Шта доносе нове измене у Закону о хрватском држављанству?
Измене и допуне Закона о хрватском држављанству донесене су првог јануара ове године, а према претпоставкама одређених стручњака, односе се на отприлике 5.000 особа.
Најважнија измена Закона о хрватском држављанству односи се на други став члана 30.а који гласи: „Хрватским држављанином сматра се и особа рођена у периоду од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991, којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиденцији о држављанству уписано друго држављанство, ако у року од две године од дана ступања на снагу овога закона поднесе захтев за утврђивање хрватског држављанства.“
О важности ове измене разговарали смо са председником Одбора за људска права Заједничког већа општина Јованом Влаовићем.
– Овим чланом исправља се одређена неправда која је направљена према неким особама које су, да ли грешком, да ли намерно, уписане у матичне књиге рођених на подручју које није домаће. Под овим се сматра да особи која испуњава услове из овог члана није уписано држављанство тадашње Социјалистичке Републике Хрватске него неко друго републичко држављанство. Сад се та неправда исправља на начин да они имају две године од ступања овог закона на снагу, односно од првог јануара 2020. до 31. децембра 2021. године да поднесу те захтеве. Важно је напоменути да у закону пише „хрватским држављанином сматра се и особа…“ што значи да се ради о утврђивању хрватског држављанства, а не о исхођењу. На тај начин ће се само моћи потврдити да је одређена особа хрватски држављанин и да може да конзумира сва своја права – појашњава Влаовић најновију измену Закона о хрватском држављанству.
Како Јован Влаовић тврди, постоји поприличан број људи који су намерно или ненамерно уписани у погрешне матичне књиге, али такође се прибојава да конкретних примера на којима ће се применити чланак 30а и нема много, барем не на подручју источне Славоније и западног Срема.
– Овде се ради о једној другој ситуацији. Родитељи су имали различита републичка држављанства, односно нису оба имала држављанства СР Хрватске, него су имали нпр. један држављанство СР Босне и Херцеговине, а један СР Хрватске, па су у матичне књиге у правилу уписивани по очевом држављанству. Ту је настао велики проблем јер је много људи уписано у БиХ, а овим изменама ће бити покривен мањи број људи, по неким тврдњама око 5.000. Особама захваћеним наведеним чланом закона ситуација је кристално јасна јер су им оба родитеља били хрватски држављани у тренутку рођења детета, али је детету уписано држављанство неке друге тада савезне републике – објашњава Јован Влаовић разлике између више проблема приликом утврђивања хрватског држављанства.
Рок за подношење прилично кратак
Проблем представља и прилично кратак рок од само две године јер треба времена да се људи упознају са овим изменама у закону, али и да уопште сазнају за њих.
Многима ће бити и занимљив и члан 5 овог закона који је такође мењан у последњим изменама и допунама. Тај члан каже да се хрватским држављанином сматра и особа рођена у иностранству, чији је један родитељ у тренутку њезина рођења хрватски држављанин, ако до навршене 21. године живота буде пријављена у дипломатској мисији или конзуларној канцеларији Републике Хрватске у иностранству или матичној канцеларији у Републици Хрватској ради уписа у евиденцију као хрватски држављанин. Такође, хрватско држављанство пореклом стиче и особа старија од 21 године, која испуњава све услове као горе наведена особа, ако у року од две године од ступања на снагу овог закона поднесе захтев за упис у евиденцију хрватских држављана.
– Особе које испуњавају услове из члана 5 овог закона такође морају да имају испуњене претпоставке да поштују правни поредак РХ, да су подмирила сва јавна дуговања и да не постоје безбедносне препреке за пријем у хрватско држављанство. Ово је до сада знало да ствара проблеме у пракси јер ту заправо СОА мора да изда своје мишљење које може да буде означено различитим степеном тајности података. Имао сам један случај у којој је особа проглашена безбедносном сметњом за РХ иако овде одувек живи и против ње се никад није водио никакав правни поступак, али Управни суд каже да се особи мора рећи на шта се то конкретно односи – упозорава Влаовић на проблеме везане за члан 5 Закона о хрватском држављанству.
Сва тумачења закона много зависе о тумачењима чиновника који одлучују о појединим случајевима. Влаовић напомиње како је веома незахвално причати колико ће ове допуне имати значаја за појединце са подручја бивших република СФРЈ који желе хрватско држављанство. Претпоставља да ће доћи до поновног разматрања неких захтева јер ће особе којима су раније одбијени захтеви за држављанство сада поново подносити захтеве, а због тога може доћи до загушења и успоравања поступака. Јован Влаовић саветује да се ти захтеви праве преко амбасада и конзулата Републике Хрватске.
– Проширен је круг људи који могу да добију држављанство, али нису обухваћене особе које су иселиле из Хрватске. Неки од њих су провели можда и три четвртине живота а немају право на хрватско држављанство. Многе особе са овога подручја су се иселиле из Републике Хрватске, а нису имале бивше републичко држављанство, односно завичајност те су узеле држављанство других република бивше СФРЈ. Ту спадају углавном људи који су отишли из Хрватске за време рата деведесетих година прошлог века, а они се по закону не сматрају исељеницима – закључује Влаовић који каже да те особе не захватају ове измене и допуне и да за њих све остаје исто како је било и раније.
Вест преузета са: srbi.hr
