У Београду обиљежена 78. годишњица Устанка у Хрватској и БиХ, у Другом свјетском рату
Запјеваше Глина, Купа, Корана и Уна, подигла се свенародна буна
Поводом обиљежавања 78 година од Устанка у Хрватској и БиХ у Другом свјетском рату, одржана је свечана сједница у Дому Ратних војних инвалида у Београду 27. јула гдје су се окупили борци, потомци и поштоваоци НОР-а 1941/45. године, Лике, Кордуна, Баније и Босанске крајине.
Као званичан почетак Устанка у Хрватској и БиХ слави се 27. јул 1941. године као датум када је почела Народноослободилачка борба. Дан устанка обиљежава годишњицу оружане акције личких герилских одреда на Дрвар и Срб, 27. јула 1941.
Организатор скупа било је Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије, које је у сарадњи са Удружењима бораца Кордуна, 8. Кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, бораца Крајишких бригада и бораца 7. Банијске дивизије, реализовало наведени Јавни Скуп – Свечану Сједницу, на којем је било присутно око 100 чланова и то као дио реализације Програма, Ко историју заборавља, она му се понавља, чију реализацију је подржао Град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту.
Марија Обрадовић је на самом почетку поздравила присутне борце, који су увијек присутни на обиљежавању важних датума, из 6. Личке дивизије Милан Шашић и Јово Корица, од Кордунаша Павловић Пане.
Десило се, 1941. године оно што историја до тада није записала. Крашке бездани и огромне пећине у Лици као што су Јадовно, Пријебој, Заваље, Бубањ, Кук и још многе мање или више знане „голубњаче“ и „сњежњаче“ постале су масовне гробнице, везаних, маљем ошамућених, закланих, али и недокланих људи.
У Јадовну у два мјесеца побијено око 13.000 људи!
У Банском Грабовцу код Петриње усташе су масакрирале 1.200 Срба, 24, 25. и 26. јуна 1941.
Милутин Кордић и његов малољетни син са још неколико мушкараца, жена и дјеце мучен је и убијен у православној цркви у Топуском – јула 1941.
У селу Драготина код Глине – поклано и запаљено седам жена и једно дијете, јула 1941.
На Коњском Брду код Перушића усташе су заклале 47 Срба.
Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци…) након оснивања НДХ изгубио 1.000 становника српске националности, док су примјера ради,приликом покоља становништва Суваjе, посебно страдале породице Кеча из коjе jе убиjено 45 чланова и породица Ћопић коjа jе изгубила 22 члана.
Од 23. јула до средине августа 1941. на Гаравицама – мјесту уништења побијено је 12.000 Срба.
На том крвавом усташком погрому рађао се револт, одлучност за борбу за голи живот.
Како је Вељко Жигић рекао у свом реферату, тог дана лички герилски одред и народ из Доњег Лапца напали су и заузели усташко- жандармеријску станицу у Србу.
– Разрушили су Жељезничку пругу Книн–Дрвар и уништили одред усташа код Српског кланца. Послије ове акције устанак се проширио на читаву Лику и Кордун, а убрзо захватио и друге дијелове Хрватске – рекао је Вељко Жигић и додао да је устанак у Србу био нагао и масован и убрзо је уступио пред ексцесима, осветама и масовним убијањма.
Тако да се Вељко Жигић пита, а шта би тек било да није било партизана?
Генерал мајор Божо Новак говорио је као представник Крајишких бригада, те је рекао да се устанак послије 27. јула ширио од Дрвара и Босанског Грахова према Ливну и Гламочу, а 29. јула покрио сав Подгрмеч.
– Сваки наш крај је имао легендарне хероје, страдања, борбе, али и једну константу – масовност отпора окупатору и његовим помагачима, једног организатора КПЈ која је отпор и бунт организовала и усмјеравала према коначној побједи – рекао је Божо Новак.
Ова свечаност је посвећена борцима, нашим родитељима, рекао је Новак, рођацима, устанку који нас је устоличио на врху слободарске цивилизације.
– Наше пјесме, оде радости и љубави, одјекивале су само на пропланцима, ливадама, долинама и брдима, прелима нашег завичаја. Овдје на скуповима оне чувају сјећање на завичај, али су пјесме туге и сјете за родним крајем – рекао је Новак и поставља питање гдје се сада налази народ Славоније, Кордуна, Баније, Лике, Далмације и Босанске Крајине?
Генерал Душан Касум, потпредсједник ГО СУБНОР Београда је рекао да српски народ када се дизао на устанак иза себе није имао ништа и никога.
– Испред себе је имао „отимање” слободе. Та увјереност да се слобода не може добити ако се не отме, а у тој отимачини нису жалили своје животе – рекао је Касум и додао како потомци тих славних јунака устанка, мало су научили од својих предака, очева, дједова.
У културно-забавном програму наступила је Пјевачка група Звуци Кордуна, први гласови Маша Пјевач родом из Лике и Никола Кекић родом са Кордуна. Милка Шолаја је прочитала неколико својих пјесама о Лици.
Ој, народе Лике и Кордуна, дошло вријеме да се диже буна
против твојих свију освајача, фашиста и других помагача.
Састали се Кордунаши с Ликом, не дају се покорити ником.
Кордун, Босна, Банија и Лика, то је друже јаче од челика.
Иде Младен води партизане, развио их на све чет’ри стране.
Козара се славом овјенчала, покорит се ником није дала.
Текст и фото: Драгана Бокун
