У Београду, породица Миљуш, из села Омсица (Грачац -Лика), организовала окупљање више генерација

ЗБЛИЖАВАЊЕ ПОРОДИЦЕ ПРИМЈЕР КОЈИ ТРЕБА СЛИЈЕДИТИ

 Миљуши су српски род поријеклом из Лике. Према подацима из 1915. године, најбројнији су били на подручју Грачаца (29 кућа у Дерингају, 10 кућа у Омсици), а били су бројни и на подручју Доњег Лапца (12 кућа у Србу). Крсна слава Миљуша је Јовањдан (према подацима из 1883. године). Организатори овог окупљања су потомци Милице Миљуш и њена два супруга Јована, који је као млад погинуо, и Петра Миљуша.  Милица је са њима изродила деветоро дјеце. Неки од њихових потомака, поготово млађи, први пут су се упознали.  Овакав вид окупљања је за сваку похвалу јер, нажалост, у овим турбулентним временима за српски народ, породице прекидају родбинске везе или народски речено, међусобно су се одродиле. Све вријеме дружења на видео биму су ишле породичне фотографије.

БРЗО ОД ИДЕЈЕ ДО ЊЕНЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Идеја да се потомци породице Миљуш окупе потекла је од Милијане Стричевић рођене Миљуш, од оца Милоша, и Рајка Кесића чија мајка Босиљка потиче из ове вишечлане породице.  Милијана је за „Српско коло“, рекла да је још као дјевојчица, док је живјела у Земуну, долазила у Грачац сваког љета и да би то сигурно чинила и данас да се није издешавало све оно, што нажалост јесте, деведесетих година.

„Данас су на овај скуп стигли чланови породице из Новог Сада, Ниша, Београда, као и дио породице који је избјегао деведесетих из Грачаца и још неких дијелова Хрватске. Ником није било тешко да дође, напротив, сви су са задовољством прихватили ову идеју и данас нас се окупило овдје тридесетак. Нажалост, Личани, ма колико воле свој крај, укључујући и нас, нису склони томе да држе породице на окупу.  Управо смо се водили тиме да ето на неки начин својим примјером укажемо и другима да треба да раде на зближавању породица и да овакви сусрети постану традиција“, рекла је Милијана, наглашавајући да је највећа вриједност овог скупа што су се неки чланови породице Миљуш, из најмлађих генерација, практично први пут видјели и упознали.

Рајко Кесић је поздравио своју родбину на почетку дружења и изнио један занимљив податак да изучавајући поријекло Миљуша неки трагови воде чак до Немањића.

Да би што више они млађи, али и остали присутни чланови породице, сазнали о породици Миљуш, Кесић је на скуп позвао Јовицу Кртинића, предсједника Друштва српских родословаца „Порекло“, да им у кратким цртама, изнесе податке о њиховој породици.

ДОКАЗАНО СРПСКО ПОРИЈЕКЛО

Кртинић је, у уводној ријечи, истакао да му је драго да се налази на једном оваквом скупу, да је добро што се породице окупљају на овакав начин, износећи пар конкретних чињеница везаних за породицу Миљуш.

„Најранији писани помен Миљуша сеже до 1712. године, када се на тадашњем попису Лике и Крбаве, у Грачацу помиње Вучко Миљуш са породицом. На подручју Брувна и Мазина живјели су у турско доба муслимани и њихови влашки мартолози. Након пада Удбине они су отишли у Босну. Затим је овдашње земљиште остало ненасељено. До 1712. године, доселили су на ово подручје Боловићи, Буљи, Чубриловићи, Дивјаци, Добранићи, Драчићи, Гутеше, Kарановићи, Kечине, Kлајићи, Kрајновићи, Kрнете, Kртинићи, Kошутићи, Kасуље, Малбаше, Миљуши, Обрадовићи, Пенезићи, Плећаши, Поповићи, Радаковићи, Радмановићи и Рајшићи“, истакао је Кртинић, нагласивши да је презиме Миљуш највјероватније настало од личног имена Миљуш, што би се у савременој терминологији могло назвати именом Миодраг (мио).

Кртинић је навео да у Лици и Далмацији има још презимена насталих из личног имена, без додатка, као на примјер Будимир, Његомир, Милош и многа друга. Крсна слава Миљуша је Јовањдан (према подацима из 1883. године). У књизи Милана Карановића „Поуње у Босанској крајини“, наводи се да Миљуши припадају племену Богуновићи.

„Међутим, ДНК анализом тестиран је један припадник Миљуша из Омсице. Припада тзв. хаплогрупи I2a PH908, која је најчешћа код Срба и установљена је блискост са слиједећим досад тестираним родовима из Крајине: Крњаја, Жегар (Обровац), и Грмуша, Голеши (Бања Лука), који такође славе Јовањдан. Иако Богуновићи славе Јовањдан, предање да су Миљуши из рода Богуновића је оповргнуто генетичким тестирањем, с обзиром да Богуновићи припадају другој генетичкој хаплогрупи (J2a – својствена племену Пјешивци)“, стручно је разјаснио ову дилему Јовица Кртинић, презентујући  и географску заступљеност Миљуша према попису из 1948. године, у којој се види да је у великом броју мјеста у СР Хрватској било Миљуша од Лике до Славоније, али и у БиХ, поготово у Босанској крајини.

Након веома успјешне презентације и сазнања које су добили о својим прецима, потомци Миљуша су у неформалним разговорима уз пригодно послужење, још једном „прошетали“ кроз породично стабло.

НАЈМЛАЂИ НАЈВИШЕ ПОСЈЕЋУЈУ ЛИКУ

Александар Јовановић из Ниша нам је рекао да је на  идеју да направи породично стабло, дошао као студент права изучавајући насљедно право. Сви су цртали своје претке и тако је поред очевог, Александар направио нешто што би требало да буде претеча породичног стабла Миљуша.

Анета Јовановић, његова старија сестра, по занимању  грудни хирург,  нам је рекла да се сјећа неких ранијих времена када су били годишњи одмори па су се породице окупљале тако што би посјећивали једни друге.

„Оваквих сусрета није било и зато овај за мене заиста представља један лијеп доживљај и у крајњем случају дивну успомену. Искрено се надам да ће ово прерасти у неку традицију, једном годишње или како се договоримо“, рекла је Анета Јовановић, чија мајка Блаженка вуче коријене од Миљуша.

Ана Стричевић, како рече, стручњак за вина, на ово дружење је допутовала са Кубе и то након три дана пута.  Истакла је да овај сусрет за њу много значи.

„Ми смо се јуче могли срести на улици, у позоришту или било гдје другдје и проћи једни поред других да и не знамо да смо толико блиска родбина. Интересантно је да сада када је технологија толико напредовала велики дио породице није имао међусобне контакте. Раније док су се слала писма и честитке они су били чешћи, и више су се наши родитељи, деке и баке виђали и дружили него сада, што је фасцинантно“, истакала је Ана Стричевић.

Двоје најмлађих на овом сусрету су били Ивана Јакшић, од оца Бранка, а веза са Миљушима је била њена бака Милка. Ивана је студент треће године фармације, а њен брат Немања, дипломирани економиста, ради на Исланду и дошао је нешто касније на окупљање. Ивана је, иако једна од најмлађих потомака, често била у Лици.

„Раније, кад сам била мала ишла сам код баке и деке у Грачац, у Лику сваке године. Нажалост, у посљедњих пет –шет година нисам ишла и много ми је жао бог тога“, рекла нам је Ивана.

Алекса Кесић је други разред средње школе, на дружење је дошао заједно са братом Стефаном, тетком Рајком и оцем Рајком Кесић.

„Искрено, нисам се надао да ће се оволико фамилије окупити. Причао ми је тата за многе од њих, али нажалост, до сада нисмо имали прилику да се упознамо. Међутим, данас када смо се окупили, само послије неколико сати дружења имам осјећај као да се знамо годинама“, прича нам Алекса, играч млађих селекција Локомотиве пред којим би могла бити лијепа фудбалска каријера, а који је и редовни учесник Личког вишебоја у Србу и сваког љета посјећује крај својих предака.

Пред крај дружења се и заплесало, фотографисало, размијениле адресе и контакти са увјерењем да овај први, сигурно неће бити и посљедњи сусрет. Милијана и Рајко су нам, још на почетку разговора рекли, да је наредни могућ већ на љето, у Омсици, мјесту из ког су потекли.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Коментари
  • Драго ми је због окупљања породице Миљуш и хвала Вам што сам сазнала више о пореклу презимена јер сам и ја Миљуш.Мој деда Петар Миљуш рођен је 1903,дошао је у Војводину у Банатски Соколац код Вршца 1921.Са мојом бабом Смиљом рођеном Узелац имао је пет синова међу којим и мој тата Јово.Желим вам све најбоље и да наставите сусрете који едукују све нас истог презимена.С поштовањем, Наташа Миљуш, Зрењанин.

    четвртак, 26. децембар 2019.
    • Voleo bih da me pozovete na sledeće okupljanje.

      петак, 20. октобар 2023.
  • Citajuci ovu objavu,zgranut sam,aktivnoscu ovih ljudi,ustvari moje SVOJTE,da nadogradim njihovu znatizelju,selce KUBURICI,u omsici vjerovatno ima svoju istoriju,svi prezimenom Miljus,osam godina sam prolazio kroz selo u osnovnu skolu,do kojeg od moje kuce porjekla CALIC IMA oko 2500 koraka koje sam kadkad brojio.iz prica moga djeda u kontaktima sa dusanom ,dujom kuburic,to su bili nadmetajuci,ponosni ,zdravi ,junacki kontakti,i duja je pozivao djeda zvali ga NIKOLETINA,bio velik covjek ,a da dodam i ovako i onako, da calici imaju nadimak KRMARI,a djed je odgovarao ,jest janje moje a i vi ste kuburici PALAMETI,kao nadimak,jos evo da dodam za kuburice,vjerovatno od kubure,ako neko zna,poslije nesrece i rata izbjeglistvo u plandiste,gdje je poslije prvog rata dosta naroda doslo iz krajeva like,srecem covjeka po prezimenu Miljus ,nije nikad bio u lici i nezna odaklen je ,kada sam mu spomenuo,kuburic onda se, licani kazu brecnuo,jest ,jest kuburic.moje babe djuje prvi muz zvao se SAVA ili savo,ima potomke u okolini vrsca i kako je vecina kuburica umne ljude .pozdrav za ove i moje aktiviste ,koji su za ponos svako dobro i napredu zivotnu borbu.

    петак, 20. март 2020.
    • Obradovala sam se, jer sam prvi put procitala o Miljusima. Zelim da kontaktiram s vama i molim da me obavestite o zajednickim okupljanjima. Po profesiji sam profesor sociologije i ruskog jezika. Rodjena sam u Lici, u selu Omsica. Zivela sam u Pakracu, odakle sam izbegla u Nis, gde i danas zivim. Sve Miljuse toplo pozdravljam, Smilja Miljus.

      петак, 15. март 2024.
  • Hej, Miljuši,

    Može li neko da me kontaktira? Ja sam potomak Miljuša iz Kijana i živim u Nišu!

    петак, 26. фебруар 2021.
  • Ja sam Miljus iz Gubavcevog Polja

    петак, 21. мај 2021.
    • Obradovala sam se, jer sam prvi put procitala o Miljusima. Zelim da kontaktiram s vama i molim da me obavestite o zajednickim okupljanjima. Po profesiji sam profesor sociologije i ruskog jezika. Rodjena sam u Lici, u selu Omsica. Zivela sam u Pakracu, odakle sam izbegla u Nis, gde i danas zivim. Sve Miljuse toplo pozdravljam, Smilja Miljus.

      петак, 15. март 2024.

Напишите коментар