У Београду одржана промоција нове збирке поезије Милке Ј. Шолаје „Између јаве и сна“

Промоција збирке пјесама „Између јаве и сна“ Милке Ј. Шолаје, пјесникиње поријеклом из Лике, одржана је у Дому Ратних војних инвалида у Београду, 14. децембра. Ово је ауторки трећа по реду збирка чији је издавач Удружење избјеглица из Р. Хрватске , а промовисана је у оквиру пројекта „Књижевно стваралаштво као дио интеграције избјеглица“ чију је реализацију финансијски подржао Kомесаријат за избјеглице и миграције.

Збирка садржи 70 пјесама, завичајне, љубавне и дјечије тематике. Састављена је од три поетске цјелине које је ауторка назвала „Стазама сјећања“, „Надања и снови“ и „Одрастање“. О књизи су осим ауторке говорили Вељко Жигић, предсједник Удружења избјеглица из Р. Хрватске, Гојко Шашић, рецитатор и глумац и Споменка Денда Хамовић, пјесникиња.

Како је објаснила, Милка је прво почела да пише дјечију поезију ,а онда ју је љубав према завичају одвела на сасвим другу страну.



„Низале су се пјесме једна за другом, свака окупана мојим сузама, сјећања су ме враћала у родни крај, у моје дјетињство, у родну кућу која више не постоји. Схвативши да око мене има много људи који су изгубили завичај и да воле такве пјесме, почела сам да пишем пјесме завичајног карактера. Моје „озбиљније“ писање почело је 2014.године, али с обзиром да су финансије увијек препрека за издаваштво, захваљујући разумјевању и подршци Комесаријата за избјеглице и миграције, ево већ трећу збирку издајемо. То су „Да сам птица“, „Снови у огледалу“ и ова коју данас промовишемо“, задовољно је рекла ауторка, која иза себе има више од 800 пјесама, а многе од њих се налазе у великом броју међународних и домаћих зборника.

„Милка пише једноставним стиховима, који пријањају за срце и душу“, рекао је Гојко Шашић, њен колега и пријатељ.

„Она се опредјелила за различите форме у поезији, што је издваја. Писала је и ратну поезију, завичајну, љубавну па чак и дјечију што видимо у овој књизи. Оно што и мене и многе од нас који пратимо њен рад дубоко веже је Крајина, Лика коју она описује, дакле њена завичајна поезија. За Милкину „Избјегличку колону“ многи критичари кажу да мирише на крв бораца који су пали бранећи ту колону. Ту пјесму, која нас подсјећа на све патње, страдања и путеве којима смо прошли, свака Личка кућа треба да има. То треба да буде наша поема која ће да подсјећа младе генерације да не забораве“, поручио је Гојко који је такође на својој кожи осјетио прогон из родне Крајине и у Другом Свјетском рату и у последњем Отаџбинском.



Милкина колегиница, пјесникиња Споменка Денда Хамовић говорећи о збирки „Између јаве и сна“ , рекла је да сам наслов обједињује све што је ауторкина пјесничка душа упила кроз животне токове,и стихови теку мирно или као бујица из душе пјесникиње која храбро корача свим својим путевима, окружена љубављу коју и сама несебично дарује.

„Милкина поезија је топла, плени осјећајношћу. Читалац се не пита шта је пјесникиња хтјела да каже јер су пјесме јасне и блиске, а у времену у којем живимо и универзалне, тако да ће сви у пјесмама наћи дјелић свог живота. Заогрнуће се љепотом и мелодиком стиха и када пјева о прогону из родног краја, о корјенима који зову и миришу у самотним ноћима, о љубави жене која воли и која је вољена, о чежњи, сновима који животу дају златни прелив за лакши корак кроз неминовности. Милка пјесмом слави живот, њене пјесме су зреле, животне, блиске“, истакла је пјесникиња Денда Хамовић.



Овим поводом Милки Шолаја уручена је захвалница од Удружења особа са инвалидитетом за подршку коју им несебично пружа, како је навела њихова предједница Гордана Пушара у образложењу.

У остатку програма публика је уживала у стиховима пјесама које је читала ауторка, а незаобилазни дио програма био је и наступ Зорана Пећанца и Бранислава Шушњара, који су отпјевали неколико крајишких пјесама евоцирајући успомене на завичај. Највеће аплаузе заслужно је добила дјевојчица Катарина Ђорђевић која је рецитовала Милкину пјесму из програма за дјецу.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

Антрфиле:

Милка Ј. Шолаја рођена 08. 08. 1951. године у личком градићу Кореница гдје је живјела до завршетка гимназије. Након тога одлази на студије у Загреб, гдје остаје да живи и ради. Ратни вихор вратио је у родну Кореницу гдје остаје до августа 1995. године. Због познатих дешавања одлази у Београд гдје и данас живи. Освојене награде: 2015. године на Конкурсу у Смедереву „Мајко, ја ти пјесмом вјечни спомен дижем“, њена пјесма о мајци уврштена је у 10 најљепших пјесама, зашта је добила признање – Повеља. Исте године на Конкурсу Карловачког листа, са пјесмом о „Сремским Карловцима“ освојила је треће мјесто и награђена Плакетом. Диплому „Поетске искре“ добила је на конкурсу у Гостивару са пјесмом „Мајчине речи“, на фејсбук фестивалу у Хрватској освојила је девето мјесто са пјесмом „Нема ме више“. Њене пјесме објављиване су у бројним међународним и домаћим зборницима поезије, а поема „Избјегличка колона“ објављена је у великом броју часописа, информатора и брошура.

Члан је Културне књижевне заједнице Крајине, Књижевног клуба Раковица, Креативне радионице Балкан и Савеза књижевника у отаџбини и расејању.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар