Ислама Грчког

Сусретом ветерана и промоцијом књиге, ФК „Јединство“ из Ислама Грчког обиљежило 41. годину од оснивања

УСКОЦИ СЕ НИКАД НЕ ПРЕДАЈУ


„Заљубљеници најважније споредне ствари на свијету из Ислама Грчког, некада највећег села у општини Бенковац, окупили су се, средином новембра, у Батајници, како би обиљежили годишњицу оснивања свог клуба. Том приликом ветерани Јединства одиграли су утакмицу у малом фудбалу против вршњака из ФК „Грачац“ и мада резултат није био у првом плану вриједи забиљежити да су „домаћини“ славили резултатом 5-2 . Непосредно по завршетку утакмице, у пригодном амбијенту ресторана „Џо“ у Батајници, у присуству бројних гостију, домаћини су промовисали књигу о свом селу Исламу Грчком и његовом миљенику ФК „Јединиство“ .

Мада је прва лопта у овом равнокотарском селу стигла давно, савременици тог доба забиљежили су да су се прве утакмице са сусједним Кашићем, Смилчићем и другим околним селима, почеле играти током педесетих година прошлог вијека.

 

СЈАЈАН СТАРТ


Тек седамдесетих година, након великих успјеха које су фудбалери из Ислама Грчког постигли на сеоским спортским играма општине Бенковац, троструком побједом за редом, почело се озбиљно размишљати и о оснивању клуба. Најприје је основано Спортско друштво „ Јединство“, а у оквиру њега и истоимени фудбалски клуб. Прву званичну утакмицу Исламљани су одиграли у Земунику Горњем против домаћег Котарца нерјешено, без голова.

У то вријеме није било лако обезбједити средства за функционисање клуба, поготово у селу које је бројило нешто више од хиљаду становника, али љубав према фудбалу је била јача. Симпатизери клуба, уз помоћ Пољопривредног комбината „Баштица“ и Пољопривредне задруге „Ислам Грчки“, довијали су се на разне начине и што је најважније, у сезони 1976/77. започели су са званичним такмичењем у најнижем рангу Б- лиги НС Задар. Како су године пролазиле, тако је и Јединство јачало, па се средином 80-их, уз амбициозну управу предвођену предсједником Милошем Калуђеровићем и секретаром Марком Стегњајом, добре фудбалере и тренера Мишу Маниславића, некадашњег прволигашког фудбалера ОФК Београда, Челика, Радничког из Крагујевца, кренуло великим кораком напријед. Са 13 добијених, из исто толико одиграних утакмица, и гол разликом 41:2 „освојена“ је Међуопштинска лига Задар-Бенковац-Биоград-Обровац.

Успон који је почео, настављен је у наредном периоду, а заустављен вишом силом, прогоном са својих огњишта 1993. године, односно напуштањем Републике Српске Крајине 1995. године.

 

НА ВРХУ ДО ПАДА КРАЈИНЕ


Пласманом у Далматинску лигу нису спласли апетити Јединства. Нови изазов је била Хрватска лига. У сезони 1989/90. уз додатна појачања у руководећем и играчком кадру, освојено је прво мјесто у Далматинској лиги – Група сјевер, али у квалификацијама за виши ранг у Дугом Рату против домаћег Мрачаја, испречили су се људи у црном. Играчи и руководство из Ислама Грчког, уосталом као и њихови преци , од којих је сигурно најпознатији Стојан Јанковић, нису трпили неправду. Двадесет минута прије краја напуштају терен и за то бивају драстично кажњени избацивањем из лиге и одузимањем шест бодова. Међутим, НС Далмације није потврдио ту казну, признајући на тај начин да су Јединству поништена два регуларна гола. Било, па прошло, кренуло се даље. У новој сезони 90/91. у јесењем дијелу Јединство је опет на првом мјесту. У другом дјелу сезоне битка се са зеленог, пренијела на неки други, тежи, болнији терен. Почели су међунационални сукоби, претварајући се нешто касније у ратне…

Утакмицу ветерана су пратили и први селектор РСК Слободан Гњидић и тренер Мишо Маниславић

Упркос томе, момци из Ислама Грчког настављају са фудбалским надметањима. У квалификационом такмичењу за Прву лигу РСК , Јединство у групи Сјеверна Далмација заузима треће мјесто, иза Динаре и Буковице, али испред старијег и познатијег комшијског Велебита из Бенковца. У првом дјелу сезоне 1992/93. на свом терену постижу запажене резултате, а онда им стиже још једна кобна „прољетна“ сезона. Нападом хрватских оружаних формација у злочиначкој акцији „ Масленица“ играчи Јединства не остају само без стадиона, него и без својих огњишта. Протјерани, расељени, жалећи прије свега за својим погинулим сународницима, али и кућама и имањима, ипак не одустају од фудбала. Не би им то ни било у крви, ускочкој. Настављају такмичење у сезони 1993/94. као домаћини у Бенковцу и држе се у горњој половини табеле Прве лиге РСК. Биљеже и успјехе у купу. У финалу регионалног Купа Далмације губе у Дрнишу, на пенале од „моћне“ книнске Динаре. У првенственом такмичењу 1994/95. након добро одигране јесење сезоне, стиже још једно „њихово“ прољеће. Лопта је стала, а фудбалски терен „јединствено“ играчи и руководство замјењују првим борбеним линијама. Нажалост, неки од њих су и остали тамо, на вјечној граници РСК…

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

МАРИНКО ВУЧКОВИЋ МОРЋИ ~ ТУГА И РАДОСТ


На утакмици са Смоковићем у Исламу Грчком 1. маја 1987. године, у једном дуелу са противничким играчем, смртно је страдао најбољи играч Јединства Маринко Вучковић –Морћи. Јединство је његову „десетку“ повукло из протокола и нико је више није носио, а обновљени стадион у Исламу Грчком, годину дана касније, понио је његово име. Исте те године Јединство се пласирало у Далматинску лигу, што је представљало њихов до тада највећи успјех, нажалост без Морћија.

 

ПАЛИ ЗА РСК


Дванаест играча Јединства погинуло је у рату 1991/95. године: Ђаковић Ђорђе, Кожул Бошко, Мишковић Драган, Милић Зоран, Олујић Драган, Олујић Зоре, Остојић Драган, Парента Младен, Суботић Драган, Тркуља Ђуро, Вишић Ђорђе и Вујанић Радослав.

 

МОНОГРАФИЈА О СЕЛУ И КЛУБУ


По завршетку утакмице ветерана, одржана је промоција књиге посвећена историји Ислама Грчког и ФК „ Јединство“. На промоцији су говорили Саво Штрбац и аутори књиге Марко Стегњаја и Миле Совиљ. У првом дјелу књиге говори се о богaтoј историји Ислама Грчког, док је други дио посвећен ФК „ Јединство“. Пошто је о Јединству већ доста тога написано, издвојили смо у, најкраћем, и нешто о историјату овог села, о чему су много опширније говорили уводничари на промоцији ове монографије.

Ислам Грчки је смјештен у удолини Равних котара, најплоднијем дјелу далматинског залеђа. Подједнако удаљен од Бенковца и Задра, три километра удаљен од Новиградског мора, а исто толико од Јадранске магистрале. Уочи грађанског рата 90-их био је највеће село бенковачке општине са преко хиљаду становника од којих је 95 процента било српске националности. У операцији „ Масленица“ село је спаљено и уништено, дио становништва је побијен, а остали су избјегли широм свијета. Тренутно у селу живи око 170 становника, повратника и насељених Хрвата. Ислам Грчки је познат по богатој историји. Овај простор насељавали су ускоци или морлаци, како су их Млечани звали. На њиховом челу је био познати народни јунак и сердар Стојан Јанковић који је од Млетачке републике добио дворац и земљу са обавезом да је насели са онима који су под нападом Турака морали да напусте своје крајеве. Кула Стојана Јанковића, пошто у каснијем периоду није било његових потомака, прелази удајом кћерке Илије Деде Јанковића у посјед породице Десница, чији је син Владан један од напознатијих српских књижњевника из Далмације. У Исламу Грчком је учитељевао и Симо Матавуљ, такође познати српски књижевник, по коме је и некадашња основна школа носила име. Данас нема ни школе ни ђака…

Велики допринос да би ова монографија угледала свјетлост дана, осим Марка Стегњаје, једног од аутора, дале су многе фирме чији власници потичу из Ислама Грчког, као и бројни појединци некадашњи играчи и пријатељи клуба, а посебно треба истаћи да је највећа донација стигла из Аустралије. Акцију прикупљања средстава тамо су водили Сергеј Стегњаја и Александар Веселиновић, а укупно 45 појединаца се одазвало овој акцији, као и два аустралијска клуба (F.C. Еagles Sydney i Herbalife Liverpool).

На крају промоције прве примјерке монографије заслужним фирмама и појединцима подјелио је др Невен Јокић, један од посљедњих предсједника ФК „ Јединство“.

 

ОД ИСЛАМА ГРЧКОГ ДО АУСТРАЛИЈЕ…


Падом РСК велики број играча Јединства раселио се широм Србије и свијета. Слободно се може рећи да их има од родног села, преко Београда до Сиднеја. Неки од њих, као на примјер, Огњен Лакић, Рајо Вукчевић, Тихомир Жорић, Олег Стегњаја, Недељко Ерцег и Александар Јокић остварили су своје амбиције у оквиру српских и европских прволигашких клубова. Заједничка црта за све фудбалере Јединстваје је та да су остали привржени свом клубу, а најбоље су организовани они који су и најдаље отишли. У Сиднеју, тачније његовом дијелу званом Ливерпул, живи велики број бивших играча и симпатизера Јединства, и сваке године у јануару мјесецу, обиљежавају годишњицу прогона и уништења Ислама Грчког. На 20 година прогона, 2013. године, на терену локалног Ливерпул С. Клуба одигран је сусрет између Јединства и Кашића. Занимљиво је напоменути да су се ове године састали и пјетлићи Јединства и Велебита, и тамо гајећи традицију својих клубова.

Бивши играчи и пријатељи клуба из Сиднеја сакупили су новац за изградњу игралишта за мали фудбал у Исламу Грчком, сада опремљеног асфалтном подлогом, рефлекторима и кафићем у коме се окупљају преостали становници села. Око Светог Илије се организује турнир на коме се осим домаћина окупи и велики број екипа из овог дијела српске Далмације. Јул и август управо због доласка некадашњих житеља Ислама, али и њихових потомака рођених послије ратних догађања, на тренутак подсјете на нека љепша времена када је ово мјесто представљало рај за његове житеље , не само у спортском већ и привредном, културном, вјерском и сваком другом смислу.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар