У Бaњи Јунаковић, поред Апатина, одржано 6. Личко прело
ПРЕСЛИЦА ОД СРЦА ДАТА
Удружење Личана „Никола Тесла“ у сарадњи са општином Апатин, Туристичком организацијом града и ГКУД „Дунав“, организовало је 1. марта у Бањи Јунаковић, поред Апатина, 6. Личко прело које је тематски било посвећено преслици. На тој чудно једноставној, са много љубави рађеној алатки, дариваној са кољена на кољено женској чељади, држала се вуна, а умјешне домаћице су влакна – нити намотавале на вретено. Од тих нити – пређе, везле су се кошуље, плели џемпери и чарапе, а мало је одјевних предмета и ореме за удају код Личанки било, а да у њих та пређа није уткана. Овај народни обичај обрадио је Милан Бурсаћ са својим сарадницима, умјетнички руководилац ГКУД „Дунав“, а у програм је „уплео“ и друге личке обичаје попраћене пјесмом и игром. Добродошлицу на прело присутнима је пожелио предсједник општине Апатин и Удружењa Личана „Никола Тесла“ Милан Шкрбић, уз здравицу и пјесму чланова групе „Звуци с камена“.
Више од 700 посјетилаца и учесника програма уживало је у овој вечери гледајући како вјеште преље упредају пређу на вретено, младићи и дјевојке мотају вуну, женске и мушке пјевачке групе изводе старе личке пјесме, а фолклорни ансамбл игре из Лике.
Током вечери сладили се гости домаћим уштипцима и басом, купусом и месом, подсјећајући се на стари крај већине житеља Апатина. На нешто новију историју подсјетио их је Баја Мали Книнџа дочекан и испраћен овацијама, прије свих млађег нараштаја, мада се његовим пјесмама често „прикључивала“ читава сала.
Сваке године се тражи карта више
Милан Шкрбић, предсједник општине Апатин, поздравио је присутне традиционалним српским поздравом „Помаже Бог“, напоменувши да се по шести пут одржава „Личко прело“ подсјећајући на организацију првог прела. Нагласио је да су се тада плашили колико ће гостију да дође на ово дружење, како се не би обрукали да велика сала Бање Јунаковић остане полупразна.
„ Те, прве, али свих наредних, па тако и ове године, сва мјеста су попуњена и тада и вечерас тражила се карта више. Зато вам хвала на томе, али и многим онима који су помогли организацију ове вечери, али нажалост, нису могли присуствовати вечерашњем прелу. Очување и његовање традиција је оно што сте препознали и због тога сте овдје, а о томе како су се некада чували наши обичаји нећу ја да причам, видјећете то у програму који слиједи и зато умјесто мене говориће наше пјесме, рецитације, кола“, рекао је Шкрбић и још једном се захвалио свим присутним представницима градских, покрајинских и републичких институција, а посебно је издвојио Миодрага Линту, предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, како је рекао дугогодишњег пријатеља који је стално са нама и љети на личким олимпијадама и прелима. Владимир Шушић Шуле, један од чланова групе „Звуци с камена“, одржао је пригодну здравицу, а затим је заједничком пјесмом отворена ова манифестација.
Миодраг Линта је за ТВ Апатин рекао да је Личко прело у Бањи Јунаковић једна од највећих манифестација прекодринских Срба у Србији која допринси очувању обичаја и традиције Лике и Личана. Он се захвалио на позиву предсједнику општине Апатин и Удружењa Личана „Никола Тесла“ Милану Шкрбићу и истакао да Личко прело и сличне манифестације имају веома важну друштвену улогу јер помажу у развијању и јачању свијести код младих људи да не забораве своје поријекло и коријене.
Непосредно након тога, готово два часа говорило се о преслици, како је дошла у ове крајеве заједно са досељеницима након Првог свјетског рата, а све то попраћено је пјесмом и игром. Није случајно, да је женска пјевачка група „Огњиште“ започела овај програм, јер се уз огњиште и прелило, и прело,, и играло и пјевало, причало и препричавало, али и упознавало, касније женило и удавало…
Пјесмом „Ђе је, бако, Лика“, млади и свестрани умјетник из Апатина Василије Зорић дочарао је разговор баке и унука о њеној највећој љубави – Лици.
Највише преслица кажу има у Банатском Крађорђеву, гдје живи најпознатији њихов колекционар, сликар проф. Љубомир Кокотовић у чијој се колекцији налази више од 150 преслица, а за сваку од њих је везана и нека животна прича. Занимљиво да ниједна није млађа од 88 година, а има примјерака старијих од два вијека. Управо о прелима и обичајима говорила је и пјесма у извођењу мушке пјевачке групе „Унски бисери“.
ЈА У ПРЕЛО КУЈА ЛАЈЕ НА МЕ
Све вријеме трајања званичног програма, испред позорнице чланови ГКУД „Дунав“ су дочаравали како изгледа једно личко прело. Било је ту и сад већ неизоставне преслице, али и приче о томе како се до вуне дође, од шишања оваца, њеног прања, па чешљања на „гаргашама“. Тај дио приче је доста мукотрпан, како би се дошло до оног финалног „куђелице“. Е, кад се до тога дође онда дјевојка, мајка, бака узму игле у руке и том пређом исплету најтоплије чарапе и џемпере, али извезу и кошуље и украсе ношње. Баш онакве какве су носили углавном млади играчи из Апатина игрјући Личко коло, а касније и Кукуњешће.
Само што је коло завршило, ускотрачном пругом стигла је пјевачка група ЗУ „Ћиро Дрвар –Личка Калдрма“. Жељко Бурсаћ ни овај пут није пропустио да упозна присутне с овим удружењем које гаји традицију на посљедњу укинуту пругу која је спајала Лику и Босну, а била прозор у свијет Крајишницима овога краја. С њима, углавном Личанима, натпјевавали су се пјевачи ЗУ Срба из Босне „Петар Кочић“ из Апатина.
Потом су се, у нешто модернијој варијанти , представили „ Звуци с камена“ из Новог Сада са неколико пјесама, затим је било још натпјевавања мушких и женских пјевачких група да би све кулмнирало заједничким наступом свих извођача програма. Они су започели, а цијела сала прихватила пјесму „Нема раја“ без које се тешко може замислити било које прело или сијело Срба са оне стране Дрине и Дунава.
И док је сјајни водитељски пар Јасминка Миљуш и Игор Радојчић одјављивао званични дио вечери и захваљивао се бројним спонзорима, на бину је изашао Добривоје Павлица и отпјевао сет личких пјесама.
На крају атмосферу је, како смо већ написали на почетку овог текста, до врхунца подигао Баја Мали Книнџа.
Вредило је доћи, видјети, подсјетити се на нека давна времена, на старе обичаје и традицију, на сјајно представљање преслице… Уживати у музици и игри, а што не рећи и личким кулинарским специјалитетима. До неке наредне прилике у највећем личком граду.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
