У Београду приказан дугометражни документарни филм „Концентрациони логор Земун“

Послије запаженог успjеха са филмом „Пакао Независне Државе Хрватске“, урађеног као првенац у продукцији Музеја жртава геноцида, сматрали смо да кроз исту форму можемо да прикажемо страдање Јевреја, Срба и Цигана-Рома у логору на Старом сајмишту и ближим стратиштима. У размишљањима смо кренули од потребе да ће бити потребно обрадити неколико битних тематских цjелина: изградња сајамског комплекса од 1937; немачки нацистички пројекат рjешавања јеврејског питања; Априлски рат 1941. и распад Краљевине Југославије; Независна Држава Хрватска: територија, становништво, организација власти, законодавство, идеологија, улога Римокатоличке цркве, судбина Јевреја, Срба и Цигана, сабирни и концентрациони логори; војно окупациона територија Србија: организација власти, народни устанак и њемачке одмазде, логори. Посебне цјелине биће посвећене логору за припаднике јеврејске заједнице и сабирном логору за Србе и друге.



У раду на документарном филму користили смо архивски материјал, фотографије и филмове о одређеним догађајима у Немачкој, Независној Држави Хрватској и Србији.

Потребан материјал пронашли смо у Хрватском државном архиву у Загребу, Историјском архиву Београда, Архиву Србије, Архиву Југославије, Бундесархиву у Кобленцу у Немачкој, Војном архиву, Јеврејском историјском музеју итд. Посебно мјесто у припреми материјала припада Музеју жртава геноцида који располаже богатом грађом (у дигиталној форми).

Текст и сценарио засновани су на књизи др Милана Кољанина Nemački logor na Starom Sajmištu, Beograd 1992.

И овај филм урадила је готово иста екипа као и претходни: режију је потписао Драган Ћирјанић, сниматељ је Родољуб Богдановић, обраду фотографија урадио је фоторепортер Борис Субашић, музику су компоновали Бранислав Мишина и Владимир Лешић, текст је читао Жарко Обрачевић, монтажу је радио Горан Мијић.

Продукцију филма финансирали су кроз програм Министарство културе и информисања и Удружење заточеника Концентрационог логора Маутхаузен Србија.

У трагању за салом за приказивање наилазили смо на одређене проблеме са условима које нисмо жељели да испунимо. На крају смо договорили са управом Дома омладине Београда да пројекцију организујемо 8. фебруара у сали Американа.



У жељи да окупимо публику која би попунила простор, молили смо бројне редакције за помоћ у најави. На жалост, само ријетки, као Радио Београд 1, и десетак интернет портала су се одазвали молби. Без обзира на очиту блокаду, на пројекцију је дошло око 200 грађана који су желели да виде филмску причу о логору и стратишту кроз која је прошло више од 40.000 страдалника.

Уочи саме пројекције, која је одржана 8. фебурара, како налажу и обичаји, публици се обратио проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида и аутор филма, потом су се обратили кратким подацима о себи и везама са логором Бранка Џидић, сарадница Јеврејског историјског музеја, др Драгољуб Ацковић, директор Музеја ромске културе и проф. др Ласло Пушкаш.

Послије пројекције филма, пуштен је кратки интервју са епископом славонским господином Јованом Ћулибрком, предсједником Управног одбора Музеја жртава геноцида и доскорашњим председником Комисије за меморијализацију Сајмишта. На крају је пружена прилика да појединци из публике питају о одређеним недоумицама. Посебно су вриједни помена одговори др Милана Кољанина, који се нашао у публици и радо одговорио на неколико питања.

Била је то крај једног веома успјешног пројекта Музеја жртава геноцида. Нама остаје да им пожелимо још сличних успјеха.

Музеј жртава гениоцида

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар