У Кљајићеву по 27. пут организован Ђурђевдански фестивал фолклора
Српско Културно Уметничко Друштво Ђурђевак из Кљајићева јe по 27. пут организовало Ђурђевдански фестивал фолклора. Oве године традиционални концерт обогатили су гости СКПД Просвјета Крњак, новосадска друштва Сплет и Светозар Марковић, као и КУД Свети Сава из Нове Пазове.
Фолклорно друштво је основано осамдесетих година под називом МКПЗ „Кљајићево“ да би 1992. године било преименовано у КУД „Ђурђевак“. Крсна слава овог удружења је Ђурђевдан, па се традиционално уочи овог празника сијече славски колач у просторијама овог Удружења које је смјештено у згради некадашњег Центра за културу, која је једно вријеме била и у власништву локалне задруге.
КЉАЈИЋЕВЧАНИ ОБИШЛИ ЕВРОПУ, А НАЈВЕЋА ЖЕЉА НАСТУП НА КОРДУНУ
КУД Ђурђевак окупља 120 чланова и редовно учествује на бројним фолклорашким фестивалима широм свијета. Њихове витрине пуне су пехара и признања са разних такмичења.
– Мада смо прошпартали кроз бројне меридијане неостварена жеља је што до сада нисмо имали прилику да наступимо, не само на Кордуну, већ нигдје на простору некадашње Војне Крајине – каже Љиљана Бјеливук, умјетнички руководилац овог КУД-а.
Ђурђевак има четири дјечје секције и једну коју чине одрасли, а окупљају се и рекреативци који не учествују у такмичењима.
Захваљујући „Ђурђевку“ у Новом Саду својевремено је оформљена као њихова подружница ансамбл „Сплет“ који је окупљао студенте и омладину, али је временом прерастао у зборно мјесто свих Крајишника. Ове године „Сплет“ слави 10 година свога постојања.
Према односу, култури и традицији коју са поносом носе Кљајићево би се могло назвати престоницом Срба Кордунаша у Србији.
БЈЕЛИВУК: ЧАРОЈИЧАРИ – ВЈЕСНИЦИ ЂУРЂЕВДАНА НА КОРДУНУ
Жеља Љиље Бјеливук је да се у Кљајићеву обнови стари кордунашки обичај везан за Ђурђевдан.
– Прије Првог свјетског рата на Кордуну на Ђурђевдан ујутро су селом ишли тзв. чаројичари, Били су то младићи који су ишли од куће до куће и дијелили зелене букове гранчице пјевајући ђурђевданску пјесму . Од укућана су за то добијали дарове, најчешће јаја. Пјесма се пјевала пред кућом, под прозором. Дароване гранчице домаћини су стављали у оквире прозора и врата, споља и изнутра, и на све привредне зграде у жељи да им донесу плодност њивама и воћњацима. Чаројичари су свуда радосно дочекивани и ту традицију могли би да обновимо чувајући успомену на наш Кордун – објаснила је Љиља која са својим мужем Миланом који је предсједник КУД-а од оснивања креира бројне активности.
ЛИНТА: ЧУВАЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК И ВЈЕРУ ПРАВОСЛАВНУ
Гост овогодишњег фестивала био је предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта који је и сам Кордунаш. Он је домаћинима упутио честитке на традицији која траје дуже од четврт вијека.
– КУД „Ђурђевак“, као и наша остала фолклорна друштва, прави су и истински чувари наших обичаја, традиције, пјесме и игара. На тај начин дају један велики допринос развијању духовног и културног јединства српског народа, без обзира на постојеће државне границе. Нашим драгим сународницима Хрватске шаљемо поруку да смо сви Срби, да сви причамо српским језиком и да гајимо православну вјеру- рекао је Линта. Он је поручио да оно набоље из српске традиције треба да се потрудимо да пренесемо на потомке.
– Не смијемо да заборавимо своје поријекло и да се међусобно помажемо, поштујемо и уважамо и будемо заједно јер је то једини начин да нашој дјеци донесемо бољу будућност- поручио је Линта.
КЉАЈИЋЕВО ОДАНО ПАРТИЗАНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ
Кљајићево је мјесто које припада граду Сомбору, а у које су се након 1945. године доселило хиљаду колонистичких породица са простора Кордуне, Лике, Горског Котара и Жумберка. Мјесто је добило назив по народном хероју Филипу Кљајићу Кордунашу који је страдао на Жумберку. Чини се да данас не постоји ниједно мјесто у Србији које је толико гаји дух и тековине НОБ-а као што је то случај са Кљајићевом. Разлог можда лежи у чињеници да је од 5.400 колониста досељених у Кљајићено било чак 176 носилаца партизанских споменица. У мјесту у коме се и данас људи окупљају повод Дана Борца и дана Устанка у Србији није тешко закључити колико је мјештанима тешко пала промјена назива централне улице Маршала Тита у Краља Петра. И даље постоје улице посвећене Октобарској Револуцији и Лењину.
РСК
