У Београду одржана трибина на тему Јасеновац – Срамота и побједника и поражених

У просторијама Сале УРВМИ у Београду , послије Kомеморације посвећене пробоју у логору Јасеновац 22.4.2019. одржана је трибина на тему Јасеновац – Срамота и побједника и поражених. Као и Комеморцију и трибину је организовала Културна заједница Крајине која се труди да обиљежи све битне датуме за Србе из Крајине на челу са предсједником Жељком Кукићем.

– Трибина је сазвана и организована да се мало освијетле неке мрачне стране наше историје. Није ово уперено против никога, али да једном сазнамо истину каква год била. Културна заједница Крајине и Влада Републике Српске Крајине у изгнанству су организовале ову трибину и позвале познаваоце ове материје – рекао је Кукић.

Историчар Никола Живковић говорио је о страдању у Пребиловцима гдје су сви из села побијени, преживјели су само они који се у том тренутну нису нашли у селу. Један од потомака побијених је свједочио Николи Живковићу да је УДБА стајала послије рата и пазила добро ко долази на стратишта.

– Јесте да смо ми погријешили што нисмо пописивали жртве, али исто тако је чињеница да је власт послије 1945. настојала свим силама да изједначи четнике и усташе, односно да умање одговорност НДХ и хрватског народа за нечувене злочине – рекао је Живковић.

Миле Дакић, историчар, нагласио је да он говори о злочинима државе, не о усташким злочинима, или домаћих издајника. Не о злочинима окупатора.

– Друго је када држава прави злочин, а сасвим логично је када се држава прозове као злочинац, онда то има међународну тежину. Онда се могу тражити одштете. О Јасеновцу сам доста писао. На научном скупу сам говорио у Бањалуци 2011. године и послије тога сам ухапшен и провео 398 дана у хрватском затвору, 580 дана сам се бранио са слободе и ослобођен сам кривице – рекао је Дакић и додао да је у часопису Усташа прочитао како је Јасеновац савјесна гимнастичка школа у којој се бесплатно подучавају сви људи мало већег обима.

Дакић је прочитао стихове Ђорђа Милше, који је написао пјесму Јасеновац у којој пише да је Јасеновац дубоки пад човјека, најстрашније мучилиште у историји човјечанства, видни и једини пакао на земљи од постанка свијета, дјело мржње, зла, лажног живота, дјело сатане…

– Јасеновац је живио три мјесеца дуже од Аушвица. Онај ко би планирао да се у рату Јасеновац разјури, уништи, тај није доживио крај рата. Приједлог за освајање Јасеновца је дао командант 12. Славонске дивизије, Никола Демоња, али је мјесец дана послије тога остао без главе. Тито се покушао оправдати јер је било доста приговора што никада није посјетио Јасеновац – рекао је Дакић и додао да нема оправдања за Тита, за избјегавање посјете Јасеновцу.

Др Милан Кољанин, историчар, је навео како југословенска држава није била сигурна колико је жртава било у Јасеновцу и да цифра од 700.000 која се најчешће помиње није нешто иза чега је стајала држава.

– У преговорима између Југославије и Њемачке, југословенска страна је говорила о томе да је заточено 1.100.000, онда су били спремни да тај број спусте на 900.000, да би дошли до неког броја од 400.000 – рекао је Кољанин и додао како на тим преговорима Њемачка није хтјела да преузме одговорност за Јасеновац. Њемачка страна је рекла да је тај логор био домаћи логор који је формирала НДХ, и да они немају везе са тим логором. Међутим, југословенска страна је рекла да то није тачно, Њемачка је била окупациона сила и била је одговорна за оно што се догађало на окупраним територијама.

Милисав Секулић, пуковник ЈНА, генерал Војске РСК у пензији и публициста навео је да често помињан од претходних говорника Јосип Броз Тито је био његов врховни комадант 26 година.

– Чињеница је да НОВ није извела напад да ослободи Јасеновац. Дуго сам се бавио овим проблемом. У Јасеновцу никада није било више од 200–300 усташа, захваљујући томе што су били безбједни да неће бити нападнути. Сами партизани који су се налазили са босанске стране без одобрења вршили су припрему да нападну на Јасеновац. Комадант је био Никола Демоња. Зато се сазнало и сви организатори су стрељани – рекао је Секулић и додао како ће скривање истине о Јасеновцу трајати вјековима.

Ненад Абрамовић, предсједник Удружења Завичај је говорио о болној теми – страдалој дјеци за вријеме НДХ.

– У прочишћењу хрватске нације српска дјеца су била прва која су била убијана заједно са одраслима, чак иако су их мајке још увијек дојиле. Током четири године, између априла 1941. и маја 1945. године више од 73.000 дјеце убијено је у усташкој НДХ. Најмлађа су још била у колијевкама, док су најстарија била око 14 година старости. Током Другог свјетског рата једно мјесто у цијелој Европи гдје су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска – навео је Абрамовић.

Од децембра 1941. до априла 1942. у Јасеновцу усташе су побиле око 19.000 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Били су убијани на најстрашније начине, умирали су такође од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања. Усташе би малу дјецу довукли у Саву, везујући неколико њих у џак и бацали их у ријеку. Многа дјеца, њих око 400 поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. године. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у Циглани и спаљивана.

– Веома сличне судбине задесиле су дјецу која су побијена у Градини у октобру 1942. године. Њих 12.000 је спашено од усташког логора, захваљујући Дијани Будисављевић – рекао је Абрамовић и навео да је у НДХ за вријеме Другог свјетског рата убијено је 74.762 дјеце млађих од 14 година, 14.528 дјеце као жртве рата, а 60.234 побијени на најгнусније начине. 32.054 дјечака и 28.012 дјевојчица.Највише је убијено српске дјеце 42.791, ромске 5.737 и муслиманске 5.434, јеврејске 3.710 и хрватске 2.289. за 273 дјетата није утврђено национална припадност.

Држава Србија је показала свој став у вези са Јасеновцем, рекао је Душан Бастошић предсједник удружења Јадовно, и додао да је друга ствар да ли се нама тај став свиђа или не.

– Ми Срби се одричемо Јасеновца са оне стране, не идемо ми тамо пријеко гдје је Богдановићев Јасеновачки цвијет. Зашто? Одрицање тог дијела Јасеновца за мене је поразан, не постоји ниједан разлог да се не одржи у Доњој Градини молитвени скуп, а да се након тога пређе мост и да се тамо одржи комеморативни скуп –рекао је Бастошић и у наставку говорио о именовању злочина почињеног над Србима у НДХ.

– Сматрали смо у Удружењу Јадовно да са ријечју Покољ именујемо злочин почињен над Србима од стране НДХ – навео је Бастошић и додао да су прије двије године понудили научној јавности неколико термина, погром, истребљење, сатирање и покољ, и можда неки други термин ако неко има бољи приједлог. Нико од званичних власти, институција, историчара им није одговорио осим др Николе Жутића.

– Онда смо се одлучили, и на Дан сјећања на Јадовно наша Скупштина је донијела одлуку да геноцид над Србима почињен од НДХ именујемо као Покољ.

Басташић сматра да се радом потомака жртава, ентузијаста може много постићи. Апелује на Личане са подручја Личког поља и Велебита да помогну да се пронађу јаме у којима су остаци жртава. Они који знају нешто више о томе пронаћи ће на сајту jadovno.com бројеве телефона на које се могу јавити.

Др Алек Рачић из Развојне академије наука већ 20 година покушава са својим пријатељима да постави споменик јасеновачким жртвама у близини Куле Небојша.

– Лешеви који су плутали из Јасеновца ријеком Савом у току окупациј често су се заглављивали око жељезничког моста, па је њемачка команда понекад морала да минира те лешеве, али су углавном Савом долазиле до Небојшине куле и у тој непосредној близини је формирана масовна гробница гдје су се закопавали лешеви јасеновачких жртава или дијелови њихових тијела. То је трајало све четири године окупације Београда, смрад се ширио од Теразија до Сењака – рекао је Рачић и додао да су све вријеме Скојевци и други организовани омладинци те лешеве закопавали. Број им је сигурно био негдје око 200.000.

Рачић се осврнуо и на инцидент који је разоткрила Влада тадашњег генерала Недића. Ријеч је о сљедовању које је њемачка команда давала окупираним београђанима у којима је био и сапун на којем је било писано латиницом „Произведено у Хрватској“.

– Не знамо како, али је генерал Недић послао депешу у Гестапо да је ријеч о сапуну који се прави топљењем тијела убијаних јасеновачких мученика, на шта су Нијемци били згранути – рекао је Рачић и нагласио да је битно да у наредних 5 година свака капела која буде подигнута буде посвећена Светим јасеновачким мученицима.

Кукић је додао за сам крај трибине како су начели тему коју треба још боље апсолвирати, презентовати.

– Није проблем шта ради друга страна, велики је проблем шта радимо ми. Оно шта нам је направио комунизам, кошта нас сада и још сљедећих 70 година. Није трагедија што нисмо досада ништа учинили, него што неки неће ни сада да учине – закључио је Кукић.