У Београду у клуб ресторану „Тесла“ одржано је „Личко вече“

У организацији КСИОЦ „Тесла“, 9. новембра, одржано је вече посвећено Лици, односно њеним традицијама, обичајима, пјесми, игри и гурманским специјалитетима. Појединцима су додјељене захвалнице за допринос у остваривању спортских активности, прије свега, у организацији Личког вишебоја, који се дуги низ година одржава у Србу и једина је врста такве манифестације на просторима некадашње Републике Српске Крајине. Осим Личана и њихових најближих комшија Далматинаца, окупио се већи број људи који воле Лику, али су рођени и живе на подручју Републике Србије.

Отварајући ово вече, Рајко Кесић, предсједник КСИОЦ „Тесла“, поздравио је све присутне и захвалио им се што су се одазвали позиву и тиме увеличали заједничко дружење.

„Овога пута одлучили смо да комплетан програм буде посвећен Лици, што не значи да неки наредни сусрет неће бити посвећен Далмацији, Републици Српској, Косову и Метохији или некој другој српској области. Кажу да је Лика сурова и сива, земља вука и ајдука, гдје је јако тешко било живјети. Не само што је било тешко живјети него су многи зазирали да туда прођу, а камоли да у њој живе. Ту је створен посебан сој људи, отпоран и опстојан на сурову климу и мало обрадиве земље на толики број чељади“, рекао је, у уводној ријечи Кесић, а затим позвао новог управника Дома ратних војних инвалида, професора Миодрага Гаћешу, на чију иницијативу је покренута ова прича, и окупио се оволики број људи, да се обрати скупу.

Гаћеша је поздравио присутне и пожелио им, прије свега, пријатно вече и да ово и слична дружења постану традиција.

„Често у својим излагањима волим да парафразирам филозофе, а овога пута послужићу се Волтеровим ријечима: Ходати напријед, то је човјекова дужност. А друштвени карактер човјека, очитује се у оном тренутку кад се људи удружују. Посјетио бих да смо овако слично кренули давне 1994. године, приликом оснивања ФК „Крајишник“, чији сам тада био генерални секретар. Некадашње и садашње фудбалере овог клуба видим и вечерас, овдје, и то ми представља велико задовољство. Мало је ко вјеровао да ћемо опстати, а ево и данас ветеранска секција овог клуба активно дјелује. Успјели смо у тој мисији, сигуран сам да ћемо успјети и у овим нашим дружењима. Дом ратних војних инвалида, на чијем се челу однедавно налазим има толико простора за многе активности, од културних до спортских. Увјерен сам да ћемо, као што смо вечерас успјели попунити ову салу, исто тако бити успјешни у организовању спортских такмичења: куглања, билијара, стоног тениса, као и организовању округлих столова, промоцији књига, изложби и других културних догађаја“, истакао је Миодраг Гаћеша.

У наставку вечери, Рајко Кесић се захвалио пријатељима Лике и Личана, који су дошли из Прибоја, Ивањице, а посебно личким зетовима од којих су неки на ову вече стигли из Новог Града у Републици Српској и многих других мјеста. Како је Кесић нагласио, неки од њих више воле Лику од многих Личана, и у шали додао да су потврдили ону стару изреку: одакле си, одакле ти и жена. За све оно што су урадили у организацији Личког вишебоја у Србу и другим активностима, „личким зетовима“, Горану Перишићу са Уба и Љубиши Тубину из Новог Града, Кесић је уручио захвалнице КСИОЦ „Тесла“.

Након уводних говора и уручења захвалница, вече је почело, а како би и другачије, него „личким ојканом“ препознатљивом пјесмом за читаву Лику. Ојкана су запјевали Рајко Вуканац вођа групе „Коријени“ и легенда крајишке пјесме Јовица Пуповац.

Након сета добро прихваћених пјесама, окупљенима је о историјату Лике говорио рођени Госпићанин Срђан Дошен, економиста, филозоф, историчар, музичар, власник газдинства, коњичког клуба и школе јахања „Пегаз“ из Рипња поред Београда. Срђан је човјек кога импресионира природа и напустио је центар Београда како би мир пронашао у његовој околини и уживао у природном окружењу. На крају, Срђан је запјевао и личку пјесму.

Нешто касније, када је пјесма у питању, није му остао дужан Кореничанин Жељко Дмитрашновић. Засвирао је тамбурицу и уз пратњу „Коријена“ отпјевао неколико пјесама.

Присутне је поздравио још један човјек из Лике заслужан за организовање Личког вишебоја у Србу, али и очувања традиције свога краја. Жељко Бурсаћ, предсједник удружења „Ћиро“ Личка Калдрма – Дрвар, редовни је учесник оваквих окупљања, а његово удружење активно промовише личку пјесму и ношњу на многим манифестацијама на којима се појављују широм Србије и Републике Српске.

Тек што је завршен званични дио и док се запјевало: „ Еј да ми је кромпира из Лике, личке басе, вруће варенике…“ сервирана је и вечера. Права личка са полама, куваним купусом и кромпиром и на крају да се засладиш, младим печењем и питом од јабука. Рајка и Ђурђица задужене за овај дио посла урадиле су то на врхунском нивоу.

На крају, а крај је дошао с првим пјетловима, више замишљеним него што су се чули, мало ко је са ове вечери отишао незадовољан. Напротив, већина је била презадовољна дружењем, игром, пјесмом са свим већ набројаним извођачима, али и лијепим Мириним гласом и стасом, и музичком пратњом Петровчанина Зорана Никића.

Текст фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Коментари
  • SVE ČESTITKE MOJIM LIČANIMA MA GDJE GOD BILI DOBRO NILI

    четвртак, 14. новембар 2019.

Напишите коментар