У Београду представљена књига Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880-2011) аутора Светозара Ливаде
Не видиш добро испред себе, ако не гледаш иза себе
Нова књига др Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011), у издању Издавачких кућа Службени гласник из Београда и Прометеј из Новог Сада, представљена је 8.11.2018. године у Вуковој задужбини у Београду. Поред самог аутoра, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, др Ђуро Шушњић и др Јовица Тркуља.
Увијек је успијевао да остане свој
– Желио бих све да Вас поздравим, у име домаћина Вукове задужбине, Издавачке куће Службени гласник из Београда и Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Ово је велики тренутак за све нас који смо дошли да видимо и чујемо др Светозара Ливаду, послије много година. Имао сам срећу да упознам Светозара Ливаду кроз преписке, кроз књиге и преко његовог и мог заједничког друга Милана Шипке који више није са нама.
Већина овдје вас присутних зна за све потешкоће кроз које је у посљедњим деценијама пролазио господин Ливада у Хрватској, а са друге стране је увијек успијевао да остане свој. Увијек је успијевао да не пронађе тешке ријечи за оне који су против њега, него да пронађе праву ријеч и да пронађе праву мјеру за оно што ради, да остави и даље неки од упечатљивих трагова – рекао је Зоран Колунџија из Издавачке куће Прометеј, додајући како све што је велико у суштини једноставно, требало се сјетити најједноставнијег начина како се може рећи ово што је наслов књиге, а то је господин Ливада урадио на прави издавачки начин.
Једва сам сачувао човјека у себи
После уводне ријечи, присутни су могли чути ријечи др Ђуре Шушића, који је био главни говорник. Он је као мото свог излагања навео мисао из Херодотове историје „у миру дјеца сахрањују своје родитеље, у рату родитељи сахрањују своју дјецу“.
– Светозар Ливада, филозф и историчар по позиву, а демограф и социолог села, по нагону и у овој својој књизи на потресан начин свједочи о злочинима стољећа у овом Балканском зверињаку. Гдје се догађа вишак историје на мањку географије. Њему је као социологу села свако село завичај, а његов завичај је уништен од стране мрзитеља живота , те грешке природе, тих модерних варвара. Када је остао без свога дома, његов дом је био на сваком мјесту где је сретао часног човјека. Сам признаје : „једва сам сачувао човјека у себи“. Сјећање је његова покретна имовина, он је стара грађевина сва од сјећања. 90 година памти, то је цијела историја. Био је и остао нека врста стражара, чувара над вриједностима које су данас потиснуте, занемарене, погажене, заборављене. Својим дјелом и својим животом, показује и доказује како се права ријеч претвара у исправан чин. Својим животом свједочи како се вјерује и нада, љуби и страда – надахнуто је говорио др Ђуро Шушњић.
Наставио је са својим излагањем др Ђуро Шушњић са настојањем да нам што вјеродостојније дочара какав је невјероватан човјек чудесне енергије др Ливада, који је доживио, поживио и преживио 40 операција на костима, 2 операције на срцу и неколико клиничких смрти. Седам година је непрекидно лежао у болници тако да се домаћи и страни лијекари не могу начудити како је уопште жив. За то вријеме примио је преко 250 литара крви. Као шеснаестогодишњак примио је 17 метака, а један метак и данас још увијек носи са собом.
– Ливадина књига свједочи о биолошком слому и нестајању Срба у Хрватској у посљедњих 130 година. Овдје су живјели 6 стољећа, готово 21 генерацијu , а данас их готово нема. Ливада показује да је било агресије и са хрватске и са србијанске стране. Он није представник оне велике званичне историје, он је вриједан радник у пољу мале незваничне историје, свједок личних страхова, мржње и бола. Велика повјест се понавља, мала је непоновљива, јер је моја и твоја. Посве лична, а не апстрактно општа. Овдје влада недовршен мир, одложено стање рата.
Књиге најбоље говоре саме за себе
Након занимљивог излагања др Ђуре Шушњића, ријеч је преузео др Јовица Тркуља који је своје излагање започео стојећи из дубоког поштовања према ауторау, према присутнима који су у вријеме дубоке ненаклоњености књизи дошли да присуствују промоцији.
– Ливада је један од оснивача и обновитеља свих српских институција у Хрватској и спада у ред насвестранијих познаватеља, аналитичара и непристрасних критичара грађанског рата који је вођен деведесетих година. Књиге најбоље говоре саме за себе, оне су најријечитије када их узмемо у руке и када оне проговоре својим језиком. То се посебно односи на ову књигу. Већ један летимичан поглед ће вам показати да је ријеч о дјелу, са врло густим, богатим подацима који сежу од 1880. до 2011,има 21 графикон, 56 слика, административне мапе Хрватске које су јако важне за тему, између осталог и слика чувене Туђманове салвете из ресторана на којој су цртане границе. Те табеле, слике, често више говоре и од самог текста. Дизајн корице је врло успјешно урађен, спој класичног и модерног дизајна и то је заслуга аутора – рекао је др Јовица Тркуља и напоменуо да књига има четири дијела.
Први дио је нека врста увода, бави се историјским контекстом насељавања српског становништва у Хрватској. Други дио књиге под насловом Демографска анализа пописа становништва од 1880. до 2011. То је једна озбиљна демографска анализа. Анализирано је 6 регија Лика, Kордун, Банија, Далматинска загора, Славонија и Горски котар и 10 градова, Загреб, Сплит, Ријека, Осијек, Карловац, Дубровник, Вуковар, Дарувар и Удбина. За свако подручје дати су табеларни приступи. Трећи дио носи наслов нестајање Срба у Хрватској. У њему је текст аутора проф. Др Бранислава Ђурђева са Универзитета у Новом Саду који је вањски сурадник на овом пројекту. Четврти дио чине специјални контекстуални прилози.
– Књига служи на част не само аутору, негои струци којом се бави, а и издвачима који су ову књигу издали – закључио је др Јовица Тркуља.
У Хрватској свједоке убијају
Са великим узбуђењем присутне је поздравио и аутор.
– Од срца вас све поздрављам, мало сам узбуђен. Дужан сам да захвалим својим сурадницима који су ме на крају одбацили и заборавили. У овој књизи један од мојих најинтимнијих другова, рођен у Аустралији , партизан је , млађи од мене, мој ратни, школски, студијски, радни друг, одједном, не знам разлоге нашао је неки пречи разлог да није овдје присутан. Њему дугујем што ме је обуздавао, јер када сам писао ову књигу, ухватила ме је старачка катаракта и нисам могао да пишем текстове , него помоћу леће. Када сам већ завршио скоро текст,катекаргични напад ме довео у стање да сам видио да ми је близу крај. Питао сам доктора како то изгледа, он ми је рекао, ако имаш нешто неодложно заврши то. Питао сам једног пријатеља у Канади, за помоћ,направио скицу и издиктирао му текст, Оптужујем. Тај текст је изазвао ужасну срџбу, ко сам ја да могу да оптужујем. Ја кажем, ја сам човјек који свједочи, а у Хрватској свједоке убијају. Највећи херој и једини херој грађанског рата је Милан Левар. Ишао сам знајући да је код нас освета слађа од меда и шећера да га опоменем када је већ заштићени свједок да бјега. Нисам га могао увјерити. Јер ако би побјегао изгледало би као да сам и сам убио рекао ми је. Истом логиком ја сам остао да свједочим – говорио је др Светозар Ливада и прокоментарисао како је од сељачког дјетета постао свеучилишни професор. Раван свим другим професорима.
Аутор се осврнуо и на чињеницу како је Туђмана открио као злочинца прије него је овај главни злочин направио. Требаоло је да оцјени два његова рада, Рат против рата и Двадесет година социјалистичке Југославије, открио је да су плагијати. Послије је Туђман дошао за директора Института у којем је Ливада био шеф и први дан га је Туђман отпустио, нигдје се није могао запослити, запослио се код једног пријевозника намјештаја.
– Хрватско прољеће је била генерална проба, ја сам то изјавио и онда су ме стрпали у затвор. Други моменат када сам у Карловцу изјавио на почетку да улазимо у грађански рат мој ратни друг ухапсио ме. Желим да ова књига буде као свједочанство засновано на математици, научниј подлози. Вјерујући у науку почашћен сам чињеницом да могу пред вама говорити у храму науке, Вуковој задужбини. Захваљујем свима, посебну захвалност имам својој породици, својој присутној супрузи, али и издавачима, јер да њих није у Хрватској немам никаквих могућности да то објавим – завршио је овим ријечима своје излагање др Светозар Ливада.
На крају промоције како то обично бива аутор је потписивао књиге и поздравио се са сваким од присутних. Сви присутни су пожељели да купе ово значајно дјело, које свједочи о путу српског народа од вишегенерацијског,старосједилачког, аутохтоног и конститутувног, до мањинског.
Новинар Српског Кола
Драгана Бокун
Светозар Ливада (Горње Примишље, Слуњ, 14. март 1928) српски филозоф, социолог, историчар, политичар и демограф.
Један је од оснивача и обновитеља српских институција у Републици Хрватској и спада у ред најсвестранијих познавалаца, аналитичара и непристрасних критичара грађанске стране рата.
Објавио је и више стотина научних и стручних радова из области руралне социологије и других публицистичких радова, нарочито за вријеме посљедњег рата.
Човјек је неисцрпне енергије, упркос томе што је имао 40 операција на костима, једну на срцу, и што је седам година непрекидно лежао у болниц
Етничко чишћење – злочин века, Просвјета, Загреб, 1997. и 2002.
Етничко чишћење: Озакоњени злочин стољећа, Еурокњига, Загреб, 2006.
Кордунски реквијем, Еурокњига, Загреб, 2008.
