„Српско Коло“ у Медарима у западној Славонији – селу са највећим бројем убијених Срба у Бљеску 1995. године
Колу српских сестара донирано седамдесетак ускршњих пакета
У Медарима, до Бљеска селу за чистом српском већином, данас је свега 50-ак Срба старије животне доби. Још стотињак их је у Доњим Богићевцима, Машићу, Пољани, Горицанма и самом општинском средишту Драгалићу, што чини укупно 150-ак Срба у читавој општини
Представници двије најзначајније српске инстутуције на истоку Хрватске Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина из Вуковара средином седмице уочи Васкрса су Колу Српских сестара у западнославонском селу Медари уручили седамдесетак пакета хуманитарне помоћи. Одјећу, постељину и обућу сакупило је и донирало педесетак пензионерских породица које делују у организацији „Вуковар Нови“ под водством агилне предсједнице Злате Мишкић које је са својим сарадницима такође присуствовала уручивању помоћи. Пакете хране, њих двадесетак, донирали су СДСС и ЗВО.
„Када смо сакупљали помоћ и одвајали од себе намјера нам је била да се она упути Србима на Косову. Али због административних и других баријера то није било могуће. Захваљујући контактима које има СДСС одлучили смо се за наше сестре у западној Славонији које ће даље дијелити свима нашим људима којима је потребно, рекла је Мишкић за „Срско коло“. Додала је како је такође циљ акције уочи највећех православног празника – Васкрса – показати људима да нису сами!!!
На донацији је захвалила предсједница „Кола“ и актуелна замјеница начелника општине Драгалић из српске националне мањине Ранка Милојковић. Коло српских сестара у Медарима, селу на средини пута између Нове Градишке и Окучана дјелује десетак година. Тијесну сарадњу имају са свештенством Српске православне цркве јер при Цркви организационо и делују. На услузи су свештеницима новоградишком Огњену Тенџерићу и окучанском Драгану Антонићу, као што су на услузи и свим овдашњим Србима. Нажалост Срба је све мање и мање. У Медарима, до Бљеска селу за чистом српском већином, данас је је свега 50-ак Срба старије животне доби. Још стотињак их је у Доњим Богићевцима, Машићу, Пољани, Горицанма и самом општинском средишту Драгалићу. Дакле укупан број српског становништа у читавој општини је 150-ак!
ЦЕНТРОМ СЕЛА ДОМИНИРА БЕЗМАЛО СРУШЕНА ЦРКВА
Данас новоградишки прота Тенџерић сам опслужује осам парохија, у којима је, прије рата, било осам свештеника, а свака средина: Нова Градишка, Старо Петрово Село, Пољане, Медари, Машић, Трнава, Врбовљани, Човац, Гређани, Бабаре, Трнаковац и Рогољи некада је имала своју богомољу. Од Медара до Смртића било је око 500 домаћинстава, а данас, у свим парохијама тек их је стотињак која примају свештеника“. И сама Преображенска црква у центру Медара је „рањена“. У рату је минирана и данас стоји необновљена.
Зидање нове цркве, посвећене Преображењу Господњем започело је 1777. године. Већ 1834. црква је дорађена а затим обнављана у више наврата 1950, 1967. и 1990. године. Током последњег рата, 1992. године, звоник цркве је тешко оштећен гранатама као и парохијски дом. До данас црква није обновљена иако је заједничка за вернике из Трнаве и Медара. Богослужења се обављају у имрпровизованом простору у склопу парохијског дома о чијој уредности брину управо чланице Кола српских сестара. Како нам рекоше иза Цркве општинске структуре су обећале уредити Друштени дом. Остало је само на обећању и почетним радовима, па се садашње стање објекта не разликује превише од времена прије тридесетак година када је био магацин пољопривредне задруге.
СЕДМОРО УБИЈЕНИХ ВУКОВИЋА
Овдашњи Срби страдали су током акције „Бљесак“ почетком маја 1995, када је хрватска војска и полиција убила, само у Медарима и Трнави двама селима који су одувијек дјеловали као једна цјелина 27-оро мештана! Међу њима и фамилију Вуковић; два брата – Ранка (1955), убијеног са супругом Анђелијом (1959), једанаестогодишњим сином Гораном и осмогодишњом кћери Горданом, и Милутина (1945), убијеног са супругом Цвјетом (1950) и седмогодишњом кћери Драганом. Тог су кобног јутра трагичну судбину избјегле Радмила и Мирјана, Милутинове двије кћери које су ишле у средњу школу у Босанској Градишци и становале код стрица. Породице двојице браће, Ранка и Милутина, живјеле су у заштићеној зони УНПРОФОР-а, удаљене само сто метара од непалског батаљона. Слијепо су вјеровали да ће у случају напада хрватске војске УНПРОФОР заштити бар њихову дјецу!!!
Страдали су и старчад Стево Чанак од 84 године и сестра му Драга од 87, 60-годишњи инвалид Милан Буројевић са 80-годишњом мајком Љепосавом, па Ката Влаисављевић и Драга Ђумић, обје од 70 година, Анка Голуб и Зора Томић од 75, Ружа Дићко од 55, Јоцо Грмушу од 68, Јела Мркоњић од 60 година. Дакле највише убијених било је у Медарима и Трнава 27 жртава, међу којима је 11 жена и троје деце, те у Пакленици у којој је уморено 20 жртава, међу којима су брачни парови Пантелија (77) и Верица (68) Ковачић, те Петар (76) и Десанка (70) Вукотић. Преостали живи су завршили у присилном избјеглиштву одакле се незнатан број до данас вратио.
ЋИРИЛИЦУ РАЗБИЈАЈУ У ВУКОВАРУ, АЛИ И У МЕДАРИМА
Жртвама за покој душе и омаж њиховој трагедији љета 2015. у дворишту парохијског дома у Медарима подигнут је спомен крст. Уочи освјештења које је планирано требао обавити са својим свештенством Владика Пакрачко-славонски Јован, у ноћи 15/16 августа 2015. само три дана уочи сеоске славе – Преображења Господњег – крст су оштетили вандали. Одломили су горњу страну крста високог два и по метра, а оштећена је и плоча са натписом: „У знак сјећања на све пострадале мјештане Медара – Трнаве, у периоду од 1991. – 1995. Мјештани Медара – Трнаве, за Преображење 2015. године“. Погађате, табла је исписана ћирилицом!!!
Срећом, донацијама малобројних мјештана и уз помоћ Цркве крст је обновљен недуго послије девастирања и данас стоји у центру села као подсјетник на трагедију. Табла са именима свих страдалих на сигурном је мјесту у склопу импровизиране црквице у парохијском дому. Одмах уз цркву је и недовршена зграда некдашње поште. Данас је то власништво Хрватске поште које са својим огромним бројем квадрата „зврљи“ празно и потпуно ван функције. Међу мјештанима као и Србима окучанског краја са којима су увијек били у тијесној вези , постоји идеја да се нађе заједнички језик између Цркве и Хрватске поште о замјени некретнина. Црква на подручју Нове Градишке има некретнине које нису у функцији, а њиховом замјеном за недовршену зграду поште у Медарима која такође није у функцији, могао би се направити дом за старе и немоћне. Дом би био од великог интереса за старе сународнике о којима нема ко бринути, а и сваким даном ће таквих бити све више. „То би било за душу да се ту смјесте наши људи. Овако када оду у Церну или било које друго село у којима постоје домови али селима којима они нису никада гравитирали, свену и умиру врло брзо. Овако би били у својем природном окружењу на које су навикли. Били би на својеврстан начин увијек „код куће“, говоре нам мјештани образлажући идеју.
ОПШТИНА ЗА ИЗАБРАНУ ПРЕДСТАВНИЦУ СРБА НЕМА ЧАК НИ СТОЛИЦУ
У општини Драгалић којој припадају Медари и још 4 села набројана на почетку текста у којима има Срба, припадници српске националне мањине имају својег замјеника начелника општине. Имају само на папиру јер њихова Ранка Милојковић нити има простор за рад у општини, нити има разумјевања од стране општинског начелника. „Радим у својој кући у којој примам наше људе да им помогнем или најчешће сама одлазим до њих. Међутим и моја кућа је необноввљена иако захтјеве подносим још од 1997 на овамо. Пуних двадесет година чекам обнову, при чему сам пет-шест година прва на ранг листи. За то вријеме кров прокишњава, зидови су пуни влаге, а у кући је нас петоро, говори Ранка. Можда однос општинског начелника Звонимира Карлика из Хрватске сељачке странке према Србима ослликавају слиједеће ријечи његове замјенице: „Када дођем на сједницу опћинског вијећа за мене нема ни столице! Сједнем ђе стигнем. Најчешће у некаквом ћошку“!!!
Управо због оваквог игнорантског односа општине према легално и легитимно изабраном српском представнику, током посјете је договорено, да се што прије затражи са највишег нивоа инстутуција Срба у Хрватској састанак са општинским начелником како би престала оваква нецивилизацијска али и противзаконска пракса. Да се тражи, разговара, договара, па ако треба да се направи притужба највишим институцијама Европске уније чија је Хрватска пуноправна чланица! Оно што се жели у Драгалићу, дакле уважавање мањинских замјеника, добрим дјелом је остварено у оближњим Окучанима гдје су о наставку добре сарадње представници СДСС-а и ЗВО-а разговарали са тамошњим начелником Ацом Видаковићем (ХДЗ) и његовим српским замјеником Синишом Мартиновићем.
Осим чланица „Кола“ и десетак мјештана Медара и околних села, реализацији ове хумане акције присуствовали су саборска заступница Драгана Јецков, председник ЗВО-а Срђан Јеремић, замјеник вуковарско-сријемског жупана Ђорђе Ћурчић, секретар Заједничког већа општина и вуковарске градске организације СДСС-а Винко Лазић, предсједник пожешко-славонске жупанијске организације СДСС-а и доградоначелник Пакраца Никола Ивановић и замјеник начелника општине Окучани Синиша Мартиновић.
Боро Ркман
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
