У Београду Зaпадни Славонци са својим пријатељима дочекали Православну Нову 2019. годину

 

ПО ЈУТРУ СЕ ДАН ПОЗНАЈЕ


Више од стотину чланова удружења „Славонија у срцу“, организатора ове вечери, са својим гостима из завичајних удружења Далмације, Лике, Кордуна, Баније, БиХ, дочекали су, четврти пут за редом, православну Нову годину у ресторану „Слапови“ на Новом Београду. Захваљујући, прије свих, агилном предсједнику Управног одбора Миодрагу Жарковићу и секретарки удружења Слађани Кузмић, организација вечери протекла је на највишем нивоу, а гости су, уз музику и пјесму оркестра „Звуци завичаја“ запјевали, заиграли и зрачећи оптимизмом ушли у Нову годину. Домаћини су најавили низ других активности током предстојеће године, а ако буду на нивоу ове вечери не сумњамо у њихов успјех.

Мада је ратних деведесетих, управо овај дио српског корпуса у Хрватској, први доживио прогон са својих огњишта, почевши од српских села Билогоре, Грубишног Поља, Дарувара, Пакраца, а био докрајчен „Бљеском“ почетком маја 95. године, синоћ се то није могло примјетити код ових људи. Не због тога што они не жале за својим домовима и што не тугују за својим жртвама. Напротив. Свјесни су да док се буду дружили, чували своју традицију и обичаје, играли Криво коло и Тарабан, пјевали бећарац, у њиховим срцима живјеће српска Славонија, баш као што каже и име њиховог удружења.

То је у најкраћим цртама и рекао предсједник Управног одбора удружења Миодраг Жарковић, обраћајући се нешто прије поноћи својим земљацима. Поручио им је да треба да наставе да се друже, да буду заједно, јер ће тако лакше пребродити сва предстојећа искушења, као што су то чинили и онда када је било много теже. Жарковић је својим земљацима, као и присутним гостима из других завичајних удружења, пожелио добро здравље, породичну срећу и пословни успјех у Новој години, нагласивши да ће се и наредне године по пети пут одржати заједнички дочек Нове године по јулијанском календару.

У име гостију, на честиткама се захвалио Жељко Бурсаћ, предсједник удружења „Ћиро Личка Калдрма-Дрвар“ ријечима да је и сам један дио свог живота провео у Славонији. Похвалио је организацију, позвао на заједништво и у име свих представника завичајних удружења, Жарковићу, као поклон предао личку капу. Бурсаћ је са неколико пјесама, касније прихваћених од домаћина, свим присутним пожелио срећну Нову православну 2019. годину.

Након што су казаљке откуцале поноћ, а гости одбројали посљедње секунде претходне године, кренуо је нови сплет игара и пјесама.

Већина присутних се нашла у колу, запјеван је бећарац, а почело је међусобно надгласавање ко ће љепше и јаче запјевати, а ко боље стихове испјевати. Кренуло је затим Криво коло, Тарабан и све тако редом…

А како то увијек бива, жене су својим умијећем подигле атмосферу до усијања. Неке игром, неке пјесмом, а Богданка Бајић и Деса Поповић пјесмом и свирком. Хармоником на раменима и пјесмом на уснама, уз пратњу момака из Звука завичаја, подигле су госте на ноге. Није изостао ни бакшиш, оних које су пјесме навише погодиле, а ове двије даме великодушно су га се одрекле у корист музичког оркестра, неуморног читаве вечери.

Славонке су се показале и као добре организаторке, као на примјер Слађана Кузмић, али и као праве домаћице. Припремиле су колаче, домаће штрудле са маком и орасима, као сјајан десерт након исто тако доброг предјела и јела. Ни домаћег вина није недостајало, уосталом као ни весеља читаве вечери. Што би домицилно становништво у Србији рекло, а и њих је било на овом скупу: „Ваља се“, Нова година је…

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

МИОДРАГ ЖАРКОВИЋ

ОЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ ПРИОРИТЕТ У РАДУ УДРУЖЕЊА

Ово прво дружење западних Славонаца ове године, прошло је у најбољем реду, уосталом као и све друга дружења које организујемо или учествујемо на њима, рекао је, за „Српско коло“ Мидраг Жарковић.

„ Овај дочек прераста у традицију, већ слиједеће године биће пети јубиларни и само показује да настављамо тамо гдје смо стали прошле године. Очекује нас много веће дружење у априлу мјесецу на традиционалној Славонској вечери чији смо ми организатори и гдје би требало да буде између 600 и 700 гостију. Прије тога, наши земљаци из Бања Луке, чланови удружења Срба протјераних из Западне Славоније „Крајина“, на чијем се челу налази Крсто Жарковић, позвали су да нас поново почетком фебруара учествујемо на 21. „Западнославонској вечери“ у главном граду Републике Српске. Ми ћемо се наравно радо одазвати и дружити са нашом браћом која су тамо пронашла нова уточишта. Очекујемо да се појаве и представници Срба опсталих на просторима Славоније. У наредној години даћемо свој допринос у очувању традиције на манифестацији „Крушедолска звона“ у мају мјесецу, а наставићемо дружења са нашим пријатељима из Крагујевца, Бачке Тополе, Бусија и многих других мјеста гдје смо радо виђени гости. Двије акције бих посебно истакао, обиљежавање славе Светог Николаја 22. маја код истоимене цркве у Кореничанима, иначе мом родном селу. Посебно бих истакао манифестацију која се треба одржати у Кућанцима 15. новембра на дан упокојења благопочившег патријарха српског Павла. Надам се да ће се већина протјераних Срба окупити тамо, јер ће то бити и централна прослава за Епархију пакрачко-славонску поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве“, рекао нам је Миодраг Жарковић, пожеливши да у Новој години сарадња Српског кола и удружења „Славонија у срцу“ остане на нивоу досадашње, ако не и још успјешнија.

 

Нема коментара

Напишите коментар