У Бијељини одржан други састанак Одбора за заштиту српске имовине у Федерацији БиХ

У организацији Удружења Крајишника Бијељина у овом граду је 12. јануара 2018. године одржан други састанак Одбора за заштиту српске имовине у Федерацији БиХ.

Састанак је у својству домаћина водила предсједница удружења Крајишника из Бијељине Смиљка Кнежевић која је указала на чињеницу да наши људи нису добро обавијештени о процесу Пројекта регистрације некретнина који се оглашавају на страницима Службеног гласника Федерације Бих и тамошњих локалних средстава јавног информисања који нису доступни Србима који су избјегли.

– Да би се озбиљно посветили овим проблемима, неопходно је да имамо канцеларију са запосленим стручним лицем које би пружило правну помоћ и била прави сервис грађанима – рекла је Кнежевићева и додала да је најприоритетније да Срби који имају своју имовину у Федерацији БиХ буду детаљно информисани о поступку регистрације некретнина.

Помоћник министра за избјегла и расељена лица у Влади Републике Српске Радован Грајић рекао је да је интерес власти у Републици Српској да се овај проблем ријеши. Он се сагласио да је потребно да се обезбиједи канцеларија и додао да се на територији Федерације БиХ налази око 30 одсто територије која је у власништву Срба.

– Нама није у интересу да изгубимо 30% имовине које имамо, зашто би та земља била ничија ако знамо да је наша. У кантону 10 тај проценат је далеко већи, зато је веома важно да наше људе анимирамо да се укључе у овај процес – рекао је Грајић и додао да Срби треба да пријаве права на некретнине у земљишно-књижним канцеларијама надлежних општинских судова, одакле су родом и поријеклом.

Ђорђе Радановић из Удружења Kрајишника, Бијељина, који је иначе запослен у Републичкој управи за геодетскe и имовинско-правне послове, рекао је да је први састанак Одбора за заштиту српске имовине у Федерацији БиХ изазвао жељени ефекат, јер се велики број Срба заинтересовао за поступак регистрације некретнина.

– Од стране Федералне управе за геодетскe и имовинско-правне послове достављен нам је списак катастарских општина у којима је овај поступак у току и у којима ће тек бити – рекао је Радановић и напоменуо да је веома важно да се што више прошири мрежа преко које ће бити дистрибуирани документи који садрже све неопходне информације.

– Неопходно је да се успостави сарадња са свим српским институцијама, а посебно са СПЦ која би требало да буде веома мотивисана јер у Федерацији БиХ посједује велика имања – рекао је Радановић уз напомену да би делегација Одбора за заштиту српске имовине у Федерацији БиХ требало да се састане са предсједником Републике Српске и српским чланом Предсједништва БиХ.

Директор Покрајинског Фонда за избјегла и расељена лица Душко Ћутило је рекао да ће ова институција бити партнер у овом процесу.

– Неопходно је да се овакви састанци организују и у Новом Саду, јер се на територији Војводине налази велики број избјеглих Срба из Федерације БиХ, као и оних који су поријеклом са тих простора – рекао је Ћутило и предложио да домаћин састанка буде Савез крајишких удружења.

Замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да, иако се умногоме разликује у односу на много правичнији Закон у Републци Српској, Пројекат регистрације некретнина у Федерацији БиХ ипак пружа добру прилику за Србе да регулишу своје имовинско стање на некретнинама.

Pегистрацијa некретнина се практично односи на замјену старих земљишњих књига са новим земљишним књигама или успостављање нових земљишних књига у општинама гдје су оне биле уништене током Другог свјетског рата, као што су општине Дрвар, Босански Петровац, Гламоч, Грахово, Сански Мост, Босанска Крупа, Јајце, Кључ, Завидовићи, Жепче и др.

– Општински судови преко својих земљишно-књижних канцеларија објављују огласе у којима позивају власнике који имају некретнине у одређеним катастарским општинама да пријаве своја права на некретнине (земљиште, објекте) у року од 60 дана – рекао је Линта и напоменуо да се наши људи могу позвати на одредбу закона у коме стоји да нису били обавијештeни и због које тај рок мора бити продужен на годину дана од дана објаве огласа.

– Срби који имају имовину у Федерацији БиХ треба да се информишу око стања својих некретнина на начин да позову земљишно-књижбе канцеларије у општинским судовима. У Федерацији БиХ има укупно oko 1.800 катастарстких општина – рекао је Линта и појаснио да је пројекат регистрације завршен у 56 катастарских општина, док је у току или ће се ускоро расписати оглас у још 166 катастарских општина.

– Када томе додамо да је раније проглашено 340 катастарских општина у којима је успостављен катастар некретнина у Федерацији БиХ и који се преузима у нове земљишне књиге, онда је јасно да нешто више од 1.200 катастарских општина чекају да се овај процес проведе на њиховој територији – рекао је Линта и напоменуо да и након истека рока људи могу да упишу права на своје некретнине, али у том случају најмањи трошкови које могу да очекују износе 600 КМ.

Линта је присутне обавијестио да је од помоћника директора Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове Неџада Пашалића добио увјеравања да је немогуће да општина или Федерација БиХ упише имовину неког грађанина упише као своју, већ мора да у случају да се нико не јави, упише стање из старе земљишне књиге. Линта је напоменуо да у овом поступку насљедници могу да рачунају са тим да ће бити призната оставинска рјешења из трећих држава.

– Све практичне информације о пројекту регистрације некретнина, као и листе катастарских општина у којима је процес регистрације завршен или је у току или ће тек започети током ове године, могу се пронаћи у нашем листу Српско коло и на сајту Савеза Срба из региона www.ssr.org.rs . Поред тога, грађани могу добити информације од стране запослених у канцеларији Савеза Срба из региона у Новом Саду, путем телефона или доласком у канцеларију – рекао је Линта.

Представник Републичке геодетске Управе у Бијељини Дарко Мишковић навео је примјер Шипова у коме су земљишне књиге биле скривене, да би се након извршеног новог премјера 2007. године напрасно појавиле. Слична ситуација је била у Босанском Броду, гдје су земљишне књиге завршиле у сусједном Славонском броду.

– Потребно је периодично тражити од Федералне управе податке са ажурираним подацима и упознати наше људе са тим – рекао је Мишковић и додао да се електронским путем може провјерити свака катастарска честица.

У полемици која је услиједила Ђорђе Радановић је навео да је у Републици Српској сваки грађанин који је власник само једног дијела непокретности добијао је позив на кућну адресу са заказаним термином.

– У Федерацији БиХ се то рјешава јавним позивом са роком од 60 дана из чега можемо да закључимо да није ријеч о добрим намјерама – истакао је Радановић наводећи и бројне примјере некоректног понашања службеника земљишно књижних канцеларија који се не јављају на телефон или везу пребацују док заинтересовани грађанин не изгуби стрпљење.

Радановић је објаснио да је на Закон који је донијет у Републици Српској 2011. године бошњачки члан предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић уложио апелацију.

– Након тога је Уставни суд БиХ оборио закон да би потом било предвиђено да се сваки власник и сувласник некретнине обавијести лично – рекао је Радановић и позивајући се на реципроцитет навео да би као рјешење могао да буде и спор пред Уставним судом БиХ којим би се оборио актуелни Закон о земљишним књигама.

Радановић и Грајић су се сложили да сам процес регистрације формално јесте коректан, али да су се у пракси као проблематичан показао Закон о стварним правима у Федерацији БиХ.

– Спорни чланови овога закона су 58. и 59. којима се након само десет година омогућава тзв. савјесном посједнику право власништва на некретнину, док је у члану 59. за несавјесног посједника тај рок 20 година – рекао је Радановић наводећи бројне примјере у којима су стварни власници некретнина, углавном Срби доведени пред свршен чин.

– Према овом Закону сматра се да уколико против посједника некретнине власник није покренуо судски поступак да је практично дао одобрење – објаснио је Радановић и закључио да смо у оваквим случајевима потпуно немоћни.

У предложеним закључцима Одбора за заштиту српске имовине у Федерацији БиХ предвиђено је, између осталог, да се у организацији Савеза крајишких удружења средином фебруара одржи састанак у Новом Саду, a да се двије недјеље касније у организацији Савеза Срба из региона такав састанак организује у Београду.

Свим присутним достављен је ЦД са информацијама из Федералне управе за геодетске и имовинско правне послове, као и лист Српско коло у коме су систематично приказане све информације у вези пројекта регистрације некретнина.

Т. Ћоровић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)