У Библиотеци Свети Сава у Земуну представљена нова књига Милоша Кордића

Било једном на Банији – слике завичаја

У пуној читаоници земунске Библиотеке представљена је, 11. априла, нова књига Милоша Кордића Било једном на Банији, чији је издавач Српско културно друштво Просвјета Загреб.

Душан Богичевић: Банија коју нико никада неће уништити

О књизи је најприје говорио ауторов пријатељ из средњошколских дана, проф. др Душан Богичевић, који је рекао да, када су били ученици Учитељске школе у Петрињи нису ни сањали да би Милош могао да напише књигу, а он није ни помишљао да би могао ту књигу да представља.

– Банијци су отишли са Баније, а Милош Кордић је својом књигом послао Банију за Банијцима, па Банија није више у својим границама, већ је она по цијелом свијету. Ова књига је Банијцима донијела сјећања са Баније, догађаје који су се збили на Банији и без којих нема Баније. Имена људи, записани обичаји, ријечи, говор, и што је најважније – ту је Банија коју више нико никада неће моћи уништити – рекао је професор Богичевић и додао да се Кордићеве приповијетке читају лако, занимљиво су штиво и изазивају пријатан осјећај.

Душан Богичевић је напоменуо да је књига подијељена на девет цјелина: догађаји из дјетињства; одлазак у Петрињу; банијски књижевници; о ријекама; имена, презимена и надимци банијских Срба; села и градови Баније; пословице (531), клетве (218), псовке (398), ојкаче (342) ; непознате и мање познате, а можда заборављене ријечи, изрази и називи у говору банијских Срба и на крају књиге је ауторова пјесма Не носите са собом.

– На Банији се живот скоро потпуно угасио. Због чега је потребно подстицати појединачни напор за одбрану угрожених вриједности нашег народа – завршио је своје излагање Душан Богичевић.

Душан Иванић: Кордић оставио споменик своме крају

Проф. др Душан Иванић је на почетку свог излагања о Кордићевој новој књизи истакао: – Моје дружење са Милошем и његовим књигама је вишедеценијско. Ова књига има праву приповједачку позицију, а приповиједати је могао само онај који зна нешто што други не знају. Он је додао да књига Било једном на Банији постаје извор знања које се још само у књигама може наћи.

Професор Иванић је рекао да када се прочита поднаслов ове књиге – Књига осјенчених сјећања и благих подсјећања – суочавамо се са пјесничком позицијом које искуство свога живљења преноси у сферу личног односа и истовремено га универзализује.

– Када читам ту књигу осјећам се као да ју је написао неки Личанин. Она повезује искуства и социјалну, цивилизацијску и културну, исторујску ситуацију цијелог нашег народа у Хрватској – рекао је Душан Иванић и напоменуо да сви који су остали без завичаја могу Кордићеве књиге читати као молитвенике или као што су се некада читале Вукове Српске народне пјесме.

Професор Иванић се осврнуо и на дио књиге у коме Милош Кордић наводи ријечи и изразе у говору банијских Срба.

– Ријечи су занимљиве између осталог и због тога што оне пружају неку врсту тајне или прећутне историје епохе у којој су настале – рекао је професор Иванић и додао како је Милош Кордић написао необично дјело које ће са задовољством читати људи различитих интересовања и како је оставио неку врсту споменика своме крају.

Милош Кордић: Завичај је нешто што држи човјека

На крају се присутним гостима обратио и сам аутор. Захваливши се свима који су дали свој допринос у стварању и објављивању његове књиге, као и свима који су организовали њено представљање и учествовали у његовом програму, не заборавивши, поред поменутих професора Душана Иванића и Душана Богичевића, водитеља – земљака и пјесника Милоша Бајића, као и Владету Маринкова, ученика Музичке школе Коста Манојловић из Земуна, који је музицирао на гитари.

Аутор је навео да је овом њигом желио да дио свог живота који је провео на Банији запише и иза себе остави слике о њој онаквој каква је била кроз тих педесетак година које је тамо провео.

– Ово је књига сачињена од појединости, од детаља. Ово није књига која је цјеловита, није уџбeник, није монографија, не даје ништа од почетка па до краја – рекао је Кордић и додао да детаља са Баније има безброј, а човјек памти само оне лијепе, драге и миле.

Милош Кордић је рекао да је ходајући Србијом и неким другим земљама увијек тражио пејзаже Баније: – Ја нисам тражио Банију, тражио сам завичај, а завичај је нешто што држи човјека. Што га је засновало и што га даље кроз живот заснива и темељи да истраје.