У Бoсанском Грахову, низом манифестација, обиљежено 100 година од смрти Гаврила Принципа

Идeje истине и слободе су непресушне


Светом архијерејском литургијом, коју у Храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову, служио Његово преосвештенство епископ Сергије, уз саслужење свештеника  Епархије бихаћко-петровачке, почео је програм обиљежавања стотину година од смрти Гаврила Принципа. Послије литургије положени су вијенци на спомен-обиљежје погинулим борцима и цивилима у посљедњем отаџбинском рату од 1992 -1995. године, са подручја општине Босанко Грахово, а високи узваници, домаћини и мјештани Грахова, обишли су гробове Гаврилових родитеља и његову родну кућу, претворену у спомен музеј. Званични дио ове манифестације, којој је присуствовало више стотина људи, завршен је скупом испред порушеног Дома културе „Гаврило Принцип“, гдје су се окупљенима обратили епископ бихаћко-петровачки Сергије, начелник општине Босанско Грахово Душко Радун, секретар Покрајинског секретаријата АП Војводине за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону  у Скупштини Србије Миодраг Линта и Младен Иванић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске, да би након тога био одржан пригодан културно – умјетнички програм.

Још од раних јутарњих часова, велики  број људи, из овог порушеног и девастираног градића, који полако оживљава, као и гости из околних општина, Републике Српске и Србије, почели су да се окупљају испред порте Храма Светих апостола Петра и Павла.

 

ВЕЛИЧИНА ЈЕ ОПРОСТИТИ


Пред вјерним народом Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештеника Епархије бихаћко-петровачке, служио је Његово преосвештенство епископ Сергије.Током литургије, владика Сергије два пута се обраћао вјерницима, између осталог, рекавши: „….да тим идеалом, побједе над смрћу, побједе над грехом, побједе над ропством, да би дошли до слободе, управо оне које нам је Бог дао, треба да останемо у вјечној љубави и његовом васкрсењу“.

Владика Сергије је рекао да овај дан за њега представља троструку радост, радост слављења Христовог васкрсења, радост овог догађаја, одавање почасти, како је рекао, првог сина наше напаћене Крајине, Гаврила Принципа, који је жртвовао себе зарад идеала слободе нашег народа, јер су Срби много робовали кроз вијекове. Трећа владикина радост је личне природе,  мајка му је  родом са ових простора, из села Преоца, испод Шатор планине, тако да то што први пут служи литурију у овом Светом храму у Грахову је посебан чин. Владика је, на крају своје бесједе, још једном позвао на јединство српског народа.

„Много разједињени, а у тешким временима, када нас удара вјетар са свих страна, јединство је могуће само у миру и слози, истини, искрености, љубави и правди Божијој. Треба да опростимо једни другима, ако имамо шта да опростимо. Величина је опростити, загрлити ближњег свога, погледати на свога човјека и нека нас Господ крепи, тим мислима, том снагом и љубављу, на многаја љета“, завршио је, своје обраћање, епископ Сергије.

 

ОПЈЕЛО И ПОШТА ПОГИНУЛИМ У ОТАЏБИНСКОМ РАТУ


У непосредној близини храма, налази се спомен обиљежје палим српским борцима и цивилима отаџбинског рата, са подручја општине Босанско Грахово.

По завршетку литургије испред обиљежја је одржано опијело, а вијенце на спомен обиљежје положили су Младен Иванић, српски члан Предсједништва БиХ, Душко Радун, начелник Босанског Грахова, Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у име Владе РС, Миломир Савичић, предсједник борачке организације РС, Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону  у Скупштини Србије , Марија Бакоч, конзул Републике Србије у Мостару, Огњен Бјелић и Владимир Галић, представници  Владе AП Војводина, Милка Иванковић, начелница општине Источни Дрвар, пуковник Дарко Матијашевић, ратни комадант ВРС, представници борачке организације Грахово. Полагању вијенаца присуствовали су и Радован Грајић, замјеник министра за избјегла и расељена лица у Влади  Рeпублике Српске, Небојша Радивојша, начелник општине Гламоч, Златко Хујић, начелник општине Босански Петровац и начелник општине Петровац-Дринић Милан Грбић.

Миле Триван, предсједник борачке организације Босанско Грахово, поздравио је све присутне који су дошли у Грахово на овај скуп, а посебну захвалност изразио је погинулим и рањеним борцима отаџбинског рата са подручја његове општине, који су, како је рекао, дали оно највредније да би српски народ имао своју Републику, а Грахово данас, српску општинску власт.

Миломир Савичић, предсједник борачке организације РС, рекао је окупљенима да постоји много покушаја да се историја ревидира на овај или онај начин.

„Најдрастичнији примјер је тај, да се ваш суграђанин, а наш херој, Гаврило Принцип, умјесто борца за слободу, прогласи терористом, али заговорници таквих теза морају знати да је то недоказиво. Гаврило Принцип није отишао у Беч и тамо пуцао у представника власти Аустроугарске монархије.  Гаврило није пуцао у надвојводу у Сарајеву који није дошао у пријатељску посјету Босни и Херцеговини, него у човјека који је обилазио и вршио маневре својих трупа, припремајући их за рат. Најмање, због само та два разлога, је немогуће ревидирати историју на такав начин“, врло јасан је био Савичић, одајући дужну пошту свим нашим погинулим саборцима од косовских дана до посљедњег отаџбинског рата, а овом приликом посебно припадницма 9. Лаке пјешадијске граховске бригаде који су бранећи овај народ и крајишку земљу, положили и своје животе.

Миленко Савановић, министар рада и борачко –инвалидске заштите у Влади Републике Српске рекао је да се доласком Аусто-Угарске међу младим људима у БиХ појавио један пркос према окупационим властима који је ескалирао 1914. године. Припадници „Младе Босне“ нису трпјели терор, а испоставило се, први међу њима, национално освјештени Гаврило Принцип, извршио је атентат на Фердинанда као персонификацију окупаторске власти.

„Наравно, да су они то представили као узрок Првог свјетског рата, заборављајући двије ствари, да то није био узрок него повод, и да је још 1913. године донесена одлука да се ратним путем ријеши питање Срба на овим подручјима. Још два рата обиљежиће 20. вијек, са истим циљем, да што мање Срба остане на овим просторима. У Другом свјетском рату памтиће се геноцид НДХ, над српским живљем, а у овом посљедњем, отаџбинско-ослободилачком, да је највећи дио Крајине остао под влашћу ФБиХ, обесправљен у сваком погледу. Зато ће се Влада РС, сигурно, у наредном периоду, више ангажовати према општинама у Федерацији, према људима који ту живе“, рекао је Савановић, нагласивши да се и раније сигурно могло и више урадити, на том плану, али сплетом разних околности није.

 

ПОРОДИЦА ПРИНЦИП И У ОВОМ РАТУ ДАЛА ЖРТВУ НА ОЛТАР СЛОБОДЕ


По завршетку церемоније полагања вијенаца, гости и домаћини, упутили су се до мјесног гробља у Грахову гдје су се поклонили сјенима родитеља и родбине Гаврила Принципа. Свештеник Синиша Сердар, служио је опијело, а начелник  општине Душко Радун, положио је вијенац на споменик Гавриловим родитељима Петру (Пепи) и Марији, званој Нана.

На гробу смо срели и Петра Принципа, који носи име Гавриловог оца, а чији је дјед Стојан био рођени брат Гавриловог оца. Гаврило и његов отац Данило били су браћа, од стрица. Петар се, заједно са супругом Душанком, још није опоравио од смрти сина Данила који је свој живот децембра 1994. године, подарио за слободу на граховљанско-ливањском ратишту. Сахрањен је поред својих предака, а злехуда судбина породицу Принцип није  мимоишла ни у овом рату, узимајућиим оно што им је надраже и најмлађе. Петар, витални седамдесетосмогодишњак, рекао је за Српско коло, да сви они који његовог стрица сматрају терористом, не само да не баратају са историјским чињеницама, већ њихова размишљања граниче са здравом памећу. Истиче да је Гаврило извршио атентат на Франца Фердинанда борећи се за слободу српског и других народа у тада поробљеној БиХ, а да је сам чин атентата само искоришћен као повод почетку дуго припреманог  Првог свјетског рата.

Говорећи о данашњем времену није заборавио да нагласи да политичка трвења у БиХ нису ни након сто година од смрти мимоишли  његовог стрица, називајући га у Сарајеву терористом, а свако помињање Гавриловог имена је закључено промјеном Принциповог моста у Латинску ћуприју. „Оно што је он урадио је херојско дјело којим је ударио темеље слободе“, закључио је Петар Принцип.

 

ВРАТИТИ ОБРИСЕ СТАРЕ КУЋЕ


Колона возила упутила се, одатле, у два километра удаљено село, Обљај, гдје их је дочекало  неколико десетина мјештана овог села, испред обновљене породичне спомен куће породице Принцип.

Испред куће, која је горјела у три рата, о лику и дјелу Гаврила Принципа, говорио је Гаврило Миле Принцип, Гаврилов потомак, истичући да његов славни рођак није задужио само родни Обљај и Грахово, већ читав родољубиви српски и друге слободарске народе, који у то вријеме нису хтјели да живе под чизмом окупационих сила.

„И данас се води полемика да ли је Гаврило требало да испали та два пуцња, уздрмавши њима свијет у предвечерје Великог рата, у коме се срушише четири царства. Многи, од тада поражени, сматрају да је та историјска мрља, како је зову, пала на српски народ. Само зато што је то народ страдалника, народ који љуби Бога, правду и истину.Чини ми се да ријечи што Гаврило записа крвљу на зиду ћелије, из које се пресели у вјечност: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору и плашити господу“,  постаде пророчка истина“, закључио је Миле Принцип. Испред бисте Гаврила Принципа, на родном огњишту, зачула се и пјесма групе „Звуци са камена“ из Новог Сада, док су гости обилазили музејску поставку, за коју домаћини рекоше да ће ускоро бити промјењена и да ће и кућа и поставка бити много ближе стварном изгледу дома Приципових.

Манифестација је настављена испред девастираног и порушеног Дома културе, који носи Гаврилово име, обраћањем високих званичника које је, као и све присутне, поздравио Душко Радун, начелник општине БосанскоГрахово.

„Гаврило је рођен у селу Обљају, на два километра од Грахова, од оца Петра и мајке Нане 26. јула 1894. године, а истог дана, Свету тајну крштења обавио је свештеник Милан Билбија, јер је деветоро њихове дјеце умрло некрштено. Захваљујући, прије свега, Господу, Гавриловим родитељима и свештенику Билбији, мало Грахово доби великог јунака којем се диви сав правдољубиви свијет. Општина Грахово је, у два свјетска и једном грађанском рату, ударила историјски печат истине, поштовања и дивљења, за сва времена. С намјером смо изабрали дан касније да обиљежимо датум Гаврилове смрти, са жељом да овај дан постане вијек, који ће на крају опет бити обиљежен Гавриловом бесмртношћу“, рекао је, између осталог, Радун, додајући да тим чином народ Грахова жели да пренесе на будућа покољења значај о жртви, величини и симболици, имена Гаврила Принципа, човјека хероја, који је прерастао вијекове.

Владимир Галић, представник Владе АП Војводинa, не без поноса, у уводним ријечима, је рекао да човјек истиче своје поријекло само ако њиме може да се дичи.

„Иако сам из Војводине, могу да се подичим чињеницом да су моји преци управо одавде, из Босанског Грахова, Грахова Гаврила Принципа као симбола смјелости да се супростави тада највећој сили Европе, зато што је она поробљавала његов народ. Из Грахова Гаврила Принципа, као симбола несаломљивости када су га системски изгладњивали, дајући му храну сваки пети дан. Како су га систематски мучили, изгубио је руку пред саму смрт, да би, на крају, подлегао својој старој болести, туберколози. Али никад, никад, Гаврило никад није одустајао као што је то данас преосвећени владика рекао током литургије, од идеала слободе. Чеси су му одали признање, у Терзину имате улицу Гаврила Принципа, али у Сарајеву Принципов мост више није Принципов,  и то је историја“, истакао је Галић, завршавајући своје обраћање ријечима, да ће АП Војводина наставити добру сарадњу, како са начелником општине тако и са општинском управом, с циљем да се побољшају услови живота оних који су се вратили и оних који треба да се врате.

Скупу су се обратили и владика Сергије, Миодраг Линта и Младен Иванић, након чијих говора је одржан пригодан културно-умјетнички програм. Пјесма женске пјевачке група КУД „Извор“ из Накова, проломи се читавим Граховом, а њен ехо одјекнуо је Ливањско-граховљанским пољем. Кораци глувог кола у извођењу КУД „ Грахово“ вратили су нас у она стара времена, сијела и прела када се није чекала нека манифестација да би се у коло ухватили, дјевојку погледали и за руку прихватили. На славне дане подсјетише нас и историчари Жељко Самарџић и Душан Гашић, а са њима и Боро Капетановић. Група „Звуци са камена“ из Новог Сада, у одорама српске војске, отпјева оне наше пјесме, а женска пјевачка група КУД „Мира Лукач“ Дрвар, као виле нагоркиње у бијелим хаљинама, својом пјесмом додатно увеличаше ово саборовање посвећено Гаврилу Принципу, његовој жртви, али и слободарским идејама задојеним у српском народу.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ

ПРЕД НАМА ЈЕ ВЕЛИКО ИСКУШЕЊЕ


Владика Сегије рекао је да се суштина овог сабооровања крије у личности врлог сина наше свете Крајине, у личности Гаврила Принципа, сјећајући се након сто година његове смрти и страдања.

„Запитајмо се, браћо и сестре, да ли би поносни били наши преци на нас када би сви устали из гробова и угледали своје домове и куће празне и опустјеле? Да ли би се поносио Гаврило Принцип, оно име које живот даде за слободу овога краја, да види ово безнађе у којем се данас налазимо? Он паде мртав ради наше слободе, а ми ту слободу живимо у туђини. Вјерујемо да се ни свештеномученици граховског краја не би поносили ни дичили када би угледали ову нашу трагедију. Не би се дичили сигурно уколико би видјели да су узалуд крв просули и главе погубили за овај комад свете земље, са које ми својевољно одлазимо. Запитајмо се и промислимо добро о овоме. Сви смо ми данас овдје присутни, Гаврило Принцип. Пред нас се поставља тежак испит и једно велико искушење. Хоћемо ли ићи његовим стопама и своју слободу изразити позитивно? То је животни испит свакога од нас. Сви смо ми данас овдје, и Дамјан и Милош и Илија и сваки понаособ од оних чије главе падоше за Крст часни и слободу, за православље свето и Цркву Христову, само што ми умјесто од крви и мача падамо услијед недостатка вјере и посусталости духа. Ово не смијемо дозволити никако, јер у супторном ишчезнућемо као што дим ишчезава и као што се топи восак надомак огња“, са много емоција отворио је нека болна питања владика Сергије закључивши: „да гавриловску слободу и дух слободарски никада нећемо изневјерити, већ чврсто обећавамо да ћемо је пратити у све дане живота и борити се за њу истински, за ону слободу у Христу Васкрслом Господу који нам живот даје“ .

 

МИОДРАГ ЛИНТА

ТЕЗЕ ДА СУ СРБИ КРИВИ ЗА РАТОВЕ СУ БЕЗОЧНА ЛАЖ

У свом обраћању Миодраг Линта истакао је да је Гаврило Принцип био борац за слободу свог народа и поручио да се политичким, дипломатским и медијским путем треба борити против лажних теза да су Срби кривци за изазивање Првог свјетског рата, као и ратних сукоба крајем 20. вијека у бившој Југославији.

„У послиједњих сто година имамо сталне тенденције од стране међународне заједнице, и у одређеним центрима на западном Балкану, који се упињу свом снагом да докажу да је Гаврило Принцип тобоже био терориста.  Није овдје њихов главни циљ Гаврило Принцип, већ у позадини таквих лажних и бесмислених теза јесте, да се Србиja и српски народ оптуже да су били кривци за Први свјетски рат, да се Србија и српски народ оптуже да су били главни кривци за оружане сукобе деведесетих година, да су Србија и српски народ тобоже водили агресорски рат.  То су лажне и aпсурдне приче које не могу и не смију проћи и задатак свих наших институција треба да буде да се политичким, дипломатским, правним и медијским средствима боре за истину o ономе  што се догађало у 20- ом вијеку. Ако је неко на овим просторима страдао и доживио геноцид  у Другом свјетском рату,  то је српски народ.  Без обзира на то тај исти народ пружа руку сарадње другим народима на Балкану, и бошњачком и хрватском и албанском, али желимо да та сарадња буде заснована на јасним принципима уз узајмно поштовање  и уважавање“, тврди Миодраг Линта додајући да је и данас српски народ неравноправан у Федерацији БиХ.

“Срби су дискриминисани у области запошљавања, образовања и у расподели средстава у општинским и кантоналним буџетима. Србија и Република Српска помажу наш народ, а ја мислим да то није довољно и да та помоћ мора бити издашнија како би наш народ на овим просторима опстао, посебно на овоме западнокрајишком подручју“, рекао је Линта. Он је још једном поновио да Срби и Фeдерацији БиХ морају бити јединствени. Због тога је веома важно да се спрске стране и организације окупe око заједничког програма и формирају једну српску листу са којом треба да изађу на предстојеће парламентарне изборе у БиХ који ће бити одржани у октобру.  На тај начин ће постићи најбољи резултат и ојачати политичку позицију за добробит свог народа.

 

МЛАДЕН ИВАНИЋ

ЗАБОРАВЉАЈУЋИ КРАЈИНУ, ЗАБОРАВЉАМО СВОЈ ИДЕНТИТЕТ


Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, у свом излагању, истакао је да је Гаврило Принцип, заједно са осталим члановима „Младе Босне“, подигао руку на велику моћну силу, на престолонасљедника Франца Фердинанда, са само једном жељом да његов народ буде слободан.

„Та идеја слободе је у ствaри нешто највредније што је карактеристика ових крајева, а никад овдје није било лако живјети. Наша историја је препуна патњи,  са врло мало периода у којима смо живјели слободно, али је тај дух слободе овог народа остао присутан.  Нема српског идентитета, менталитета и морала без Грахова, Гламоча, Дрвара, Петровца, ако смијем рећи и мог Санског Моста. То су крајеви које не смијемо заборавити, јер заборављајући њих, ми заборављамо свој идентитет и своју суштину. Владари буду  и прођу, многи се смјењују на власти,  али има једна институција која стално функционише и која нас је чувала свих ових година и вјекова. То је Српска православна црква  која треба да чува дух српског народа у Федерацији БиХ, гдје то није ни мало лако. Српски народ у Федерацији је  једини који не може попунити  клуб у Вијећу народа Федерације БиХ,  српски народ је једини који у три кантона, па и у овом вашем, ни формално, а да не говорим суштински, није конститутиван. То не смијемо заборавити и ми се  против тога морамо борити. Тражити право за овај народ, то је обавеза свих нас,  а Вас високо просвећени владико молим да нас тјерате, подсјећате, упозоравате, да то никад не заборавимо и да се заједнички боримо да српски народ на овом простору доживи своју  реафирмацију и живи као сав нормалан свијет“, закључио је своје говор Младен Иванић, наглашавајући да ова подручјa припадају Србима и треба да буде враћена Србима.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар