У Београду приказан документарни филм „Крст над јамом“ о страдању Срба у логору Јадовно

Документарни филм „Крст над јамом“ аутора Душана Басташића у продукцији Удружења „Јадовно 1941“ приказан је 21. маја у Центру за културу Влада Дивљан у Београду, а премијерно је приказана и изложба умјетничке фотографије „Тамо гдје праведници почивају“ аутора Николе Зајца.

Документарни филм и изложба су прича о Удружењу „Јадовно 1941“ и враћању у памћење свих пострадалих у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг 1941. године у НДХ и борби да се мјеста њиховог страдања достојно обиљеже.

У протеклих осам година ово удружење се бави изношењем истине о страдању 38.000 Срба у комплексу логора Јадовно – Госпић – Паг 1941, лоцирањем непознатих мјеста страдања, а у том циљу су на пет локација, од десет нађених јама са костима страдалника, постављени православни крстови.

„На данашњи дан, прије 77 година, усташе су ухапсиле 504 Србина у Грубишном Пољу, од којих су у комплексу логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг, убили њих 487-оро. Ко погледа природу на овом мјесту, види љепоту. Погледа ли доле ка јами, видеће страхоту. Ово је филм о свирепом страдању Срба у којем нема ножева, ни костију, ни тијела“, уводне су ријечи документарног филма.

Аутор филма Душан Басташић поручио је да би се према овој теми требало односити одговорније.

„Настојали смо да на други начин, стављајући из једног револуционарног контекста и наратива на некакав културолошки ниво урадити филм, који је нешто другачији од оних које смо научили гледати везано за културу сјећања и страдања. Мислим да је вриједност овог филма у томе што је преко 90 одсто снимљеног материјала снимљено на терену, на мјестима страдања“, рекао је Басташић.

„Комплекс логора и стратишта Јадовно обухвата 32 досад регистроване крашке јаме и седам сабирних, ликвидационих логора, а за највећи број тих места данас се не зна тачна локација. У протеклих осам година лоцирали смо 10 јама и масовних гробница и, колико смо били у могућности, означили те јаме, мјеста страдања српског народа. Поставили смо велике часне крстове на пет мјеста и они и дан данас стоје”, рекао је Басташић, који је уједно и предсједник Удружења „Јадовно 1941“.

Пред пројекцију филма публици се обратио академик Матија Бећковић који је поручио је да би требало направити мапу са јамама у којима већ више од 70 година чекају српске невине жртве и пописати имена Срба страдалника истичући да “мртви умију да се захвале, а умију и да се љуте”.

„Због братства и јединства ми то нисмо учинили, а онда смо доживјели да чујемо да тих жртава није ни било. Ми смо због тог гријеха доживјели да нас у наше вријеме зову геноцидним народом, и ако би нас тако звали због нашег односа према нашим покојнима, имали би потпуно право. Таквог случаја вјероватно на цијелом свијету нема”, рекао је Бећковић и завршио обраћање уз ријечи пјесме Јована Дучића:“Радосне побједе хероји нам даду, али страшну правду извојују мртви“.

Пројекцији филма присуствовао је и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта који је рекао је да је овај филм још један допринос у борби против заборава онога што се десило српском народу у злогласној НДХ, а то је незапамћени геноцид.

„Српски народ нажалост у протеклим деценијама није обратио довољно пажње овој теми. Сада се налазимо у парадоксалној ситуацији да је српски народ, као страдалнички народ, оптужен да је урадио тобоже неки непостојећи геноцид. Једини прави начин је борба за истину“, истакао је Линта.

Присутнима су се обратили и аутор музике за филм Петар Топаловић и пјесник Мирослав Максимовић.

Аутор музике за филм Петар Топаловић рекао је да филм прича личну причу аутора, и на другачији начин, без потресних сцена, приказује ту тешку тему, па ће се и шира публика моћи са њом идентификовати.

„Желио сам кроз музику да прикажем и живот, јер те крашке јаме данас посјећују млади људи. Кад човјек борави тамо види да нису сви ти људи убијени, да њихови потомци живе и даље и живот тече даље. Нису нас све уништили“, навео је Топаловић.

Пјесник Мирослав Максимовић прочитао је потресан сонет „Јама“ који је написао подтакнут породичном трагедијом. Наиме, читава породица његове мајке која је имала шесторо браће и сестара, у августу 1941. године бачена је у јаму Безданицу у западној Босни.

Београдска пројекција филма “Крст над јамом” и изложба “Тамо гдје праведници почивају”, одржани су уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, а пројекат је подржала Управа за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Србије.

Међу присутнима су били академик Василије Крестић, главна уредница агенције „Спутњик“ у Србији Љубинка Милинчић, представници Српске православне цркве, представници српских родољубивих удружења и потомци жртава. Водитељ програма био је Миодраг Којић, предсједник Удружења „Ћирилица“.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)