У Београду служен парастос жртвама у злочиначкој акцији „Медачки џеп“
Родитељи несталих лица умиру чекајући правду
У организацији у знак сјећања на жртве пострадале у хрватској злочиначкој акцији септембра 1993. године у „Медачком џепу“ (код Госпића у Хрватској) у суботу, 9. септембра, служен је парастос у цркви Св. Марка у Београду. Потом је положено је цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у Ташмајданском парку.
Предсједница Удружења несталих и погинулих лица „Суза“ Драгаna Ђукић каже да удружење традиционалним организовањем парастоса покушава да оживи процес оживљавања сјећања на српска страдања.
– У селима нема више живота. У Диволесу је 1991.год. живјело 344 људи, данас их више нема, у Читлуку је било 217, остао је само један старији брачни пар, док у Почитељу од некадашњих 307 житеља данас су преостале свега три старице – каже Ђукићева и додаје да породице желе да њихови најмилији који су били жртве овог и сличних злочина, почивају у миру, а то могу само ако правда буде задовољена.
– Многи родитељи су умрли, а да нису нашли своју дјецу и сахранили њихове посмртне остатке. Плашимо се да ако се процес есхумације и идентификације не убрза, можемо доћи у ситуацију да и када се нађе и идентификује неко нестало лице, да нема кода га преузме – истакла је Драгана Ђукић наводећи да је велики проблем хрватска реторика, која је под политичким утицајем, често иста као 90-их година и да као таква, нажалост, цео поступак враћа на почетак.
Осумњичени за злочин постао Колиндин савјетник
Предсједник Kоординације српских удружења породица несталих,убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач је подсјетио да је 9.септембра 1993.године у акцији под називом “Медачки џеп“, хрватска војска напала Дивосело, Читлук и Почитељ, три српска села у Хрватској, која се граниче са Госпићем.
– Села су, прије напада, више од годину дана била под заштитом снага Уједињених нација. Убијено је 88 људи, од тога 36 цивила, махом старих, од којих 17 жена. Села су систематски опљачкана, а куће и помоћне зграде су запаљене и експлозивом сравњене са земљом – рекао је Пјевач.
Њему сјећање на овај догађај посебно тешко пада. Како је Пјевач испричао за „Српско коло“његову мајку Боју нашао је брат Никола, након осамнаест дана.
– Тијело јој је било изрешетано мецима,од ударца тупим предметом била је без половине главе,а на десној руци није имала три прста. Против Давора Домазета Лоше, Младена Маркача, Жељка Сачића, Звонка Брајковића и Горана Блажевића,ми као породица,прије двије године поднјели смо кривичну пријаву на 14 страница, због наведених злочина и убиства наше мајке. Одазвали смо се на сва свједочења и доставили доказе из поступка против Мирка Норца. До данас није било одговора на ту пријаву, осим што је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, прије годину дана Давора Домазета поставила за свог савјетника за националну безбједност – рекао је Пјевач и додао је породица због убиства мајке 2003.године поднијела тужбу у Хрватској за накнаду материјалне штете за душевне болове.
Рачун за неправду – 10.000 евра
– Након што су првостепени судови утврдили да имамо право на накнаду, другостепени судови су пресуду укинули. У поновљеном поступку одбијени смо са захтјевом и са жалбама и испостављен нам је рачун за судске трошкове од преко 10.000 евра – објаснио је он.
Да су страшни злочини почињени потврђује и извјештај команданта УНПРОФОР-а генерала Жан Кота који је обишао ова села после акције, 19.септембра гдје је навео да „у селима „Медачког џепа“ више није било трагова живота, ни живих људи ни животиња. Разарање је према његовом извјештају било потпуно, систематски и намјерно.
Пјевач је навео да је за све ове злочине у мају 2008. године Жупанијски суд у Загребу изрекао казну генералу Мирку Норцу “за нечињење”, у трајању од 7 година, коју је Врховни суд смањио за годину дана.
– Првооптужени Рахим Адеми, који је формално био главнокомандујући ослобођен је било какве одговорности, јер је, по наводу Суда, стварни заповједник акције био неко други тј. адмирал Давор Домазет Лошо. Прошле године Суд је правоснажно пресудио и изрекао казну на пет година затвора још једном починиоцу,који је признао да је убио једну старицу – рекао је Пјевач и подјсјетио да је током доказног поступка утврђено је да су старице паљене у својим кућама, клане, једна старица је набијена на колац, заробљени војници су вучени аутомобилима, вјешани и тако објешени гађани ножевима.
Хрватска припрема спомен медаље за „заслужне појединце“
Према Пјевачевим ријечима, утврђено је да су заповједници, непосредно потчињени Мирку Норцу издали наређење да се војницима уступи експлозив којим могу минирати куће те да се дио лешева организовано превезе, баци и затрпа у септичку јаму куће у предграђу Госпића у којиј је касније пронађено 11 тијела.
– Након ДНК анализе утврђено је да шест тијела припада жртвама из Медачког џепа. Те чињенице нису нашле мјесто у оптужници. Према подацима удружења након акције, хрватска страна и УНПРОФОР су српској страни током 1993. предале тијела 76 жртава, углавном цивила – рекао је Пјевач.
Он је подсјетио на опасну чињеницу да је „на прослави двадесетогодишњице акције „Медачки џеп“ у Госпићу, тадашњи министар бранитеља Предраг Матић рекао да је ова акција у хрватском народу призната одувијек и у истом је рангу као и друге ослободилачке акције те да је неправедно маргинализована. Матић је том приликом рекао да Министарство бранитеља у сарадњи с предсједником Ивом Јосиповићем припрема и спомен-медаљу која ће говорити о Медачком џепу, а коју ће добити заслужни појединци и војне јединице“.
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац је рекао да је изблиза пратио случај жртава „Медачког џепа“, јер је као члан комисије за размјену у једном дану примио 51 жртву.
Oн је напоменуо да је Хашки трибунал након подизања оптужнице против тројице хрватских генерала /Адеми, Норац, Бобетко/, тај случај уступио хрватском правосуђу, гдје је Рахим Адеми ослобођен, Мирко Норац осуђен на шест година, док је Јанко Бобетко умро прије пресуде.
Штрбац је додао да је хрватско правосуђе осудило тројицу хрватских војника – Велибор Шолаја правоснажно на пет година затвора, а Јосипа Крмпотића и Јосипа Мршића неправоснажно на по три године затвора, што су минималне казне.
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“11326″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1505295403148″]
