У Грачацу под називом „Млин, Грачац-Лика“ од 23-28. маја одржана Прва ликовна колонија

ЕНТУЗИЈАЗМОМ ДО УМЈЕТНИЧКИХ ДЈЕЛА

Када је група ентузијаста из Грачаца, прошле године, након обиласка ликовне колоније „Умјетничког братства манастира Крка“, дошла на идеју да нешто слично уради и у овом личком градићу, вјероватно ни сами нису вјеровали да ће се она и остварити. Пошто су чудни небески путеви, а идеја рођена под манастирским сводовима, уз то испраћена великим ентузијазмом и чврстом вољом, не чуди што је и дошло до њене реализације. Велике заслуге за то припадају и шесторици сликара предвођених Зораном Чалијом Чарлијем и Здравком Мирчетом Здравом, који су са још два учесника прошлогодишње колоније у Крки, Дејаном Кргом и Николом Мaрчетом, појачани са младим снагама Маријом Николић и Александром Радосављевићем, учестовали на овој ликовној колонији. На крају, кад се након свега подвуче црта, није прошло ни годину дана, а на платнима, премијерно изложеним у импровизираном простору у објекту Драгана Лукића у Грачацу, нашло се предивних 12 умјетничких радова са мотивима овог личког градића.

Да је сваки почетак тежак, а поготово када је умјетност у питању, увјерили су се, прије свих, организатори ове манифестације. Без много помпе, новцем углавном сакупљеним из властитих џепова и „уз помоћ пријатеља“, мала, али одабрана група, упутила се 23. маја пут Лике. Тачније до млина Дукић, гдје је, по првобитном плану, требало да буде и сједиште колоније. Нажалост, овогодишње кишовито мајско вријеме, дозволило је умјетницима само толико инспиративних тренутака да направе скице и да се након тога повуку у затворени простор некадашњег угледног грачачког ресторана „Галеб“.

ИНСПИРАНИ ЕНЕРГИЈОМ И АТМОСФЕРОМ

Како већ то умјетници знају, вријеме, поред оног одвојеног сликарству, знали су искористити на најбољи начин. Помало уз пјесму и гитаре Чарлија и Николе, помало уз смијех и шалу Тене, Софке и Дане Вука, карте и шах са Драганом власником ресторана, док је за најмлађе сликаре из групе организован излет до Каринског мора.

Када се некој ствари приђе на озбиљан начин, онда тешко да и резултат изостане. Петог дана колоније уприличен је и промотивни приказ слика. На овом догађају, о коме се у Грачацу тих дана доста причало, што је уосталом и био један од циљева, окупило се тридесетак мјештана, предвођених замјеницом начелнице општине Рајком Рађеновић.

О значају ликовне колоније, једине овакве врсте на простору некадашње Крајине, поред оне која се већ 30 година сваког љета одржава у манастиру Крка, говорио је Здравко Мирчета, истичући да је, иако рођен само стотињак километара од Грачаца у селу Миочић, поред Дрниша, ово био његов први сусрет са овим мјестом.

„ Познавао сам многе људе из Грачаца, за вријеме школовања и студирања у Загребу, али први пут сам овдје провео неколико дана и осјетио једну позитивну енергију. Пошто имам поприлично искуства у раду сликарских колонија, атмосфера у којој смо радили и људи са којима смо били окружени, увјеравају ме да ово неће бити наш посљедњи сусрет у Грачацу. Ми умјетници имамо шесто чуло да то осјетимо, јер не каже се џаба да је сликање божији дар,а ако ишта Бог препознаје то је љубав, а задатак свих нас присутних овдје је да ту љубав ширимо“, рекао је, у уводу свог обраћања, Мирчета.

Сви ти људи из окружења, поготови Рацо и Јовица, пробудили су жељу да заједно, са осталим колегама, стигнемо до заједничког циља, да нешто урадимо и коначно да вам представимо данас наша дјела урађена за ових пет, шест дана. Као што знате, вријеме нас није послужило, али и то је једна врста искушења које смо успјешно пребродили и искрено се надам да ћемо се догодине опет окупити, у још већем броју. Ту сте ви, представници власти Грачаца, ту су његовови мјештани и сигуран сам да се у једном слажемо, да Грачац треба да се подигне и на културном плану и да буде примјер осталим срединама у којима живе преостали Срби овдје“, веома надахнуто бесједио је Здравко Мирчета, позивајући локалну власт да се и она наредне године укључи у овај пројекат.

У сличном тону говорио је и Зоран Чалија Чарли, академски сликар из Београда. Предсједник секције за сликарство Удружења ликовних умјетника Србије, поријеклом Херцеговац, уклопио се у овај динарски менталитет. Свакако да је његова заслуга била највећа приликом окупљања колега који су стварали слике, а о њима и дјелима која су стварали изразио је веома високо мишљење.

„Желим да нагласим да смо имали јако добар избор умјетника, а заступљене су све генерације, од најмлађег Александра па до настаријег Здравка. Фактички то су четири генерације сликара веома цијењене у Београду, а као неко ко добро познаје ову материју морам да истакнем да су радови веома квалитетни. Ово је једно драгоцјено искуство и жао ми је што на самом почетку нисмо направили једну тјешњу сарадњу са локалном заједницом и становништвом, што се нисмо више дружили јер осим сликарства међу нама се налазе и добри музичари, пјесници, а не сумњам да сродних душа има и међу вама“, рекао је Чалија, а онда посебно истакао оне, како је рекао, који су на својим плећима изнијели нимало лаку логистику која прати овакве догађаје.

„Највећи дио посла, односно уопште идејни творци свега овога су Раца и Јовица, без чије иницијативе, упорности, али и финансијских средстава до свега овога не би ни дошло. Анимирали су нас да дођемо овдје и то је једна заиста сјајна иницијатива потекла од изузетних људи који су одлучили да помогну свом крају у нечем чија се вриједност можда из овог угла данас и не може реално сагледати. Надам се да ће слиједеће године овдје бити више умјетника, који ће не само урадити нешто драгоцјено за Грачац, што се културе тиче, већ стварати неке будуће збирке радова који ће красити општину, библиотеку или неку другу установу. У нашој српској генетици је да остављамо нешто позитивно иза нас, а умјетност је нешто чиме не може свако да се бави, као што не може ни свако да има ликовну колонију. Понављам то треба цијенити, укључити све оне који могу да помогну, јер ово што смо урадили је пионирски подухват, а само уз додатну озбиљност и финансијску подршку свих, ово треба да прерасте у нешто чиме Грачац може с правом да се поноси“, закључио је Зоран Чалија чија слика рушевина Цркве Успења Пресвете Богородице у Дерингају, поред које су сахрањени посмртни остаци горњеграчачког и зрмањског пароха, дједа и оца мајке Николе Тесле Георгине Ђуке Мандић, просто мами уздахе.

ОПШТИНА ЋЕ ПОДРЖАТИ ЛИКОВНУ КОЛОНИЈУ

У име општине Грачац, окупљеним умјетницима и организаторима, захвалила се Рајка Рађеновић, замјеница начелнице, истичући да овакав догађај за Грачац има огроман значај, а прије свега, за српску заједницу која је остала и опстала овдје под доста тешким условима.

„Представља ми част и задовоство да вас поздравим у име општине Грачац, њених житеља и у своје лично име. Посебно бих се захвалила организаторима овог прекрасног и хвале вриједног догађаја и због тога што су баш на овакав начин жељели да се одуже Грачацу. Свима присутним представља задовољство видјети овакве прекрасне слике и путовати са њима кроз прелијепе дијелове нашег мјеста и дијелове наше бивше и садашње државе. Сматрам да овакав догађај и ова ликовна колонија треба бити мотив за сва друга културна дешавања, а ми ћемо се потрудити, да у границама својих могућности, помогнемо наставак рада ове сликарске колоније и искрено се надам да ћемо се поново овдје видјети наредне године“, истакла је Рајка Рађеновић, још једном захваљујући се сликарима и организаторима на уложеном труду.

На крају, размјењени су и поклони, а нашло се ту и скромно послужење, ваља се, кажу домаћини. Умјетници су замјеници предсједнице поклонили слику, а једна од најмарљивијих грачачких ентузијасткиња, када су културна дешавања у питању, Весна Богуновић послужила је госте лично прављеним домаћим ликером од дрењина.

Заједнички став свих који су присуствовали овом скупу био је да се ликовна колонија настави и наредне године, да у томе помогне и општина Грачац, али и институције и појединци из Србије, како би се већ могли правити планови за наредну годину. Искрено се надамо уз већу помоћ друштвене заједнице и већег броја појединаца, како ова ликовна колонија не би опстала само захваљујући већ поменутим ентузијастима, Раци и Јоци, али и њиховим пријатељима Тончију и Олију који су такође дали несебичан допринос да се она реализује.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

УЧЕСНИЦИ И РАДОВИ

Чалија Зоран, Београд

Мирчета Здравко, Земун, Господска 4

Марчета Никола, Београд, Луке Војводића 31

Радосављевић Александар

Николић Марија, Београд

Крга Дејан, Београд

Медијски спонзор ликовне колоније у Грачацу је мјесечни лист „Српско коло“. Издавач листа је Савез Срба из региона, а његов предсједник народни посланик Милорад Линта финасијски је помогао овај пројекат издвајајући дио средстава за путне трошкове.