У цркви Св. Марка у Београду, служен је парастос поводом страдања 88 Срба у акцији „Медачки џеп“
ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ
„У 6,00 часова ујутро, 9. септембра 1993. године, преко пет хиљада припадника хрватске војске и полиције, напало је три села Почитељ, Читлук и Дивосело која су се налазила под заштитом УНПРОФОР-а. У тој акцији, на најсвирепији начин убијено је 88 људи. Међу страдалима је било 46 војника, 6 милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година, а треба истаћи да се међу њима нашло и 17 жена. Заробљени војници и цивили су мучени и убијени на најмонструознији начин виђен у протеклим ратовима на овим подручјима“, рекао је, поред споменика страдалима у ратовима од 1990-2000. године, непосредно послије парастоса, Драган Пјевач, предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије, чија се мајка такође налазила међу жртвама ове злочиначке акције.
МОНСТРУОЗНА УБИСТВА
„Из пресуде Хрватског жупанијског суда утврђено је да су међу жртвама пронађене старице заклане у подрумима, лица запаљена у својим кућама, људи вјешани за дрво и гађани ножевима, а по изјави свједока, једног тамошњег доктора, једна жена је набијена на колац“, наставио је Пјевач да износи детаље овог, до тада невиђеног злочина.
„Ти најмонструознији злочини су документовани добрим дијелом и захваљујући Сави Штрбцу и Веритасу и достављени Хашком суду. Хашки суд је ту документацију касније уступио хрватским судовима, евидентно не желећи да се пред Међународним судом било ко од хрватских војних или цивилних налогодаваца ове злогласне акције осуди због злочина над Србима у Хрватској. Првооптужени Рахим Адеми, одлуком хрватског суда ослобођен је оптужбе, а другооптужени Мирко Норац добио је шест година затвора, како је речено, због нечињења у спречавању злочина. Исти тај Норац који је квалификован за акцију „Медачки џеп“ као главнокомандујући, још раније је у Госпићу био један од главних егзекутора убиства преко 100 највиђенијих Срба из овог града. Норац је за вријеме, и по одслужељу казне, завршио факултет, оженио се, направио кућу и постао почасни грађанин осам градова у Хрватској, што најбоље говори о каквој правној држави се ради. Између осталог, због тога Срби одлазе из тих крајева Лике и више их на овим подручјима готово и нема“, закључио је Пјевач, додајући да ми Срби никада не треба да дозволимо, упркос свему наведеноме, да код нас превлада мржња, јер то није хришћански, а није ни својствено нашем народу.
СПРЖЕНА ЗЕМЉА
Колико су ријечи Пјевача истините најбоље илуструје извјештај команданта УНПРОФОР-а за сектор Југ генерала Жана Кота изречене послије комплетног обиласка тога подручја , десет дана од почетка напада на „Медачки џеп“.
„Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно“ изјавио је Кот, након што су припадници УНПРОФОР-а у директној борби ушли на ово подручје, јер се хрватске снаге упркос договору на највишем нивоу нису хтјеле повући са окупираног терена. Хрватска војска предала је 52 тијела убијених, а по запосједању ове територије војници УН су извукли још 18 тијела, од којих је већина била измасакрирана (одсјечени поједини дијелови тијела) или запаљена (за живота бацани у ватру). Два леша су извукли припадници СВК, а једно тијело је пронађено у априлу 1994. године. У мају 2000. године, истражитељи Хашког трибунала проналазе 11 лешева скривених у септичкој јами у некад српском дијелу Госпића, од којих је шест идентификовано ДНК-а методом. Сва три села су опљачкана, а затим сравњена са земљом по систему „спржене земље“.
По завршетку парастоса, окупљенима се, пригодним ријечима обратио и протојереј -ставрофор Михајло Арнаут, рођен у Врлици у Книнској крајини, некадашњи свештеник на Кордуну, а након 34 године службе у Цркви Светог Марка, сада у пензији. „Сада кад у свијету углавном проповједају мржњу, лажна обећања и безнађе, ми као крштен народ, дјеца Христова, треба да чувамо своје ја, да се зна да имамо побожне, часне и добре родитеље. Морамо да се сјећамо овог и других тешких злочина , да се сјећамо великих мука, туге и плача родбине за погинулим и несталим, као и стања које је послије тога настало. Међутим, наша снага биће велика уколико призовемо Божију благодат и да нас он подржи срећне у молитви, на првом мјесту са љубављу једног према другима“, рекао је, у својој бесједи отац Михајло, завршавајући је ријечима: „нека Бог душе прости нашој браћи“.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
СЕЛА ОПУСТОШЕНА, ПРАВДА ЕТНИЧКИ МОТИВИСАНА
Директор “Веритаса” Саво Штрбац, који је својевремено организовао преузимање посмртних остатака 52-оје убијених Срба рекао је окупљеним новинарима испред Цркве Светог Марка да се након 25 година још 11 људи води као нестало. Штрбац је истакао да су села Дивосело, Читлук и Почитељ у којима је 1991. године живјело 876 људи, данас потпуно етнички очишћена и, уз изузетак троје стараца који још тамо живе, потпуно пуста.
Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, обраћајући се новинарима, нагласио је да то што постоји само једна правоснажна пресуда за овај злочин представља најбољи доказ да је хрватско правосуђе етнички мотивисано, а пресуде које доноси више су у функцији вријеђања и понижавања српских жртава и њихових породица него правде.
Парастосу је присуствовао и Веран Матић, специјални изасланик предсједника Србије Александра Вучића за рјешавање питања несталих са Хрватском, али се није обраћао новинарима.
“МРЉЕ“ МЕДАЧКОГ ЏЕПА
Док су породице побијених и несталих у Медачком џепу присуствовале парастосу у Цркви Светог Марка у Београду, у Госпићу је поводом истог овог догађаја, одржана свечана академија и смотра наоружања, тако да се свако из свог угла подсјетио на овај крвави пир.
Свечаној академији присуствовао је и министар одбране Дамир Крстичевић и велики број других званичника РХ, града и жупаније, а међу њима и једини осуђени за овај злочин Мирко Норац. На питање једног од новинара о „мрљама“ Медачког џепа и да ли је мјесто Норцу на овој акадмији, Крстичевић је одговорио: „На акцију Медачки џеп морамо бити поносни, а што се тиче Мирка Норца, био је рат, био је заповједник Зборног подручја Госпић и због онога што се ту догодило носи свој криж, а мени је драго што је данас овдје с нама“.
