"Јасеновац - право на незаборав"

У Дому Народне скупштине у Београду приказана изложба „Јасеновац – право на незаборав“

Поводом обилежавања пробоја Јасеновца, у Дому Народне скупштине 28. априла 2017. године отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав“. Изложба је отворена уз подршку савјетника предсједника Владе Србије Владимира Божовића, амбасадоркe др Љиљанe Никшић из Министарства спољних послова и Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије на челу са предсједником Иваном Костићем и замјеником предсједника Миодрагом Линтом. Изложбa о Јасеновцу први пут је организована у Скупштини Србије послије Другог свjетског рата. На почетку отварања изложбе химне Србије, Израела и Рома отпјевала је примадона Јадранка Јовановић, оперска дива и народни посланик.

Изложба „Јасеновац – право на незаборав“, на 30 паноа, кроз документе и фотографије илуструје страдање Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у концентрационом логору Јасеновaц a први пут je приказана ове године у Њујорку на велики православни празник Светог Саву.

У прављењу изложбе су учествовали академски сликар Драган Јеловaц, вајари Катаринa Трипковић, Љубиша Манчић, познати фотограф Вукицa Микач, млади научни радници из Института за упоредно право, Етнографског института САНУ, Душан из студија Фузија и безброј других сарадника који су се ангажовали на овом важном задатку.

Предсједник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила изложбу у Дому народне скупштине, рекла је да само помињање Јасеновца и осталих стратишта у Независној Држави Хрватској /НДХ/ асоцирају на затирање породица и огњишта.“Злочин не сме да се заборави, чак и ако се опрости.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић је указао на потребу да се о Јасеновцу више учи у школама, да се сними филм о њему, те да заједничким средствима Влада у Београду и Бањалуци буде изграђен меморијални центар јасеновачким жртвама.“Морамо стално убацивати у свијест људи да се у Јасеновцу догодио геноцид и један од највећих злочина у историји“, каже Савановић.

Савјетник предсједника Србије за регион Владимир Божовић истакао је потребу његовања културе сјећања код Срба.

Замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта je истaкао да Србија треба да усвоји Декларацију о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ и да покрене кампању да Европски парламент, Скупштина Савјета Европе и што више држава широм свијета признају постојање геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ.

Амбасадор Израела у Београду Алона Фишер Кам, чија је мајка преживјела Холокауст, навела је да је Јасеновац „Аушвиц Балкана“ и да је то истина на коју треба подсјећати и на којој треба инсистирати.

Оснивач и директор Института за Холокауст „Шем Олам“, рабин Абрахам Кригер, каже да Срби, Јевреји и Роми морају да се сјећају свих својих жртава. Он је додао да јеврејски народ има развијену културу сјећања и да своје искуство на том пољу желе да пренесу и на Србе.

Гојковићевој, Кам и Кригеру овом приликом су од стране оних који су као дјеца преживјели Јасеновац уручени специјални грамати за велики допринос у промоцији истине о Јасеновцу.

На изложби је приказан и видео-снимак Мећународне експертске групе „ГХ7 – стоп ревизионизму“, у којем су између осталог емитовани дијелови изјава премијера Србије Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорада Додика о Јасеновцу, на крају којег угледни професор Смиља Аврамов поручује да је Други свјетски рат завршен војно, али не и идеолошки.

Виђени су разни предмети из усташке фабрике смрти, писма дјеце која траже храну, а можда је најпотресније било слушати госпођу Јелену Радојчић, која је преживјела страхоте јасеновачког логора бр. 5. Ту срећу није имао њен брат четверогодишњи Душан, а Јелена је заплакала помињући двогодишњег брата Илију кога, како каже, и данас тражи. Јелена је имала срећу да је спаси Диана Будисављевић. Међу 12.000 дјеце које је она спасила био је и Гојко Рончевић Мраовић, преживjели из јединог дјечјег логора на свијету Јастребарског, који је такође био један од говорника. У хрватским, њемачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 дjеце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 дjетета.

На отварању изложбе присуствовали су, између осталих, амбасадорка Израела у Београду Алона Фишер Кам, оснивач и директор Института за Холокауст – Шем Олам Рабин Абрахам Кригер, директор Међународне Експертске групе – ГХ7 Стоп ревизионизму и директор изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ Гидеон Грајф, предстaвници Владе Србије и Републике Српске, дипломатског кора, народни посланици, Владика славонски Јован, директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић, представници избјегличких и завичајних удружења и многе угледне званице из јавног и културног живота.

                                                        Трифко Ћоровић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“6958″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1494958320563″]
Нема коментара

Напишите коментар