У Београду одржано 26. годишње дружење Дрежничана и Јасенчана

Традиционално јесење окупљање Удружења Дрежничана и Јасенчана у Београду одржано је 26. пут по реду у хотелу „Мажестик“ , 11.новембра. Око 200 Срба, рођених и поријеклом из ова два мјеста, Дрежнице и Јесенка, која се налазе на граници Лике и Горског котара, исказало је своју приврженост родном крају уз дружење, весеље и игру до касно у ноћ.

У првом дијелу програма, како су га организатори назвали, историјско- традиционалном, говорило се о Дрежници и Јасенку у Другом свјетском рату. Један од чланова Удружења, Лазар Косановић говорио је формирању 6. и 8. Народноослободилачке ударне бригаде у Дрежници и о народним херојима из ових мјеста Сави Вукелићу и Ђури Косановићу, поводом стогодишњице од њиховог рођења.

Предсједник Удружења, Дмитар Вукелић у свом обраћању земљацима је поручио да не смију дозволити да мјеста у Удружењу остану упражњена, да дјеца „ако наслиједе нашу имовину, треба да наслиједе и наше мјесто у Удружењу“, како је рекао, и да ће само тако овај континуитет рада који је започет 1991. године, бити настављен.

„Ми наше дружење углавном одржавамо око Митровдана, и то већ 15 година на истом мјесту, у хотелу „Мажестик“. Имамо још једно, „мајско“ дружење, које обично буде у природи, на Кошутњаку, гдје чланови сами припремају трпезу. Од других активности у току године, издваја се пут у родни крај гдје многи од нас имају викендице, и тамо одлазимо за Малу Госпојину, када је слава села и цркве. Такође припремамо заједно са Удружењем Матице дрежничке један годишњак. Ту су и ликовне секције, затим промоције књига пјесама и прозе, романа, наших чланова, писаца и пјесника који пишу углавном завичајну тематику“, испричао је предсједник Вукелић.



Говорећи о стању у родној Дрежници која је у саставу општине Огулин, он је рекао да тамо сада имам мање од 400 становника, углавном старије доби. Ријетко одлазе, јер је пут далек и скуп.

„Некада је било око 7 хиљада становника. Постојала је фабрика, двије пилане, с обзиром да је крај богат шумом. Данас ради једна пилана, има једна основна школа која има свега 16 ђака. Економски разлози су били основа за одлазак људи. Један дио је у Србију дошао послије Другог свјетског рата. У мјесто Бајмок (oпштина Суботица) је колонизирао највећи број Дрежничана, а има нас доста и у Београду“, објаснио је Вукелић.

О хуманости и широкогрудости Дрежничана и Јасенчана говорио је један од чланова Удружења Марко Радуловић. Он је истакао да је Удружење увијек давало допринос у многим хуманитарним акцијама и помоћи у Србији и у родном крају онима којима је помоћ била потребна.

„У вријеме ратова, и после њих, кроз нашу прошлост, више мучну и тегобну, него сјајну, често смо били спремни да и свом и туђину „крви своје наточимо“. Треба да чувамо наше заједништво и да његујемо све лијепе особине које нам у аманет оставише наши преци. Тако ћемо сачувати успомену на завичај и подићи споменик прецима, а светионик потомцима који ће их упућивати ко су и гдје су им коријени“, закључио је Радуловић.

Организатори су овом приликом представили и свој годишњи календар осликан мотивима Дрежнице и Јасенка и уручили захвалнице за посебан труд и залагање члановима, Трбовић Николи, Ивошевић Миленку, Вукелић Марку, Маравић Јовану, Радуловић Душанки, и Вукелић Слободану.

У забавном дијелу програма наступили су КУД „Петрова Гора- Кордун“, „Србски православни појци“, а Саша Радуловић и Бранко Зрнић су рецитовали пјесме. Програм је водила Каролина Мишовић.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“375″ thumb_height=“250″ post_id=“13263″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1511001148047″]
Нема коментара

Напишите коментар