Стотине ружа за глинске жртве

Прије 77 година, између 24. српња и 8. коловоза, многи Срби с Кордуна и Баније повјеровали су позиву усташких власти како ће сачувати своје животе ако се окупе у цркви Рођења Пресвете Богородице усред Глине и покрсте се, односно пријеђу на католичку вјеру. Не слутећи превару и замку, многи су прилазећи цркви носили и хрватске барјаке. Умјесто обреда покрштења, звјерски је убијено више од тисућу људи, што у цркви, што изван ње, па се тај покољ сврстава међу највеће усташке злочине почињене у Другом свјетском рату на овим просторима.

Сваке године, па тако и ове, на мјесту некадашње православне цркве у којој се злочин догодио, окупља се локално становништво тога краја, антифашисти и сви они којима је итекако важно да се невине жртве никада не забораве.

– Дошао сам из Окића да се поклоним људима који су мучки побијени. На неки начин сам везан уз Глину. Моја покојна супруга је из овог краја, из села Брубањ. У вријеме злочина живјела је код тетке у Глини. На дан покоља била је сакривена у свињцу и тако се спасила. О покољу у глинској цркви знам доста. Осим тога, моја два брата, Едо и Виктор, били су борци 13. пролетерске бригаде. Кад год могу обилазим организирана обиљежавања и споменике из НОБ-а, јер сам цијели свој живот антифашист – казао је за „Портал Новости“ Мирко Сметко из Загреба.

Успркос врућини, више од стотину људи с ружама у рукама пажљиво су слушали поруке с говорнице, а ове године изостала су добацивања просвједника који су се у мањем броју знали раније окупити у близини скупа и својим гласним негодовањем реметити мир и пијетет.

– Вјерујем у мале кораке. Вјерујем да ће негодовање за вријеме одавања почасти жртвама потпуно нестати. Вјерујем и да ће се и Хрватски дом, како се од 1995. зове мјесто на којем је почињен злочин, поново звати Спомен дом, а посебно вјерујем ида ће ријечи с овога скупа допријети до оних који су прошле године просвједовали. Данас их нема и то ме охрабрује. Сућут је нешто што се треба допустити – рекла нам је Весна Тершелич, водитељица Центра за суочавање с прошлошћу – Доцумента.

У име хрватских антифашиста и антифашистичких бораца, Стјепан Шафран истакнуо је да су на том мјесту погубљени људи само зато што су били друге вјере и нације, а предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац подсјетио је како ово није једини злочин почињен у православним црквама 1941. године.

– Јучер смо се сјећали жртава у цркви у Садилиовцу, на рубу Кордуна, према Лици. Тамо је убијено је више од 400 душа, од тога барем стотину дјеце. У Коларићу, крај Војнића, страдала је црква с више од сто вјерника, односно цивилних жртава. Страдање свих тих људи вишеструки је гријех, без обзира којој монотеистичкој религији припадамо. Прво, то је гријех против живота, затим је учињен гријех преваре, кроз лажни позив да се прикључе другој, сестринској цркви како би спасили животе. Трећи гријех је уништење ове светиње у Глини, заједно с људима који су били у њој, а четврти гријех је покушај заметања трагова крвавог пира и негирање да је злочин почињен. Због свега тога много је оних који би требали доћи на ово мјесто и погнути главу, а има и оних који би овдје требали клекнути, јер људе који се овдје окупљају како би одали помен ометају на најразличитије начине. Ријетка су мјеста у свијету гдје се оне који одржавају спомен на страдање људи, као што су Срби страдали у глинској цркви, годинама у томе омета. То је знак потпуне нетолеранције и искључења – упозорио је Пуповац.

Митрополит загребачко-љубљански Профирије одржао је помен те истакнуо:

– Овдје смо се сабрали како би се помолили Богу за покој душа које су овдје пострадале, а усуђујем се рећи и да се њима помолимо, како би они нас умудрили. И не само нас, већ све људе овога времена и простора, без обзира ком народу припадају, коју вјеру исповиједају и без обзира какви су им погледи на живот и на свијет. Ово мјесто је свето, баш као што је свето и свако мјесто гдје су пострадали невини људи – казао је митрополит.

На мјесто гдје је некада стајала црква Рођења Пресвете Богородице окупљени су положили стотине црвених ружа, а међу њима су били представници америчке, руске и српске амбасаде у Хрватској. Своју ружу положила је и Аница Крухоња из Загреба.

– Била сам јучер у Србу, данас сам овдје у Глини. Антифашисткиња сам од главе до пете, па не пропуштам овакве прилике, посебно ове тужне, јер све што за страдале људе могу учинити, то је полагање ове руже и то чиним с дубоким пијететом – објаснила нам је она.

Извор: Владимир Јуришић; Портал Новости
Преузето са: БанијаОнлине

Нема коментара

Напишите коментар