници Србије

Јачање осjећаја припадности српском народу

Београд је у суботу 8. октобра угостио 50-так српских ђака основних и средњих школа из Белог Манастира који су заједно са неколико професора и политичких представника града имали прилику да обиђу комплекс Белог двора, здање Народне скупштине и виде Храм Светог Саве. Према рjечима замjеника градоначелника Белог Манастира и предсjедника градског Вијећа српске националне мањине Предрага Стојановића циљ посјете је јачање осjећаја припадности српском народу кроз посјете српским националним институцијама.

-Дjеца су врло импресионирана архитектуром Белог двора, зграде Народне скупштине и Храмом Светог Саве и користим прилику дас е захвалим Ирени Алексић из Туристичке организације Беогада која нам је омогућила да то видимо. Ова посjета попуниће једну празнину јер се српска историја не учи тамо као што се учи овдjе у матици. Захвални смо и народној посланици Љибушки Лакатош која је такође помогла у организацији путовања. Организација излета је нешто што се показало врло корисним. Претходно смо путовали у Даљ у родну кућу нашег великог научника Милутина Миланковића, каже Стојановић за Српско коло и наставља:

-Они само прелете 2. Свjетски рат, деведесете и то је само поглед хрватске стране. Незадовољни смо школством , наше школе нису регистроване јер постоје законска ограничења. Али зато на примjер Италијани и Словаци могу то што ми не можемо.

Да би било јасно у чему је дискриминација рецимо да Бели Манастир има око 10.000 становника од чега су Срби тек четвртина, а прије рата у Хрватској били су најбројнији.Овде се примењује Ц модел образовања националних мањина што подразумјева његовање језика и културе, али не и наставу на језику и писму националне мањине.

Драган Тодић,предсједник организације Чувари српског идентитета са сједиштем у Осијеку,каже да дјеца треба да упознају, колико се може, своју матичну државу.

-Ово је најбољи начин да се доживи отаџбина и да знају чувати свој идентитет,истиче Тодић.

О Храму Светог Саве дjеци из Белог Манастира говорио је протонеимар Војислав Милановић који је навео фазе у градњи које је прошао храм посвећен највећем српском свецу: да је градња започета 1936. године, прекинута ратом, а игнорисана у доба владавина комуниста.

-Владика Герман је упутио 88 молби властима како би се наставила градња храма. Тек је у вријеме градоначелника Београда Бранка Пешића одлучено да се градња настави,али је услиједило тешко вријеме када је било важније помоћи унесрећеним српским избјеглицама, него градити здање. Градња је озбиљнио кренула тек у вријеме премијера Зорана Ђинђића.

Покушали смо анкетирати средњошколце из три школе међу којима има и чланова СКУД Јован Лазић да би видјели колико познају неке основне ствари које су утицале да се данас нађу ван своје матичне државе. Као на примjер, да ли знају за Велику народну скупштину из новембра 1918. године када је Бaрања заједно са Сремом, Банатом и Бачком постала део Краљевине Србије или како су настале авнојeвске границе, али они о томе не знају ништа.

Мирјана Бањанац каже да је одушевљена Белим двором, али није сигурна да би монархија као државно уређење била најбоље рјешење за Србију. У згради Народне скупштине дјеца су упозната са симболиком четири велике статуе у улазном холу које симболишу три конститутивна народа Краљевине.

-Зграда Народне скупштине ми се није свидела, некако је хладана и одбојна. Али све што смо видjели тамо где је живjела краљевска породица је заиста лијепо, каже Мирјана. Она потиче са Баније, а породица је у Бели Манастир дошла након акције хрватске војске Бљесак. Мирјана има баку у насељу Бусије и другарицу у Батајници.

-Желела бих да живим у Београду, овдjе ми се пуно више свиђа него у Белом Манaстиру, искрена је Мирјана. Историја јој није јача страна, али не њеном кривицом:

-Имали смо професорицу која уопште није хтела да учимо о историји, а ја сам знала да Срби имају велику историју. Била је грозна кад чује да смо Срби.

Ана Којић је дијете поријеклом из Брчког. Иде у средњу школу у Осијек. И она је задивљена оним што је видjела у комплексу Белог двора.

-Можда би требало вратити монархију, сматра Ана.

Драгана Зиндановић каже да јој се све што су видели јако свиђа и да се лијепо осjећа, између осталог, јер у поређењу са Белим Манастиром „у Београду ипак има више ћирилице“.

Народни посланик Миодраг Линта није могао да присуствује пријему српких ђака из Белог Манастира у Скупштини Србије јер је учествовао на дводневној конференцији представника Срба у региону која је одржана на Јахорини.

                                                                   Д. Башовић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“4118″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1476461927721″]