У јањском селу Бабићи, на обиљежавању славе Светог великомученика Прокопија
ЛИТУРГИЈУ СЛУЖИЛИ НЕКАДАШЊИ И САДАШЊИ БАБИЋКИ ПАРОСИ
Празник Светог великомученика Прокопија, 21. јула, свечано је прослављен у спомен храму јањских мученика и новомученика на Дивану у Бабићима. Литургију је служио отац Влатко Голић, а саслуживали су му Радослав Станковић, доскорашњи и Митар Керлец, садашњи парох бабићки, Предраг Црепуља, парох лијевански и Жељко Ракита, пљевско –мујџићки парох, као и шиповљански ђакон Дејан Грчић. Светом богослужењу присуствовали су житељи Јањске висоравни, као и они који су одселили из ових крајева, али на овај дан обавезно посјећују своју родну груду. Међу гостима из Србије и Црне Горе, био је, између осталих, и Миодраг Линта, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.
Пред ломљење славског колача
Село Бабићи удаљено је 20 километара од Шипова, а са магистралног пута лијево по проласку Стројица, ка њему води нови пут у дужини од нешто више од осам километара. Пут је 2011. године отворио Милорад Додик, тадашњи предсједник Републике Српске, како је рекао, као дио „дуга“ РС према мјештанима, који су се након егзодуса, својом вољом, вратили како би поново оживјели ове просторе Јањске висоравни. Пред улазак у Бабиће, мада на њиховом ободу, својом љепотом доминира храм изграђен захваљујући СПЦ, али и становницима села.
Храм Светог Великомученика Прокопија на Дивану
ПРЕТИ ГАШЕЊЕ ШКОЛЕ
Док се мјештани окупљају око храма, прије почетка литургије, Горан Радман (47), прича за „Српско коло“, да је некада давно ово село, кад се он родио, имало готово хиљаду становника, развијену пољопривреду, прије свега, сточарство, да је доста људи радило у шумској индустрији, а најважније од свега, да је било доста младих и дјеце. Данас дјеце готово да нема, свега троје похађа четворогодишњу основну школу, а нека од њих, као његово двоје, иду у више разреде и средњу школу у Стројице и Шипово.
Горан Радман са својом дјецом
Радман нам прича да је наталитет побољшан доласком пароха Митра чија је породица учетворoстручена за исто толико година, али и критикује момке из села што не показују довољно воље и упорности да се жене и оснивају породице. Има он много похвала и на рачун ранијег пароха, проте Радослава Станковића за показану вољу у изградњи храма и парохијског дома, јер када је он, почетком овог миленијума, овдје дошао, услови за живот свештеничке породице и околине храма, налазили су се у катастрофалном стању.
Поглед са Дивана на Јањску висораван
Радман нам са задовољством показује простране пашњаке и љепоту којом је природа обдарила овај крај, прича нам о манастиру Глоговац чије је сједиште у подножју ове мјесне заједнице. Каже да не би требало да га заобиђемо и на срећу нисмо то ни учинили. На крају, овај вриједни домаћин, желио је да истакне допринос, не само одржавању и подизању цркве и данашње светковине, већ укупном учинку да овај крај опстане, привреднику Недељку Радованцу, родом из Бабића, сада становнику Шипова.
Недељко Радованац
Радованац нам прича да њих двадесетак, углавном Јањана, учествује у организацији ове свечаности, али скромност му не дозвољава да прича о томе да је захваљујући његовом предузетништву, овдје у Бабићима, запослено 17 радника. У дрвној индустрији „Дрвопрерада“, чији је Неђо власник они редовно добијају плату и за сада, како нам каже, све иде онако како би требало.
НАЈВЕЋИ КРСТ ЈЕ НА САДАШЊИМ МЈЕШТАНИМА БАБИЋА
У међувремену почела је и литургија у част великомученика Прокопија, али и свих присутних, да и они принесу Богу молитве за себе и своје, а уједно и за читав јањски крај.
Детаљ са литругије
У току литургије прочитана је и храмовна слава чије смо домаћине већ поменули, а освећен је славски колач и жито. Отац Влатко Голић, у свом обраћању се присјетио живота Светог Прокопија као и живота многих старијих житеља Јања. посебно је истакао да су они, следујући светим угодницима Божјим, и сами живјели попут њих и тим примјерима поучио вјерне како треба и сами јеванђељским врлинама да живе и да се угледају и на Прокопија Светог, али исто тако на безазленост и мудрост старих људи из Јања.
Велики број вјерника учествовао је у литији
Затим су сви учесници литургије изашли на трократну литију око светог храма, а по њеном завршетку, услиједила је трпеза љубави и народно весеље. Било је ту, како доликује, и говора црквених великодостојника.
Митар Керлец, парох бабићки
У име домаћина, како то обичаји налажу, присутне је поздравио јереј Митар Керлец, позивајући се на свијетлу традицију српских великаша од Немањића до Деспота Стефана, али и људи из овог побожног краја из чијих редова и данас имамо двојицу владика, канадског др Митрофана Кодића и милешевског Атанасија Ракиту. Поменуо је прота Керлец и страдале 1941. године, њих неколико хиљада, али и оне деведесетих година.
Молитва уочи трпезе љубави
За протојереја ставрофора Радослава Станковића, некадашњег пароха, сви имају похвале. Најприје је, кажу, уз помоћ сељана, направљен парохијски дом, затим црква, па звоник овдје у Бабићима. Кажу да је изградио цркву у Прибељцима, малу капелу на Кичилевом брду, такође и цркву у селу Подобзир, тако да је на овом простору иза њега остао, како нам рече, ранији саговорник Горан Радман, велики траг.
Радослав Станковић, некадашњи парох бабићки
Прота Радослав се такође обратио својим некадашњим парохијанима, ријечима, да се требамо држати оних ријечи да се Срби сложе, обоже и умноже. Исто тако, рекао је присутним Бабићанима да се овдје морају враћати и они који су отишли, јер су им ту дједови и прадједови. Станковић је похвалио се присутне што су се у великом броју сабрали око овог светог храма, али је напоменуо да највећи крст носе житељи Бабића који су овдје остали.
Трпеза љубави
МОРАМО ЈАЧАТИ КУЛТУРНО И ДУХОВНО ЈЕДИНСТВО СРПСКОГ НАРОДА
Присутнима се обратио и Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, ријечима да му је драго што је дошао у овај крај, да за то највише заслуга имају челни људи Завичајног удружења Јањана у Војводини, Зоран Црепуља и Цвијан Савковић.
Миодраг Линта, народни посланик Скупштине Србије
„Није случајно велики српски научник Јован Цвијић рекао да су Јањани часни, поштени, вредни и да их посебно одликује то што се никад нису одрицали, нити се одричу, своје вјере и свог идентитета, и на томе вам посебно захваљујем. Један од најважнијих задатака нашег народа и наше двије државе мора да буде јачање културног, националног и духовног јединства српског народа. То значи да треба да чувамо и да његујемо српски језик, своје писмо ћирилицу, да исповједамо своју православну вјеру, да се окупљамо око своје српске православне цркве“, истакао је Линта.
Најмлађи учесник
„Треба да његујемо сјећања на наше многобројне страдале сународнике. Посебно у Првом свјетском рату, ништа мање на оне у Другом свјестком рату, пострадале у геноцидној и злогласној НДХ, као и оне који не дочекаше мир у сукобима деведесетих година прошлог вијека. Често истичем још један елеменат нашег јединства, да се међусобно помажемо, да једни другима опраштамо, ако има грешака. Да буде једна позитивна енергија међу нашим људима“, истакао је Линта, наводећи да је то један важан елеменат нашег јединства и један од начина како ћемо то јединство да ширимо и продубљујемо.
Миле Јефтенић испросио Сању Вујковић
Можда најпозитивнији одјек са овог сабрања je имао долазак будућих младенаца с буклијом, традиционалним начином позивања гостију на свадбу. Наиме, Миле Јефтенић испросио је Сању Вујковић, из Пљевља, што гарантује да овај крај има перспективу, да ће се рађати млади и да, поред поменутог оца Митра, има још оних чија ће дјеца одрастати на прелијепим пропланцима Јањске висоравни.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
