У Бусијама обиљежен 11. август – дан прогона Срба са Кордуна

Паљењем свијећа код Цркве Светог Ћирила и Методија на Бусијама и полагањем вијенаца на споменик Крајишким жртвама у периоду од 1991–1995. Удружење бораца 8. Кордунашке дивизије обиљежило је 11. август – дан одласка Срба са Кордуна.

Шта се тих августовских дана дешавало на Кордуну рекао нам је предсједник Удружења бораца Ђуро Шкаљац.

– Када говоримо о 4. августу 1995. године, у 5 часова ујутро почео је напад хрватских снага на Крајину, па тако и на Кордун. 5.8. су вођене борбе по рубном дијелу Кордуна према Хрватима, сјеверно и јужно према Муслиманима.

Истог дана тј. 5.8. у суботу како каже Шкаљац, кординационо тијело Кордуна је послије подне око 14 часова и увече око 21 час засједало, да се пусти народ са Кордуна до Босанског Новог, али је донесена одлука да опасност не пријети и нема измјештања народа са Кордуна.

06.08. у пријеподневним сатима сазнају да су снаге Банијског корпуса напустиле положаје и да им пријети опасност из окружења пошто је Лички корпус положаје напустио дан раније.

– Доносимо одлуку да се народ Кордуна пусти према Б. Новом и покушавамо посредством Унпрофора издејствовати преговоре са Хрватском снагом о обостраном прекиду дејстава – рекао је Шкаљац.

У понедељак 07.08. Кордунашки корпус се извукао на резервне положаје у предјелу Топуског у општини Вргинмост заједно са остатком народа који није у међувремену изашао из окружења према Босанском Новом.

– Из рејона шуме Орлава, да не би упали у засједу муслиманских и хрватских снага на Жировцу на Банији, извлачимо једну већу колону народа који су преко шуме Орлава покушали доћи до Р Српске и враћамо их у Топуско. Паралелно са свим тим дешавањима, настављамо преговоре са хрватском страном.

Дана 09.08. прва колона креће преко Сиска за Батровце.

– Преговори су дуго вођени пошто нам је хрватска страна давала могућност да идемо преко Глине, Жировца и Двора за Р Српску, а то је био рубни дио са БИХ. Народ би био изложен нападима и масакрирању од стране Муслимана Петог корпуса, гдје би хрватска страна остала чистих руку – рекао је Шкаљац.

Могућност проласка преко Костајнице је изостала, Срби су срушили мост у Костајници, а након тога оштетили мост у Босанском Новом.

Дана 10. и 11.8.1995. године задња колона Срба је изашла из Хрватске и на крају војно, полицијско и политичко руководство Кордуна.

– 11.08.1995. године у преподневним сатима смо напустили гранични прелаз у Батровцима и званично ушли у Србију – навео је Шкаљац.

На Кордуну је до тада током рата страдало 755 особа, што у борбеним дејствима што на други начин.

Крајину је напустило око 250.000 људи, а Кордун око 55.000.

– Коначан број погинулих и несталих још се не зна, с обзиром да комисија за нестале не приводи крају активности у проналажењу жртава – рекао је Ђуро Шкаљац.

Шкаљац се осврнуо и на трагичне догађаје као што су масакрирање избјегличке колоне у Жировцу од стране муслиманских снага, и у Двору на Уни од стране хрватских оружаних снага гдје сy између осталих побијени штићеници Болнице за ментално заостале из Петриње. У оба случаја још није утврђен број страдалих.

Злочин на Коранском мосту је злочин који су извршили припадници хрватске специјалне јединице полиције предвођене Михајлом Храстовим, над резервистима ЈНА, на Коранском мосту 21. септембра 1991. у близини града Карловца. Том приликом је заробљено 25, а потом и убијено 13 резервиста ЈНА. Док су четворица припадника ЈНА успјели да преживе.

Вијенце су у име ГО Субнора вијенац положили предсједник ГО Борa Ерцеговац и Никола Батањац, у име бораца Кордуна Тошо Пајић и Гвоздић Свето, у име Отаџбинског покрета Драгомир Лалић, у име Удружења бораца 8. Кордунашке дивизије из Кљајићева Слободан Михајловић са делегацијом.

Након полагања вијенаца Кордунаши су одржали састанак на којем се говорило о догађајима око 4. августа на Кордуну.

Свим Крајишницима је било тешко 4. августа, али по ријечима шефа преговарачког тима у процесу који је резултирао „спашавањем 20 до 30 хиљада“ људи са Кордуна, Тоше Пајића, Србима са Кордуна било је најтеже јер су остали у окружењу хрватских и муслиманских снага.

– Остало је око 30.000 цивила и питали смо се како да спасимо тај народ – рекао је Пајић.

Он је објаснио да је након низа састанака руководство донијело одлуку да се преговара са хрватском страном уз посредовање Унпрофора, што је резултирало очувањем људских живота.

Слободан Благојевић замјеник предсједника Удружења 8. Кордунашке дивизије је рекао да је овај дан тужан за Кордунаше.

Пуковник Божо Бјелић комадант 19. Пјешадијске бригаде 21. Кордунашког корпуса је мишљења да ће Топуско и у будућности бити тема за полемике.

За ријеч су се јављали и пуковик Мирко Радаковић, борац са Кордуна Свето Гвоздић предсједник ГО Субнора Града Београда Боро Ерцеговац није се враћао на догађаје из 1995. године, него је предложио да се помогне Кордунашима којима је помоћ потребна, посебно онима који су ван Београда.

На полагање вијенаца дошао је и Драгомир Лалић предсједник Отаџбинског покрета из Новог Сада. Из Удружења Крајишких дивизија, Драган Дивјак позвао је све на јединство и слогу, док је Вељко Жигић рекао да се овакви састанци требају чешће организовати да би се открила права истина о страдању Срба.

Састанку су још присуствовали Никола Радовић, начелник штаба бригаде 21. корпуса, Никола Батањац, члан предсjедништва ГО Субнора, Савo Мркоњић, помоћник комаданта за позадину 21. корпуса, Никола Радић, предсједник Удружења 7. Банијске дивизије и Милан Жунић у име Координације удружења избјеглица и други.